Politički analitičari, kolumnisti, uvodničari, komentatori, glavni urednici i ini poslenici pisane reči, koji iole drže  do sebe, više se ne oglašavaju. Javni servis evropske Srbije, kao i svi TV kanali na nacionalnim i lokalnim frekvencijama repriziraju reprize. Pomoćnici zamenika glavnih urednika i ono malo dežurnih novinara, čekajući Nesi ili da Ljajić uhapsi Mladića, prekopavaju Srbiju tražeći zlatne poluge Kraljevine Jugoslavije i đeneralov grob. Čak je i na blogovima, sve manje velikih tema. Očito da je, bez obzira na svetsku eknomsku krizu, leto i ove godine stiglo. Ne znam od  kada i zašto se misli da je leto vreme za lake teme. Međutim, sigurno znam da ima i onih koji i u vrele letnje dane, bez obzira da li su na plaži, u svom dvorištu ili na balkonu višespratnice, vole da razmišljaju i čitaju o krucijalnim temama. Njima je namenjen ovaj tekst.

 

 

Gospodin Ðjilas, gradonačelnik Beograda je u povodu seče platana na Bulevaru kralja Aleksandra u emisiji Kažiprst (utorak 2. februar) izjavio: "Bilo bi ružno da ja budem taj koji sad procenjuje da li su ljudi koji su završili neke škole u pravu ili su u pravu neki ljudi koji možda isto imaju neke škole samo misle na drugi način".

I dodao da drveće "izgleda da mora" da se seče "preko 70 i nešto posto".

Zdrav razum nameċe da je neko veċ odluċio. Odlučio da je jedna grupa kompetentnih ljudi kompetentnija od druge grupe istih takvih ljudi.

Sezona je curki - prvo je bio Thanksgiving, a stize nam i Bozic... Moram da ponovim jednu meni veoma dragu pricu iz zivota. Izvinjavam se onima koji su je vec citali u komentarima.

Jedne ekstremno hladne beogradske zime, nekada davno, vise u prostormo-kulturoloskom nego vremenskom smislu, dok sam jos radila od 8-14h u najeminentnijoj zdravstvenoj ustanovi te vrste u Srbijici, lecila sam cuvenu odgajivacicu curki. Posto smo postigli sam vrunac u kontroli njene secerne bolesti, uz nezanemarljivu pomoc bolnicke dijete, doslo je vreme oprastanja od ove mile zene iz pasivnog kraja gde se

Ne bih ja sad nesto tupila kad ima onih koji su to lepo objasnili. Evo:

Lokalni izbori su po mnogo cemu zanimljivi i u istovreme pomalo sizofreni. Na lokalu, kazu politicki strucnjaci, se glasa vise po tome koliko je koja partija uradila za Blok,Ulicu, Obdaniste, a manje po partijskoj disciplini ili politickim simpatijama i opredelenjima..
Tako vele, ali da li su zemunski i vozdovacki izbori bili po tom principu. Izgleda da i nisu.
Ovog puta se po svemu sudeci glasalo partijski.
I naprednjaci su pobedili. Da li ce im biti dovoljno ili ne, da li ce se preslikati republicki recept koalicija, videcemo..
Ali, zuti karton za DS. Naprednjaci

Vidim vec dva dana niko da cestita, nije se red, malo li je na ovu skupocu kad ti radnici preuzimaju fabrike, naturalizovani gradjani kupuju ostrva, a drzava Ti postane pridruzeni clan EU.

No, manimo salu, jako mi je drago i Drugovi Crnogorci, cestitam vam ovo, kao i Prvi Maj.

 

REG-CRNA GORA-EU
Crna Gora od danas pridruzzeni cclan Evropske unije

PODGORICA, 1. maja 2010. (Beta) - Crna Gora od danas ima status
pridruzzenog

Dragi prijatelji/ce blogeri. Godinu dana posle 7 oktobra u Novom Sadu, gde smo svi zajedno pokazali nacistima da ih nase društvo ne prihvata, ekstremni desničari i neonacisti iz "Nacionalnog stroja" i "srpske krv i čast divizije" čije su vođe osudjene za raspirivanje rasne nacionalne i verske mržnje najavljuju novi skup ovog puta u glavnom gradu Srbije 11. oktobra. 

Mislim da nema potrebe za puno priče, iskustvo od prošle godine imamo i ono nam govori da samo zajedno i ujedinjeni protiv svih oblika fašizma možemo pobediti.  

Zato budite 11 oktobra na platou ispred

 

састав на тему . . . .наборану

 

 да сам ја којим случајем прави списатељ догађаи би ме сами проналазили .овако, они као да беже од мене, чак и кад покушавам да их се домогнем информацијом из друге руке.  Напатим се тако очемћу да Вам пишем,

 

 

Ophodi se prema zemlji valjano: nju ti nisu dali tvoji roditelji, nju su ti pozajmila tvoja deca. Mi ne nasledujemo zemlju od naših predaka, mi je pozajmljujemo od naše dece.

Ludi Konj (1875)

Mi profesionalni ronioci smo neka vrsta amfibijskih stvorenja. Po biološkoj nomenklaturi smo sisari ali toliko vremena provodimo pod vodom da nam ona postane normalno okruženje. Naša radna okolina je naseljena neverovatnim stvorenjima sa kojima se vremenom saživimo i sprijateljimo. Nije retkost da profesionalni ronilac ne jede ribu.

Pročitala sam jednom u kritici nekog filma opasku o Ričard Giru u kojoj je kritičar rekao da je on emotivno neiskren glumac. Iako je Mr. Gere bio više nego zadovoljavajuće kompenzovan za svoje sposobnosti tokom godina i decenija svoje karijere, to je teška optužba. Ali teško da se među odraslima može naći neko ko bi mogao da potvrdi (i ne slaže) da je on ili ona nemaju, i nikad nisu. Emotivnu neiskrenost.

Piše meni danas moja mila i draga Osnovna škola "Radoje Domanović", škola koju sam i sama s odličnim uspehom 1982. godine završila, u kojoj sam Titu recitovala, prvake u Savez pionira primala i u horu pevala, i to mi piše ovako:

 

 

Na multietničkim likovnim susretima mladih iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Mađarske, Nemačke, Slovenije i Hrvatske, koji su ovih dana održavani u Gvozdu, u Sisačko-moslavačkoj županiji, učesnici Hrvati i Srbi zajednički su kreirali "zastavu prijateljstva", od koje će se mnogima u njihovim zemljama verovatno dignuti kosa na glavi, piše "Večernji list".

 

 

 

"Pun nam je kofer nacionalističkih, srpsko-hrvatskih i četničko-ustaških prepucavanja.

Moderator je vratio izbrisani blog sa svim komentarima, da imate sve postove na uvid ... 

Narodna Skupština diskutuje o zakonu za legalizaciji nelegalno izgrađenih zgrada, ponovo, a činila je to nekoliko puta u ne tako dalekom vremenu. Predhodni zakoni koje je donela nisu ni za crtu pomerili volju nelegalnih graditelja da legalizuju svoje delo graditeljsko pa je i ovog puta kruterijum za legalizovanje spušten, liči kao da ga i nema a izgleda da će država njima da plati pristup legalizaciji i da ih još dodatno stimuliše za učinjenu nepodopštinu, setiće se već kako.

Oni što su legalno gradili, plaćali takse, zemljište, vodovod, struju, poreze, projekte, trošili vreme po institucijama čekajući neki put koju godinu ne bi li se dokopali potrebnih dozvola, gledaju zbunjeno i verovatno imaju problem sa kapama jer spadaju zbog ušiju koje rastu na magareći način.