Izborna kampanja za predsednika/cu Srbije konačno ulazi u svoju završnu fazu. Jos samo dan i sa medija će se skloniti svi oni likovi koji pevaju, pucaju ,gordo i uspravno brane 15 % teritorije, nude 15 % teritorije ,prodaju javna preduzeća, ne prodaju javna preduzeća, piju rakiju, jedu prasetinu, čestitaju novu godinu & božić, bajram & hanuku, miluju decu, miluju krave, rukuju se sa penzionerima i malim i velikim privrednicima, spasavaju kučiće& mačiće, zapošljavaju nezaposlene,udomljavaju beskućnike silaze u rupe u zemlji i na žalost se vraćaju, kunu & proklinju,

Nešto sam ovih dana evocirala uspomene, pa se prisetih kako smo pre skoro godinu dana Zorka i ja bile u poseti jednom porodilištu, kojom prilikom sam doživela da nam gosn. glavnokomandujući pomenute ustanove uskrati uvid u porođajne protokole. U stvari, nismo mi ni tražile uvid u protokole, niti smo tim poslom došle, ali iz nekog samo njemu poznatog razloga pomenuti gosn. glavnokomandujući je načelnici porodilišta pred nama dao strogo uputstvo: "Sve možete da im date, ali protokole nikako."

Kada smo skinuli uniforme 1999. i sreli se posle tri meseca Prijatelj reče jednu rečenicu: Osvestićemo se tek kada se pogledamo u ogledalo i onome tamo kažemo šta imamo. Kada se suočimo sami sa sobom i prestanemo da tražimo izgovore.

Još jednom hvala svima koji su pročitali, a posebno onima koji su učestvovali u diskusiji na mom prvom tekstu u ovoj seriji ekonomskih blogova. Kao što sam obećao ovaj tekst će biti posvećen međunarodnoj trgovini i investicijama. Ta tema mi je posebno zanimljiva jer sam između ostalog i šef Trgovinskog odeljenja ovde u Ambasadi.

Mislim da ne možemo nastaviti da poboljšavamo životni standard ljudi ukoliko kompanije nisu u mogućnosti da ulažu, angažuju, proizvode i trguju slobodno. Međunarodna trgovina predstavlja glavni kanal razvoja u dosadašnjoj istoriji, a posebno tokom poslednjih sedamdeset godina globalizacije. To je bio i ključ u naporima za suzbijanje siromaštva. Kada su u pitanju i Srbija i Velika Britanija, rast ekonomije i jedne i druge zemlje zavisi od stranih investicija i rasta izvoza. Međutim, zbog krize trgovina se značajno umanjila - kao i tokom Velike depresije 1930-ih godina. Postavlja se pitanje kako možemo da osiguramo da putevi trgovine ostanu otvoreni i da što veći broj ljudi u svetu ima pristup kanalima slobodne i fer međunarodne trgovine?

Košarka, i njena lokalna varijanta basket, obeležili su moju mladost. U to vreme naša košarka počela je da dominira svetom i nije bilo nas klinaca koji nismo svaki dan ubacivali loptu u obruč i sa uzbudjenjem pratili naše klubove i reprezentaciju. Bilo je to jedno neverovatno vreme zanosa i ponosa.

Kao i sve, i košarka se promenila. Danas je prilino drugačija nego nekada. Prirodno: to je način da se bude moderan i u "dosluhu sa vremenom". Ipak, ima par stvari koje mi baš nisu po volji. Onako, iz ugla nekoga ko je nekada uživao u ovom sportu a sada ga prati sa distance.

Juče-prekjuče, dok su automobili puni magistara i doktora slavodobitno jurili kroz tunel prema kamerama, iz auta su kroz otvorene prozore na motkama držane srpske zastave, koje su radosno vijorile i ceo događaj prikazivale u još jačem i boljem svetlu. Ali, u tom masovnom zamahu, desio se incident. Incident nije prijavljen novinarima i televiziji i za njega se saznalo tek kasnije, iz dobro obaveštenih krugova, koji su zamolili da ostanu anonimni, iz razumljivih razloga.

