Stojim ja tako na autobuskoj stanici pre nekih 11 godina i čekam famoznu 26-cu kod Kalenića. Dok čekam, kao i svi ostali, razgledam unaokolo ko će ga znati za čim. Ubijam vreme brojeći kocke na trotoaru od mene do ivičnjaka pri tome pokušavajući da pogodim da li će ih biti paran ili neparan broj. Okrećem se i učinilo mi se da mi je taj lik poznat odnekud... 

Sa druge strane stoji lice koje isto tako gleda u mene. Hmmmm, razmišljamo se obojica, znamo se odnekud. Sigurno. Tri sekunde previše i famozno dizanje obrve. Ni danas se niko ne seća ko je prvi progovorio.

Serafina Brunštajn

Serafina se udala za Meira Bronsteina rodom iz Storijineta u Bukovini.

  Krajem dvadesetih godina proslog vijeka GM,("General Mottors"  tad    mlada automobilska kompanija u povoju , tajno je pocela kupovati  konkurente u oblasti transporta odnosno sisteme gradskog prevoza sirom Sjedinjenih Americkih Drzava.  GM je koristila  brojne "front  corporacije " koje su kupovale cijele sisteme gradskog prevoza vecinom su to bili tramvaji.  Na ovaj nacin GM je postao vlasnik gradskog prevoza u Tulsa (Oklahoma),Montgomery (Alabama), , Cedar Rapids (Iowa), I El Paso (Texas);  istog kupca dobili su tramvaji u gradovima kao sto su  Baltimore, Chicago,

Predrasude u dobroj meri utiču na naše odluke. Sad, sreća je u svemu što su one neretko ograničene na neko naše bliže okruženje. Problem izgleda nastaje, posebno u vremenima masovnih medija, kada i predubeđenja postaju masovna.

Voćka

I IMAŠE TRI SINA. I ONDA UMRE. OD TA TRI SINA, JEDAN BEJAŠE DOBAR, JEDAN BEJAŠE LOŠ, A JEDAN ZAO. OVAJ STO BEJAŠE ZAO, ZAISTA BEJAŠE STRAŠNO ZAO, I NJEMU NIMALO NE BEJAŠE ŽAO. OVAJ LOŠ BEJAŠE SAMO LOŠ. A OVAJ DOBAR, BAŠ BEJAŠE DOBAR, ALI GROBAR,

Autor: Miroslav Janković 

Hu Jia, borac za ljudska prava iz Kine nedavno je uhapšen jer je, navodno, u svojim kritičkim govorima o vladajućem kineskom režimu (Komunistička partija) podsticao na subevrzivno delovanje protiv kineske države. Ovaj neumorni borac za ljudska prava kritikuje kinesku politiku prema Tibetu, a za svoja zalaganja za zaštitu prava Kineza koji boluju od AIDS-a dobio je mnoge međunarodne nagrade. Sledeće tri godine, zbog svojih ubeđenja, provešće u zatvoru.

 "Dva koraka desno, korak nazad". Ponavljao sam ovu rečenicu poluglasno prateći njene korake dok je sa kasetofona u ćosku sobe neumorno pjevao Willy Nelson.

"Dali, pa ne moraš glasno da ponavljaš korake, slušaj muziku i prati me", govorila bi Ina ne skidajući osmijeh s lica.

"Pa znam da ne moram da govorim, ali ako prestanem zbunit ću se... baš kao i sad..."

E kud ne odoh na folklor ko klinac, mada ne znam koliko bi me znanje naših narodnih kola izvadilo u učenju ovog kaubojskog plesa.

Stajao sam pred ogledalom u svojoj

Pa sta se ovo desava, sta je sa ovim narodom, gde je saosecajnost, kako mogu da budu takvi... Deca, beskucnici, ovih dana na minusu ne mogu da odu u Svratiste jer je neko odlucio da ga zatvori jer "ih dolazi previse pa se komsije bune". Evo linka na Politiku:

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=51726

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=12&dd=21&nav_category=12&nav_id=277502

Ko

jedno ćirilično izdanje u skladu s blagdanima (mislim pismo, ne baš i pjesma :))

mislim da tekst dovoljno razumljiv, pa ga neću ekstrakovati

Dragi blogeri, evo jednog od mojih omiljenih tekstova na temu nacionalizma. Autor teksta je ruski filosof Nikolaj Berđajev.

Iz knjige „O čovekovom ropstvu i slobodi“, Brimo, Beograd: 2001.

Sablazan nacionalizma i robovanje nacionalizmu je dublji oblik robovanja od robovanja etatizmu. Od svih "nadličnih" vrednosti čovek najlakše pristaje da sebe potčini vrednosti nacionalnoga, sebe najlakše oseća delom nacionalne celine. To je veoma duboko ukorenjeno u čovekovom emocionalnom životu, dublje od odnosa prema državi. Ali nacionalizam, ispi-san na zastavama svih desnih partija, predstavlja već po sebi složenu pojavu. Videćemo da je sama ideja nacije i nacionalnosti proizvod racionalizacije.

Autor: Rodoljub Šabić

Na današnji dan, pre tačno četiri godine stupio je na snagu Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i ustanovljena jedna nova institucija - Poverenik za informacije. Znam da je bio red da se tim povodom oglasim, ali eto nisam, jer sam veći deo dana proveo u Leskovcu na skupu posvećenom upravo edukaciji o sadržini, domašaju i primeni ovog zakona.

Ali, makar sa dan zakašnjenja treba napisati par reči. Manje povodom „jubileja", a mnogo više povodom toga što se „nova institucija", na četvrtu

Здравствуйте :):)

"Pored odgovora koji je sam po sebi očigledan - da je to svakako interes nacionalnih i međunarodnih političkih i ekonomskih kasti - dodajmo da nepodnošljiva bliskost Miloševićevog političkog projekta izgradnje suverene države Srbije i Đinđićevog ranog filozofskog projekta suverenosti pravne države, upućuje samo na to da su sve ostalo nijanse. Nijanse koje danas nalazimo između Tadića i Nikolića bile su nekada nijanse između Miloševića i Draškovića, nešto kasnije između Đinđića i Koštunice ili, u nekim "drugim kontekstima", nijanse između Gerharda Schrödera i Angele Merkel, ili između Georgea Busha (I ili II) i Billa Clintona. Sve te nijanse pronalazićemo i u budućnosti, sve dok ultimativni okvir politike bude okvir suverene liberalno-demokratske države. Jer, sve te nijanse i figure razlike (dva), uvek u poslednjoj instanci završavaju u (jednom) dominantne državne ideologije."