Mjuzikl "Mamma mia!" premijerno je prikazan krajem marta u Pozorištu na Terazijama i o tome je Optimist opširno pisao u prošlom broju. Interesantna činjenica vezana za srpsku verziju mjuzikla je da lik Harija, kojeg glumi Dragan Vujić Vujke, nekim neverovatnim čudom ili možda elektrošokovima postaje heteroseksualac. Hari, jedan od trojice s kojima je glavni lik Dona kao mlada imala ljubavnu aferu i dobila ćerku Sofi, pred sam kraj originalnog scenarija saopštava da mu je Dona bila prva i poslednja žena s kojom je bio: "Dona, ti si bila prva devojka koju sam voleo. Ali, bila si i poslednja devojka. Vidiš, postoje razne porodice. Tvoja je ti i Sofi. Moja je ja i... Lorens!" Tu scenu u srpskoj verziji nećete videti, jer je reditelj Jug Radivojević odlučio da Hari bude heteroseksualac i završi sa Doninom prijateljicom Tanjom, koju glumi Dušica Novaković.

 (Ovaj sam tekst sačinio, ima tome desetak i više dana, ali me je sticaj meteoroloških okolnosti sprečio da ga objavim u dnevnoj štampi kako sam planirao. Ipak, evo ga stavljam na blog, čisto da se ne baci.)

Odmah da kažem, potpuno se slažem s Perom Lukovićem: ne verujem u objektivno novinarstvo. U objektivno informisanje da, ali samo donekle, U smislu, kad se desio zemljotres, gde, koliko Rihtera i slično...već kod tumačenja posledica, iz sektora objektivnog zagazili bi u subjektivno, a kamoli kad su u pitanju novinarski tekstovi analitičkog

Ovo je "kontrablog" libkonzovom blogu "O zelenašenju, kocki i narkomaniji". Pišem  ga zasebno, a ne kao komentar tamo, da bih promenio temu, na istu temu.

Na letnja podneva je vrućim trbuhom legalo leto, pritiskujući ih žegom. Njegova leđa su sezala sve do neba izbledelog, jedva primetno plavetnog, po čijoj je umornoj belini žarilo otopljeno oko pomamljenog sunca. U umornoj tišini podneva, koje je nečujno dahtalo jarom, svijala se sve niže i niže baba Kajina bašta. Okruživao ju je šimšir, koji je bilo dovoljno dotaći rukom, pa da odgovori vrućim i oporim mirisom. Iako mu je podne svuklo senku, šimšir je junački, prkoseći vrućini, držao tamne listiće sasvim otvorenim, sakrivajući njihovom gustinom, kao bogato nabranom suknjom, svoje dirljivo opevano »tanko drvo šimširovo«.

U jednom od uglova bašte, nad šimširovu ogrlicu se nadvijao, podnevnom vrućinom izmučeni, jorgovan. Srca njegovih listova su visila svilenim očajem, čekajući makar najmanji dašak vazduha da se zaljuljaju u pokušaju da sa sebe otresu žegu. Izmučen njome je bio i stari, veliki orah, uz čije stablo se stiskala baba Kaja, brižno žmirkajući na svoju baštu, koju je vrućim dlanom pritiskalo letnje podne. Pod njenim nogama je Dikino oko zaustavilo svoje puzajuće namere širenja, dok su njegove plave oči cvetova pokušavale da se zatvaranjem spasu od vrelog, letnjeg slepila.

Naleteh (opet) na jedan interesantan clanak u Pecatu: Tako je govorio „Peščanik" koji pocinje podnaslovom:

Ako su kritike na račun Zorana Đinđića dovoljan dokaz krivice za „kreiranje atmosfere koja je dovela do atentata na premijera Srbije", kako to tvrdi „druga Srbija", znači li to da bi istraga trebalo da se proširi i na autorke „Peščanika"?

Kad sam procitao ovo pomislio sam: e bas ga i ovaj pretera. Ali kad sam procitao clanak zakljucio

                                                  ILI
                              O NEDOSLEDNOSTI VREMENA

               Nešto svakako nije bilo u redu sa njenom percepcijom proticanja vremena. I sada, kada je na tenane sa svih strana uspela da osmotri sva ta dešavanja koja su je u najmanju ruku zbunila, a na trenutke i prenerazila, i dalje nije bila sigurna šta da misli i koji bi se zaključci iz svega mogli izvući. Ono što je sigurno je da nije niotkud uspela da iščeprka bilo kakvo objašnjenje koje bi je zadovoljilo i postavilo stvari na svoje mesto na njoj prihvatljiv način.

gost autor: tasa

S jedne strane – obećala sam sebi da „neću da se paćam u politiku“, dovoljno mi se ona (nezvana) mešala u život tokom poslednjih decenija, a „sadašnji trenutak“ i da ne pominjemo.

S druge strane, ne mogu da oćutim.

Jer sam majka, jer sam žeMsko, jer, iskustveno, znam da za ove naše prostore (nažalost), još uvek važi ono: Videla žaba da se konj potkiva...

Ne znate o čemu pričam?

O izboru koji, zapravo, i ne postoji. Bar u mojoj glavi. Pro choice ili Pro life?

Evo kako je teklo prestrojavanje birača od 2003, do danas. Prvo da pogledamo period kohabitacije:

2003: DS - 12%, DSS - 18%

2007: DS - 22%, DSS - 16%

Dakle kohabitacija je oduzela Koštunici dva procenta, a dodala Tadiću čitavih deset. No da pogledamo fazu dva - period koalicije:

2007: G17+DS - 29%, DSS - 16%

2008: G17+DS - 37%, DSS - 10% (prema Medijum Galupu)

Dakle za DSS pad od 6%, a za G17+DS porast od novih osam procenata. Drugim rečima, stvari su više nego očigledne - kohabitacija je dala rezultate (+12% relativno). Dala je i koalicija (+14% relativno). Da li je vreme da se pređe u fazu konfrontacije?

           Čim sam ugledao izgled novog pasoša moje zemlje shvatio sam da za života neću u rukama imati pristojno dizajnirani dokument. Kada tome dodamo kako izgledaju nove automobilske tablice, verovatno i nova lična karta, razni obrasci i formulari, zdravstvene knjižice i ostali papiri iz naše svakodnevice, postaje jasno da nas okružuje krajnje pomanjkanje elementarnog ukusa.  O zastavi  i himni da ne diskutujem, ne bih da povredim nečija patriotska  osećanja.

            Da li je neko od vas skoro ulazio u Srbiju auto putem?  Kako izgledaju razne table

proba, proba, šes', šes'...

Mora biti da širom današnjeg sveta postoje ljudi koji, odbijajući da prihvate da u vasioni nema pravde, prizivaju pomoć svojih bogova protiv Amerike, one Amerke koja sebe stavlja izvan domašaja međunarodnog prava.  Ako se bogovi ne odazovu danas ili sutra, govore u sebi ti molioci, možda će se ipak prenuti i nešto učiniti kroz dve ili tri generacije. I tako se njihova molba prakrično pretvara u kletvu: neka sećanje na zlo koje nam je učinjeno nikad ne izbledi, neka kazna stigne zlotvora kroz naraštaje koji će tek doći.

Dogodila se velika tragedija u Velikoj Ivanči.

Ono što smo naivno verovali da je "američki scenario" (da neko uzme vatreno oružje i puca u mnoštvo ljudi) dogodilo se ovih