Moja prijateljica, Mina Milosavljević (na slici), imala je spontani pobacaj i operisana je pre 22 dana. (Pre toga je povredila nogu, imala gips itd, sto je isto bitno za ovu priču) Nije baš najbollje, imala je posle operacije jaku upalu, koja je sanirana antibioticima. Još je boli stomak, a danas je išla na redovnu kontrolu. Pošto mi se nije javila, a trebala je da dođe kod mene, malkice sam se zabrinula.

Zamislite da se tehnologija razvila u alternativnom smeru i da još uvek koristi paru kao izvor energije. Stavite na gomilu raznorazne ventile, prekidače, zupčanike i druge mehaničke drangulije koje su skrajnute početkom dvadesetog veka i naterajte ih da rade. Dobićete ljupkog, otkačenog i hipermodernog Frankenštajna, vizuelno estetizovanog po svim pravilima ispadanja iz vremenskog uvrnuća.

Ma jel ono u Pekingu, tokom defilea ucesnika Olimpijskih igrada, Vuk Jeremic razdragano mahao olimpijcima sa tri prsta ili da prestanem da verujem svojim ocima?

Ruku poluspuštenih a raširenih u nekakvom čudnom grču, kao revolveraš pred obračun, opako džonvejnovski; nogu koje prate taj luk (look) - poluraširene, u stavu i u hodu; pogleda kroz blago spuštene trepavice sa polupodignutim obrvama i nekakvim beštečkeevoinženjera osmehom - moj Đejms the fakin Nmosmaraš Din ode na malu maturu. 

Š'a reći?

Prošle nedelje, grupa stručnjaka iz oblasti veštačke inteligencije i robotike pozvala je na zabranu ofanzivnih autonomnih oružja (engl. offensive autonomous weapons), tvrdeći da bi globalna trka u razvoju oružja baziranih na veštačkoj inteligenciji (engl. Artificial Intelligence) mogla dovesti do jeftinih robota koji se mogu anonimno angažovati da ubijaju hiljade ljudi. Međutim, drugi kažu da bi zabrana autonomnih oružja bila uzaludna, jer neće sprečiti postojanje takvih sistema i, štaviše, određena robotizovana oružja bi mogla zaista ostvariti bolje rezultate od naoružanih ljudi u borbi, što bi rezultiralo manjim brojem žrtava.

 

Prošlo je skoro deset godina kako sam napustio rodni kraj i šest godina kako sam prešao okean. Tog hladnog decembarskog jutra 2005. ukrcao sam se na voz koji će samo par sati poslije postati vlak.

Stotinu slika vrzmalo se po glavi od onih lijepih iz djetinjstva do onih ružnijih iz 95. Našao sam svoje mjesto u  kupeu, još uvijek voza, koji se spremao poći prugom koja većim svojim djelom prati  autoput  nekadašnjeg i danas tako ironičnog naziva bratstva i jedinstva.

Do mene je sjela gospođa čija odjeća nije ostavljala nimalo sumnje na posao kojim se

 

 

Ja ću umreti, ti ćeš umreti, on će umreti, mi ćemo umreti, vi ćete umreti, oni će umreti. Svi ćemo umreti. Notorna činjenica. Kad se rodimo već imamo devet meseci, dakle bliži smo smrti za devet meseci. Davno sam veleumno, rezigniran ko zna čime, napisao: Rađanjem, smrt u nasleđe dobijamo!  Hrišćanstvo pa bilo ono i ortodoxno, ostavilo je dubok i neizbrisiv trag u našoj svesti bez obzira jesmo

Nemojte ni pod razno, nipošto nemojte, ni sekundu, da koristite glavu za razmišljanje u ovom godišnjem periodu!!! Strogo, uz maksimalnu koncentraciju, kontrolisani koraci, step by step, oči do iskakanja uprte u asfalt, beton...kojim hodate! Ne pričam u prazno, ne sprdam se, najmanje mi je do toga, molim vas da budete izuzetno pažljivi, da brinete o sebi. Neka vam ovo što sledi bude nauk i opomena.

Krenem juče oko devetke do banke, petstotinak metara...ne više, da platim račune, za manje od deset minuta izađem srećan i zadovoljan što sam posao obavio tako brzo i stanem da dumam...dal' da pređem raskrsnicu kod Piramide il' da se vratim pa kroz podzemni izađem na pijacu...odlučim se za prvu soluciju, snimim pogledom asfalt ispred sebe, delovao mi hrapavo i čisto, glede snega i leda naravno i krenem da koračam.

Pravi je momenat za još jedan Ozi open blog. Taman smo došli do pred samu završnicu. Prvo ćemo noćas i sutra pre podne da gledamo mečeve 4. kola gornjeg dela žreba, pa odmah zatim idemo sa četvrtfinalima.

 

Kod devojaka večeras igraju Serena – Muguruza, Cibulkova – Azarenka (pobednice idu jedna na drugu u četvrtfinalu), te Kiz – Brengle (jedini par 4. kola u kome nijedna igračica nije nosilac) i Venus – Radvanska (pobednice idu jedna na drugu u četvrtfinalu. Druga dva četvrtfinala kod žena su Makarova – Halep i Bušar – Šarapova.

 

Kod momaka večeras igraju Đoković – Miler, Lopez – Raonić (pobednici idu jedan na drugog u četvrtfinalu), te Vavrinka – Garsija-Lopez i Ferer – Nišikori (pobednici idu jedan na drugog u četvrtfinalu). Druga dva četvrtfinala kod muških su Berdih – Nadal i Mari – Kirjos.

      Pred Novu godinu država je svašta obećala. Na konferenciji za retke bolesti u organizaciji NORBS-a obećala je 4 referentna medicinska centra gde će se obrazovati lekari i upućivati oboleli od retkih bolesti, Nacionalnu strategiju za lečenje obolelih od retkih bolesti, Registar obolelih od strane Instituta „Batut" i povećanje sredstava za njihovo lečenje preko RFZO-a sa 88 miliona na 130 miliona dinara i uključivanje na listu i drugih retkih bolesti osim dosadašnjih urođenih bolesti metabolizma, kao i poboljšanje legislative kroz „Zojin zakon". Znači, zna se šta i kako. Ne treba izmišljati toplu vodu. Pitanje je da li ima ko to da radi i da li ima političke volje da se ova rak rana našeg zdravstvenog sistema zaista sistemski i reši.

Da ne zakrčim Zilin blog o kučićima sa komentarom na temu Kako sam se za ženom uspešno popeo na Bear Peak, 2578m, prvi put posle ~8 godina, i šta nam se sve tamo desilo, evo blog o tome. A i da imate gde da nastavite sa kenjanjem na temu Č vs P, W vs E, ustvari na bilo koju temu koju nađete za shodnu, uključujući i ovu o kojoj je blog, ako nemate pametnija posla. Da kažem da sam Bobića odma banovao, u smislu retorzije. Dobro, nisam, naravno.  ;)

Opsednutost nas Srba tajnim organizacijama je istorijski i naučno dokazana činjenica. Zato ja u svakom okruženju, pa i ovom našem blogerskom, pokušavam da prepoznam te izrode srpskog naroda koji svojim aktivinim učešćem u, dragim nam, tajnim organizcijama, pokušavaju da destabilizuju naš sistem vrednosti. Te izrode na svetlost dana, isteraju kritični trenutci za sudbinu našeg naroda. Jedan od tih treutaka su i predstojeći izbori,

"Ispod površine naše provincijalne samodovoljnosti krije se strah od tegoba privredne i socijalne transformacije, od raskida sa tradicionalizmom i isključivošću nacionalnih ideologija.