Jelena Arnautović, muzikolog 

Kovanicu pljuckari sam izvela iz glagola pljuckati kako bih opisala jednu specifičnu kategoriju ljudi koja danas dominira Srbijom. Pljuckari su oni koji su suviše nesposobni, lenji i uplašeni da bi bilo šta preduzeli i promenili u svom životu i okruženju. Oni sebe smatraju žrtvama i opravdanje za svoje neuspehe, kojih su duboko svesni, traže u sistemu i drugim ljudima oko sebe. Štaviše, pljuckari se ne zadržavaju na pukoj konstataciji i lamentaciji da je svet oko njih suviše loš; naprotiv, oni pljuckaju. Pljuckaju po ljudima

Sada bih morao, kao, malo da se izvinjavam i da naširoko objašnjavam kako nisam želeo nikoga da povredim, a pogotovo ne žrtve komunističkog terora. Stvarno nisam.

Želeo bih ovom prilikom da podsetim na jedan stari, mada ne starinski film. Reč je Bertolučijevom „Dvadesetom veku". Na početku je, koliko se sećam, Verdijeva „Moć sudbine" a na kraju dva starca idu prugom i sve vreme se raspravljaju i gestikulišu. „Dvadeseti vek" je, danas mi tako izgleda, bio neka vrsta umetničke vizije tzv. italijanskog evrokomunizma. U njemu su se mirili pripadnici

.

Sjećate li se uvodnog dijela o Zelenom Zubu na samom početku filma Kako je Propao Rokenrol? Ono kad Koja par puta ispremješta na stočiću opružene noge, a onda kamera krene da prelazi preko ploča sračunato izaranžiranih na polici iza

Kadar, normalno, završava Najvećim Hitovima Discipline Kičme, iza kojih slijedi još samo Hendrix ;) A prva u tom nizu ploča je Chewing Hides the Sound (iz 1979.) od Snakefinger-a.

E, ovo je blog upravo o tom čudaku. I moguće, djelimično objašnjenje otkud baš on na tom mjestu u toj sceni.

Ili: Ko je ovde lud II

Posvećeno Jeleni Krajšić, naravno. Da se ne nervira i ne posustane.

Pitanje o tome gde je bolje može da se postavi i ovako: koji zatvor je bolji, i za koga?

Evo dva moguća odgovora, oba iz zemlje Srbije:

1. prekjučerašnja vest:

Aktivistkinji mladih za ljudska prava izrečena zatvorska kazna zbog lepljenja plakata

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=23&nav_category=11&nav_id=256478

Ne propustiti komentare:

http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=256478#hrono

.

Vratila sam se s mora, što za ponekoga ovde nije tajna. Istina, iz Dubrovačko-neretvanske županije umesto iz Istre, ali to će mi poneki od ponekih već oprostiti. :) 

... Zamalo da počnem stvarno da vam pišem o moru. A zarekla sam se da neću, ne zato što o moru sve znate, nego zato što je svakom svoje more, a moje more je stream-of-consciousness, o čemu, opet, nikako ne valja blogovati. 

Ne, ovi dani su za mene prelaz; povratak u svakodnevicu & back to the future, a to je uvek manje-više lom u glavi, naročito posle mora, bar u mom slučaju. Ključna reč je, dakle, povratak.

Lom u glavi = jurim za propuštenim informacijama i koristim svaki trenutak da vozim po gradu i okolini i puštam gromoglasnu muziku sugrađanima, sviđalo im se to ili ne :). Druga ključna reč je, dakle, gromoglasno.

Znam da ima onih koji neće verovati. Ako. Znam da nema nikoga sem mene ko bi raspetljao asocijativni niz, ali ni to nije bitno. Bitno je da se meni ne spava (tako je počelo večeras, setila sam se Tife, "meni se ne spava, ne budi blesava..."), da se vrte asocijacije, YouTube i - energija.

Ma, ne možete ni da zamislite šta sam poslednjih dana sve uz taj YouTube pevala! :) Da preskočimo rok, džez i bluz svih provenijencija, stigla sam večeras, časna reč, i do Marije Šerifović i Željka Joksimovića (ZNAM, nemojte!!!), a zatvorila krug gromoglasnom dalmatinskom klapom.

Da sam mogla biti na ovom koncertu klape Maslina, ja bi' pivala iz sveg glasa, ne bi pismi bilo kraja. :)

Tema svakodnevna i već dosadna pa se razvlači kojekuda po medijima, po slavskim seansama, u tupavim analitičarskim komentarisanjima, ljudi čak sami sa sobom elaboriraju ovakovu stvarnost I zaključuju da je opozicija oslabila sasvim, skoro ne postoji, nema koncept i sve tako nešto … a ustvari nestala je u mnogim radnjama razjedinjavanja i takmičenja sama sa sobom iliti sama protiv sebe, ostavljaući vlast bezbednu sa strane, valjda za kasnije kad situacija sazri mada je već jesen zamakla i zrenje misli i voćki je odavno prestalo … zaista treba nešto učiniti jer bez drugačijeg mišljenja, čak I sasvim glupavog nema pomaka iz aktuelnog gliba …  

Odgovorna vlast je zabrinuta jer zna da nedostatak otpora I tradicionalnog zanovetanja I gunđanja i nju samu obesmišljava i da bi povratila u prostor i vreme tradicionalni način vladanja gde se čuje i oponentski glas svakom činjenju vlasti pa onda svi primate da ta vlast nešto i radi, angažovala je malog zelenog koji je vičan radu iz pozadine i iskazao se do sada na muralima i koji svojom naprednom i inovativnom akcijom spasava stvar …  

i onda, opozicija, obnovljena i u novoj, nacrtanoj po želji naručioca a sasvim prilagođenioj formi, opet i iznova opozicioniše ...

Pored svih bitnih stvari (Generalna Skupstina UN) koje se ovih dana odrzavaju u Njujorku, nas je najvise obradovalo gostovanje male trupe nasih glumaca. Oni su ovih dana izvodili tri predstave, dve su monolozi, "Ziveo zivot Tola Manojlovic" Petra Kralja i Mostovi iz "Na Drini Cuprije" u izvodjenju Tike Stanica, a treca je "Jazavac pred sudom", gde su se pomenutoj dvojici pridruzili Aleksandar Stojkovic i Djordje Markovic, glumci Narodnog pozorista iz Banja Luke.

Mi smo ih gledali prvog dana u petak u Srpskom klubu u Kvinsu. Ne znam da li zato sto je ovaj klub daleko od svih, osim onih