 Kad je već tako ne gledam u zube nego u suštinu, od jutros svi kanali komunikacija zajednica, kako FLOSS-a tako i Piratskog pokreta krenu da bruje, čude se ljudi. U tekstu koji je B92 preneo od Večernjih novosti, a tiče se zaštite podataka o građanima i njihove, eh, zloupotrebe,  a glavna uloga dodeljena jeRodoljubu Šabiću. Sam tekst ima zabavan antrfile, može se pregledati >>>ovde<<< pa oku pažljivog čitaoca neće promaći ime Piratske partije Srbije.

Insomnija.

Dobro jutro. Tacno je 01:08h i upravo sam se probudio.
Danas sam pobedio Kineza u stonom tenisu i neke Koreance u basketu. Ovog prvog ubedio sam da se u Srbiji stoni tenis igra bez reketa, šakama i dobijem ga 21:15. Čovek, inače prevodilac u klubu, trenira pinglili

Mali eksperiment blogoupraviteljstvujućeg sovjeta, koji se sastojao od ukidanja ranijeg davanja preporuka na tekstove i prebacivanje te funkcije na Facebook, izgleda da je okončan. Preporuke su opet tu, onakve, kakve su bile i ranije. Jedino što je, gledano s desna na levo, data prvovažnost brojci koja označava koliko je neki tekst čitan, dok su preporuke „tek u nastavku". I, zadržana je novotarija koja se odnosi na Facebook, odnosno, dugme kojim se neki tekst, osim na raniji način, može preporučuiti i putem pomenutog, masovnog internet medija...

PAVEL DOMONJI i MIRKO ĐORĐEVIĆ

U sredu, 28. oktobra 2009. u prostorijama NUNS-a u Domu novinara Srbije svečano je uručena novinarska nagrada za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac" samostalnom novinaru iz Novog

Nik Boliteri sa autoritetom i lakoćom priča o brzini, vlažnosti i pritisku vazduha, jasno je da se u njegovoj legendarnoj teniskoj akademiji na Floridi i o tome puno vodi računa. I svojim izgledom ukazuje da je sa tog opuštenog sunčanog poluostrva: ima skoro 80 godina ali mu ten, vitkost i frizura sakrivaju deceniju ili dve.

U četvrtak ujutro smo se sreli ispred kafića Red Star, oko vrata nije imao nikakvu akreditaciju jer je verovatno jedan od retkih kojima to nije potrebno. Bavi se tenisom više od 50 godina, tokom kojih su kroz njegovu školu tenisa prošli Monika Seleš,

Zove me pre neki dan drugar Dzo, Amer. Klinci nam idu u skolu i lepo se pajtaju.

Betmen: Mračni vitez (rež. Kristofer Nolan, 2008) nije nastavak serijala o superheroju-šišmišu  -  iako ga tako najavljuju na svim zvaničnim prezentacijama - već predstavlja prelom ili, preciznije rečeno, raskid u odnosu na kontinuitet manje ili više uspešno uspostavljan prethodnim izdanjima. (Zaokret je najavljen filmom Betmen počinje (2005), ali nije konsekventno sproveden i semantički ostaje unutar koordinata postaviljenih prethodnim nastavcima). Kontinuitet je, dakle, nominalnog karaktera - zadržano je ime serijala, imena glavnih likova i ime lokacije - nepostojeći Gotam Siti, ali su svi ti označitelji duboko sadržinski izmenjeni.

Dok je ranije atmosfera u gradu bila izrazito mračna, kao u Gradu tame (1998), formirajući gotski štimung i ističući njegovu dislociranost iz stvarne Amerike u nejasno prostor-vreme sa elementima 50-ih godina, danas je Gotam Siti jedan od velikih gradova u SAD, neprecizirano koji, gde se nalazi, koliko stanovnika ima i sl (ponajviše referira na Njujork, ako je verovati američkom slengu). Iako ga formalno nema na mapi, on je, u stvari, metonimijski koncentrat urabnih područja, gde nivo kriminala asocira na Čikago tokom„najslavnijih" dana, a bande nisu privremeni eksces ili paralelna vlast u podzemlju, već mafija drži u šakama najviše predstavnike vlasti. Gotam Siti je objektivno nepostojeći grad , ali je kao takav model koji dobro opisuje funkcionisanje svakog megalopolisa, odnosno on funkcioniše, hegelijanski govoreći, kao „apstraktna singularnost" (grad-arhetip) koja se realizuje u „konkretnoj partikularnosti" (svi veći gradovi).