Na Limu, Drini i drugim rekama povremeno zavlada jedno zlokobno stanje duha među ribolovcima, oličeno u grozničavoj, agresivnoj i razornoj zaslepljenosti i isključivosti, usmerenoj protiv velikih vranaca (kormorana). Javno traže od lovaca da ih potamane. Jedan prostodušno kaže u kameru: “mi ne želimo da ih uništimo, nego da ih nema.” Na pominjanje kormorana, pecaroše kao da hvata napad neke đavolske posednutosti – izbezume se, škrguću zubima, iskolače oči, pocrvene (neki preblede), teško dišu, postaju krvoločni i nasrtljivi. To ih hvata u talasima, kao delirijum malarije. Kad se učini da ih je prošlo, vrati se u još težem obliku.

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke.

Kiša je stala, razvedrilo se, samo su bare na putu ostale. Čuje se veliki trstenjak – krekeće, kroz žbunje vidim pokret na vodi, uoštrim... barska kokica, ali eno, još nešto se mrda duboko u pozadini, zaranja, izranja, uoštrim podalje... nutrija? Ne, taj oblik njuške, pomalo nalik foki, ovakvo ponašanje sam već gledao – ovo je vidra, i to dve! Igraju se? Ili udvaraju?

link

Početkom nedelje, posle skoro devet godina pauze, u njujorškom „Medison Skver Gardenu" ponovo se igrao ženski tenis. Reč je o egzibicionom teniskom turniru u čast Bili Džin King, jedne od najboljih teniserki svih vremena, ali i žene zaslužne za osnivanje Udruženja profesionalnih teniserki (WTA) i kako je to te večeri rekao bivši američki predsednik Bil Klinton „nekog ko je učinio više nego iko drugi za ravnopravnost žena u sportu". Učesnice: Serena i Venus Vilijams, Jelena Janković i Ana Ivanović, prva, peta, treća i sedma teniserka sveta . Nagradni fond: milion i dve

Jedna crtica iz kulture američke prestonice možda će vam biti zanimljiva - današnji naslov u rubrici "Stil" Vašington Posta - "Brighest Young Things dominiraju vašingtonskom blog scenom", podsetio nas je na prilog koji smo emitovali pre nekoliko meseci. To je priča o Svetlani Legetić, 29-godišnjoj Novosadjanki, arhitekti po zanimanju, čiji se blog sa My Space stranice pretvorio u Brightest Young Things - blog koji danas ima 100,000 čitalaca, i čiji autori više nisu samo posmatrači i komentatori vašingtonske kulturne scene već i jedni od njenih kreatora.

2006.

Jedno važno predizborno obećanje je ispunjeno – poslednja američka borbena brigada ove nedelje je napustila Irak, posle sedam i po dugih, krvavih i skupih godina za Sjedinjene Države, i za Irak.

Predsednik Obama je u sinoćnjem obraćanju naciji iz Ovalne kancelarije poručio da je vojna misija završena, i da je vreme da se okrene novi list u Iraku. Preostali američki vojnici

Svako ko je učestvovao u dogadjajima 5. oktobra, bilo kao gradjanin na ulicama, ili novinar koji je revoluciju pratio iz zemlje, ili inostranstva, ima svoje uspomene na peti oktobar 2000. To je dan koji je počeo kao još jedan, poznati pokušaj da se obori režim Slobodana Miloševića i završio nečim novim – uspehom, prevratom, pobedom demokratske opozicije.

Ako ukrstimo na desetine hiljada privatnih uspomena na taj dan - njihov zajednički imenitelj je uvek osećanje nade i snažnog optimizma, preovladavanje jedne zasnosne vizije budućnosti u kojoj će Srbija biti u društvu

Neradni je dan, povodom Dana Nezavisnosti, 4. Jula, koji ove godine pada u subotu.
Ocigledno, ni Ameri nisu preterano gadljivi na placene slobodne dane u vidu drzavnih praznika.

Nije da je sad to mnogo bitno, ali za one mladje medju nama, koji su mozda bili zauzeti samoodbranom od poslovicno surovih nastavnica istorije, 4. jul je pored Dana Zahvalnosti najvazniji praznik u Sjedinjenim Americkim Drzavama.

   Pisao sam predsedniku Republike Srbije  Borisu Tadiću, da mi odgovori na jednostavno, ali za mene  vrlo bitno pitanje: da li je meni kao mirnodopskom  vojnom invalidu šeste grupe država Srbija  bila dužna da uplaćuje doprinos za beneficirani staž i ako nije, zašto nije? Naime, na osnovu 32 godine  radnog staža u penzijski staž mi je  priznato i upisano  8 ( osam ) godina beneficiranog staža tako da sam  u punu  starosnu penziju otišao sa 40 godina staža, dok mi je visina penzije, na koju se ne žalim, obračunata  na osnovu 31 godine staža, jer  nikome nije u obzir uzimana ’93-a. Za osam godina beneficiranog staža nije uplaćen ni dinar doprinosa.

.

.

.