Gledam (ponovo) Blog pa se čudom čudim. Izbori iza ćoška, a nigde političkih blogova. Njeno veličanstvo je odavno odsutno, Drago se, kažu, naljutio, Šjenti je valjda zauzet lokalnim glasovanjem, Krle razapet između sećanja na vojničke dane i kampanje, Filip emigrirao u toplinu nesunčane strane Alpa...

Pitam se, zaista: da li je dozvoljeno pisati političke blogove na ovom mestu?

 Moj gost: Mr.Loader

Teško je bilo gledati sliku u tv izveštajima. Nije lako ni pisati o tome, jer stoji onaj bremenit, pomalo i katastrofičan osećaj. Ali, treba. Bolje nego ćutati.

Monasi koji se pesničaju… To je scena koja poražava, koja deprimira.

Београд, данас ујутро, у просторијама интернет провајдера који рекламира себе као „озбиљну везу":

- Добар дан.
- Добар дан.
- Имам проблем. Заборавио сам шифру свог личног, а мање коришћеног мејл налога. Послао сам три мејла Вашем супорту, али не одговарају.
- Хм. А који је налог?

Neko tamo je odlučio da je više bilo dosta. A pošto izgleda da je taj neko od onih koji o takvim stvarima mogu da odluče, ziceraši slobodno mogu da polože svoje uloge.

Mediji će sada pokušati da ubede i nas i Egipćane da je priča uglavnom završena. Vojna hunta je dala kontradiktorna obećanja dvema stranama ("inostranstvu" i svojim građanima), a neće biti "interesantno" da se izveštava koga će da proba da prevesla.

Jedna od najneispričanijih priča glede egipatske revolucije je udeo radničkog pokreta. O svemu se škrabalo, fejsbuku&tviteru, paranoisalo se (i dalje se to čini) o udelu Muslimanskog bratstva (tone mastila i piksela) itd. Egipatski radnici, kao i u prethodnih pet godina, nisu bili tema, koja će zaokupiti globalne medije. Čisto da malo popunim tu rupu, kao i da pružim uvid u jedno razmišljanje dan posle, prenosim današnji blog egipatskog novinara, blogera i aktiviste Hosama el Amalavija.

Skupise se horde zla

Ima ih ko crnog tma.

Sa cetiri strane sveta

Setili se interneta.

Ulicama ne setaju

Al pescanik ometaju.

  Zalud   tupis da  Pescanik   branis

Ako nisi s nama treba da se sramis!

Slobodu govora niko ne sme da dira

Ni pescanik da kritizira.

Bice gospodo za to prilike

 Ovog puta  I zanavek  molim bez polemike.

Glup sib rate nisi zdrav.

Pescanik je ONLY prav.

Kritika od strane pescanika? Moze, moze.

Ali kritika pescanika? Ne daj ti

 Kuda  to svoj  DSS camac kroz ove predizborne talase vodi njegov kapetan dr Vojislav Kostunica? Ocigledno do uvale krajnje desnice gdje  je za sva zla Srbiji kriva  Jevropa i naravno njena satelitska vlada cija je politika "evropa nema alternativu, Srbiju dovela dokle je dovela.

Ova politicka  uvala krajne desnice , kao uostalom i svaka uvala, je prilicno omedjen prostor. Kostunica ili njegovi  stratezi se nadaju da ce bas ovdje pecanje novih glasaca  biti najproduktivnije.  

Zanimljivo je da se vise u medijima ne spominje formiranje politickih partija

Još malo vedrih tema dok dišemo kao ribe na suvom za vreme ovih velikogospojinskih vrućina!

U prošlu subotu udala se ćerka mog brata. Na delu je logičan sled stvari...završila škole, zaposlila se, živi s momkom već neko vreme u slatkoj maloj garsonjeri, pa smo se svi pitali, šta se još čeka? Još jedna od tri-četiri svadbe tog dana u NS, reklo bi se. Ali, ne...ova naša je bila specifična u odnosu na uobičajene svadbe u nas, pogotovo u poslednje vreme. Od onog  something old, something new, something borrowed, something blue, do izbora benda, koji je bio kamen

Zdravo, kako si?... Kako ti izgledam?... Odlično!... Onda sam odlično. Ovako obično odgovaram na pitanja osoba koje dugo nisam sreo ili sa njima održavam površne i neobavezujuće odnose, iako znam da je to pre i iznad svega kurtoazno pitanje. Niti njih odista zanima kako sam, niti sam ja spreman da se upuštam u šira i duža i bilo kakva objašnjavanja o tome kako sam. Englezi su davno izmislili razgovore o vremenu kao neutralnom i nepovređujućem i neindiskretnom razgovoru pri susretu sa sličnim, čak i sa bliskim osobama.

U moru blogova koji se bave velikim temama, nekako nema mesta za one svakodnevne stvari, što se ono kaže za stvari od kojih se živi. Ja bih stoga da skrenem pažnju kolegama na tekst intrigantnog naslova: Vaspitačica beogradskog vrtića gola na porno sajtu?

Odmah se nameću tri pitanja (ok, ovo treće i nije pitanje, više je konstatacija):

Znam da sam ženama sa bloga dužan priču o naj frajeru, ali prvo još samo jedna priča o fudbalu. Tačnije, o finalu lige šampiona, susretu između Mančester Junajteda i Barselone.

Uostalom, zašto se vi žene bunite protiv fudbala. Kao prvo, celom svetu je jasno da se u fudbal razumete bolje od nas muškaraca. Kažu ljudi da u kladionicama žene mnogo češće dobijaju nego muškarci, a prave se da ništa ne znaju. Ma da.

Tako sam ja do 1990. godine mislio da moja majka o fudbalu ne zna ništa. Čula je za par fudbalera (Džajić, Šekularac i neki za koje

Potrudio sam se da sastavim listu najpoznatijih aktivnih igrača koji će SP u fudbalu gledati na televiziji ili eventualno na tribinama. 

Selektori se nisu odlučili da u tim uvrste sledeće igrače:
Brazil: Ronaldinjo, Alesandro Pato (Milan), Adrijano (Flamengo), Ronaldo (Korintians), Diego (Juventus)
Argentina: Havijer Zaneti (Inter), Gabi Milito (Barselona), Rikelme (Boka Juniors)
Holandija: Rud Van Nistelroj (Hamburg), Klarens Sedorf (Milan)
Italija: Frančesko Toti, Luka Toni (Roma), Đuzepe Rosi (Viljareal), Alesandro