1.

               Dugo se nismo videle. Nekako, vreme nam se neprestano iskradalo, bežalo nam, pretvaralo se u neka silna i neodložna moranja, ili je jednostavno bivalo toliko neprijatno sivo i vlažno da nismo dobijale inspiraciju da se pri datim okolnostima probijamo jedna ka drugoj u prepunim i uz to i krajnje nepouzdanim gradskim autobusima, ma koliko bile željne druženja.

40 godina sam radio u informativnoj kući koja se nekad zvala televizija Beograd  a  ponekad RTS.

I do danas nisam shvatio ima li fakulteta koji školuje UREDNIKE.

Šta je potrebno da bi se postao urednik?

Najpotrebnije je da zanate kome da budete podguzne muve  a na kome da se istresete. Vaša urednička pamet dolazi odozgo,ali ne od Boga ili vaše pameti nego od aktuelnih političara.

Problem je što tako vaspitavate i mlade novinare.Umesto pravog, slobodnog novinarstva  servirate im Staljinističko propagandni stil. Sva slobodnomisleća deca su proterana

Večeras je na Federalnoj televiziji u emisiji "60 minuta" emitovano nekoliko snimaka sa raznih lokacija gde je Mladić provodio svoje penzionerske dane. Godine su 2003,2005 itd, lokacije sve u Srbiji, vojni objekti, Banovo brdo itd.

Poražavajuće je bilo kada se u program uključio Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Saveta za saradnju sa ICTY, koji je nastavio da priča da se u Srbiji ne zna gde je Mladić, a da je krunski dokaz da Srbija sarađuje, upravo činjenica da su dostavili pomenute kasete. A zašto ih onda nisu emitovali ???

Snimak sa youtube je samo 10 minuta,

Napisah u junu da počinjemo ponovo. Evo sad mogu i da zvanično kažem da je počelo.

Pitanje je bilo:

„Da li je unilateralna deklaracija Privremenih institucija samouprave na Kosovu o nezavisnosti od 17. februara 2008. godine u suprotnosti sa međunarodnim pravom?"

Odgovor suda: Nije ...

jer deklaraciju nisu ni donele Privremene institucije samouprave Kosova već Đura i Pera, a njh dvojica su delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog rezolucijom 1244.

Cim ova dnevna zvezda postigne voljenu temperaturu, meni je u glavi samo omiljeni priodni prikaz- gore plavo, dole plavo, guza u pesku, koktel zdravlja za udisanje, pomeshan od smole, algi, minerala i shhhhhhhhhhhhhhh,...ljulja more penu po pesku.

A Rovinj, mali hrvatski grad na zapadnoj obali Istre, lociran na samom kraju njenog kljuna, neshto iznad Pule, posle chijeg vrha samo zavrne u rjechki zaliv, je bio jedna od mojih najdrazih varijanti za provodjenje leta i tamo sam ostavila jednu skoro celu malu istoriju, za koju se nadam da cu je zaokruziti- vishe bih volela, da kada za

... draga, dragi, druže stari .. nije bitno.

Igrom slučaja mi pali na pamet oni kučići sa šiškama preko očiju ponekad gde ne znamo šta im je napred, a šta nazad. Tj setio sam se i karikature gde je gospođa dovela kuče na pregled i veterinar kaže da je kuče u odličnom stanju s obzirom da je od prošlog pregleda bilo primorano da ide natraške pošto mu je na pogrešnoj strani vezan povodac.

Pa onda imaju i ona škotska goveda, poniji i lame razne, a umemo i mi, nekopitari, humans skoro, da se okitimo šiškama, što da ne, većini lepo izgledaju.

Šiške su mi, ovom prilikom, metafora, radije nego paralela, procesa gde nam do nekog trenutka ne ometaju pogled u svet, a onda, kako polako kaskamo kroz delove dotičnog one neprimetno padnu na oči - što je, samo po sebi, isto metafora, tj umetnički derivat nečega što bar nekima od nas samo pokriva bubuljice na čelu, ništa više.

Zašto je (ako je) dobro biti državljanka Srbije?

Zašto je (ako je) dobro biti žena u Srbiji?

Kada istraživači javnog mnjenja pitaju žene Srbije jesu li u neravnopravnom, diskriminatorskom položaju one sa skoro 70% odgovaraju "jesmo!", kada isto pitanje pitaju muškarce oni u skoro istom procentu odogovaraju "žene neravnopravne?! ma kakvi - nisu!".

Moj omiljeni gimnazijski udžbenik bila je Logika Gaje Petrovića. Mnogo izvanrednog i potpuno nefunkcionalnog znanja nakupljao sam tokom svog dugog i na momente nepodnošljivog života, čvrsta podloga svemu tome bilo je gradivo obrađeno u toj knjizi.

U cije ime skandiras idiote?

Oliver Frljić

Boris Dežulović 

Vladika Grigorije 

Woody

*Dve stilsko-jezičke napomene:

U početnoj verziji, prezentni filosofski studij imao je naslov Tractatus Logico-Philosophicus de Stercore Tauri, ali sam se u poslednji čas predomislio. Jasno je zašto.

U našem jeziku, izraz bullshit je postao deo svakodnevnog govora, kao na primer reči vikend (weekend) ili šou (show), pa sam odlučio da ga i ja upotrebljavam na ovom mestu koristeći originalni način pisanja. (Kome je draže, može ga pisati i kao bulšit.) Osobu koja proizvodi bullshit ću zvati bullshiter, a osobu kojoj je

Poluostrvo Jukatan se nalazi u južnom delu Meksika, i izbačeno je na sever ka Meksičkom zalivu. Severna i zapadna obala poluostrva su okrenute ka zalivu, dok je istočna obala deo Karipskog mora. Federalna Republika Meksiko se sastoji od 31 savezne države, od kojih se na poluostrvu nalaze 3 - Jukatan (označena zelenom bojom na slici), Campeche, na zapadnoj strani, i Quintana Roo, na istočnoj.

Niko nam izgleda još nije uspeo objasniti da je umesto traženja i izmišljanja razlika pored očitih istosti i sličnosti, mnogo korisnije i pametnije da se pod motom “rad je stvorio čoveka” i “čuvajmo drveće- na njima su živeli naši preci” posvetimo radu, ekonomiji i ekologiji.

Koliko god bile velike suprotnosti među ljudima, one su u stvari ipak nešto sporedno. Ono što nas deli je bezgranično sitno u poređenju s onim što nas zbližava. Mnogi su od naroda sa mnogo više razlika i antagonizama stvorili moderne nacije tako što su negovali i podsticali sličnosti a tolerisali razlike. U istoriji svih naroda pojavljivali su se oni koji su upravo na tim malim razlikama raspirivali veliku mržnju i pravili veliki  biznis za uski krug svojih i sebe lično. Za razliku od njih, na prostoru Balkana, a posebno Jugoslavije, kao da su narodi ukleti, izgubili moć  rasuđivanja pa i danas u 21.veku,  umesto da grade mir sa susedima od kojih se skoro ne razlikuju angažuju  naučne, političke i naročito verske potencijale da dokažu što više razlika. Izmišljaju se jezici, govori, običaji, istorije, i ide u banalizaciju da se pokušava kroz genetska istraživanja naći srodnost i zajedničko poreklo čak sa azijskim i afričkim plemenima samo da sa susedima nemaju nikakve veze. Upravo jedno istraživanje genskog porekla i podudarnosti najviše će šokirati one koji su se busali da su “veliki i čisti Hrvati”, “veliki i čisti Srbi”, te da nemaju ništa zajedničko sa primitivnim Srbima odnosno primitivnim Hrvatima. Kako prenosi hrvatski “News” istraživanje koje je započeto 2003., obuhvatilo je 7230 ispitanika širom Hrvatske i cele regije, došlo je do “šokantnog otkrića” jer menja dosadašnje pretpostavke o poreklu hrvatskog naroda ali bogami i Srba i svih ostalih.

Kako reagovati na grubost i prostotu, na bahatost koju smo, bar u ovoj zemlji, tako dobro upoznali da na njen otužno-bljutavi ukus, ukoliko ste iole pristojni ne možete da reagujete drugačije nego mučninom. Naravno, našom mučninom ili pak pristojnošću ne rešava se ništa. Oni koji bi, da je pameti, odavno već morali da budu politički mrtvaci ─ poslednjih meseci i dana opet izlaze iz svojih sanduka i kidišu na poslednja utočišta ljudskog dostojanstva i zdravog razuma u ovoj nesrećnoj i poniženoj zemlji.

Ideološki vampiri nahranjeni (mito)manijom vlastite (nacionalne) veličine usudili su se da po drugi put spreče pokušaj promocije Peščanika. Ono što u tom kontekstu valja da se zapitamo jeste: dokle ćemo to više da dopuštamo i da trpimo?! Ima li granica mazohizmu (građanske) Srbije koja i dalje dopušta da njenu institucionalnu moralnu vertikalu predstavlja dobro uhodani trojac bez kormilara: Velimir Ilić ─ Dejan Mihajlov ─ Aleksandar Tijanić.