Niko ne može shvatiti Gogolja. Sve u vezi s njim je nepojmljivo, od početka do kraja. Ništa se ne može sklopiti iz njegovih pojedinačnih karakternih crta. Čak je i Ljermontova lakše zamisliti: agresivan, kurčevit husar... A Gogolj je nemoguć. I on nikada neće biti shvaćen (Ana Ahmatova) 

 

1. Ana Ahmatova je u pravu; i sa današnje vremenske distance (dvestogodišnjica od Gogoljevog rodjenja obeležena je širom sveta prošle, 2009. godine) umnogome je teško potpunije shvatiti tog velikog ruskog književnika. Medjutim, moja namera nije da

 Bivši košarkaš FMP se malo zezao.

Izgleda da nije jedini.

 

Juče beše završna priredba u OŠ "Mladost", prilika da se roditelji predškolaca ponose kako su im deca lepa, pametna, talentovana, i sve ostalo, a kroz pesmu i igru. Samo mi nije jasno zašto svi roditelji uglas pričaju dok tuđa deca recituju, a kad na njihovo dete dođe red, iznervirano svima uokolo viču "Pssssst!!!"

Ali, dobro, zemlja Srbija je ovo, nije zemlja Danska, šta da se radi. Ko nam kriv što se ne iselismo dok smo mlađi bili, jel'.

I moje je dete bilo lepo, pametno i talentovano (pu, pu, pu), ko i sva druga, uostalom. I ponosna je majka bila, i još je. Ali ne bih ovom prilikom o tome. Ovom bih prilikom jopet o duplošperovanim vratima, njih 19 komada, koje je škola platila 35.400,00 dinara komad. Tri komada od roditeljskih para, a 16 komada od sopstvenih sredstava.

Ovo nije blog o nogometu, mada moram fudbalom da počnem. 

Neki dan na Novom Beogradu uslikavam fotke oko Fontane, gledam okolo i mislim o tome da je taj urbanizam smišljen i nastao u vreme dok je stolovao Drug, za koga se govori da je bio diktator i nenaklonjen nekim građanima Juge po nacionalnoj ali i političkoj osnovi. Začeta je i izgrađena prihvatljiva, moderna urbanistička vizija Novog Beograda, nastala u vreme posle rata u pokušaju stvaranja novog društva. Nije, naravno, Novi Beograd bio njegova lična kreacija, strvarali su je sa neopisanim entuzijazmom i željom za novim formama i urbanim konceptom, primerenim postrevolucionarnom periodu, mnogi arhitekti. Sasvim neuobičajeno za vođe sa epitetom diktatora, Drug je ponuđenu viziju grada na konceptu moderne prihvatio, promovisao je i dao befel da se zovu geometri, zidari, drugi majstori i naravno narod, akcijaši jer bez tog krema torta ne bi valjala.

OTVORENO PISMO "GRAĐANSKE VOJVODINE" HANSU ULI ORSTADU, ŠEFU MISIJE OEBS U SRBIJI

Ekscelencijo,

Slobodni smo da Vam se obratimo otvorenim pismom zbog sledećeg.

Rezime: Posle stravičnog zločina u mestu Novi Banovci gde su na najsvirepiji način ubijeni jedan odrastao čovek i jedno malo dete došlo je do ishitrene reakcije nekih pripadnika policije, verovatno uslovljene personalnim rešenjima, i do stvaranja klime u javnosti koja pogoduje povećanju broja incidenata prema pripadicima onih verskih zajednica koje Zakon o crkvama i verskim zajednicama diskriminiše.

 

Serbia's on the Road to Happiness - Come inside!

by Goran(che) Nikolić

title translated by Gorda(na) Ninković

        ''Srećni su oni koji svoje misli fiksiraju na neki drugi objekat, a ne na samu sreću'' [1]

U evroatlantskim zemljama tzv. ''Ekonomija sreće'' postala je vrlo važna tema, čak i na državnom nivou, jer su političari (konačno) uvideli da im je džabe da govore o rastu

Jučerašnja diskusija BlogOpena o cenzuri na internetu izbacila je na površinu i više nego što su neki od nas očekivali. Saznali smo da u Srbiji ni tribine više nisu dosadne već -- opasne, te da ih čak treba sabotirati.

Možda po prvi put, videli smo tzv. SNS-botove van kompjuterskih ekrana: materijalizovali su se pred nama u 3D tehnici kao ljudi od krvi i mesa (ili, u najmanju ruku, kao vrlo antropomorfni).

Međutim, najbitnija stvar koju smo uočili u vezi sa cenzurom u Srbiji je jedno zajedničko osećanje koje danas povezuje hiljade ljudi logovane na domaći internet... I to nije osećanje straha, kako se možda ponadao po neki čitalac ovde, već osećanje duboke rezigniranosti, koje u ljudima već odavno ključa i čeka pravo vreme da se izrazi.

 

Prvi put mi se desilo da od publike ne mogu da se probijem do mesta za paneliste

Šta se zapravo desilo... 

U romanu "Karta i teritorija" poznati francuski književnik Mišel Uelbek citira Tokvilova "Sećanja", i to odlomak posvećen Lamartinu:

"Ne znam da li sam ikada, u ovom svetu sebičnih ambicija u kome sam živeo, sreo duh koji je bio više lišen misli o opštem dobru od njegovog. Poznavao sam mnogo ljudi koji su se uzdizali na račun ove zemlje, nanoseći joj zlo: to je uobičajena izopačenost."

Ovaj citat verno opisuje i današnju Srbiju, naročito povodom vesti o "udaljenju sa posla" specijalnog savetnika ministra zdravlja Ljubiše Milanovića.

Već godinama jedna Srpkinja, Brankica Stanković, jedna Hrvatica, Vedrana Rudan, jedna Bošnjakinja, Aida Ćorović, jedna Crnogorka, Vanja Ćalović, svojim javnim delovanjem nastoje da ovo parče Evrope učine podnošljivijim, da ne kažem pristojnijim prostorom za život i za rad.
Na žalost, u tom plemenitom i hrabrom poslu, one su osuđene na prokletstvo usamljenosti, izopštenosti, ugroženosti, upućenih pretnji čak do likvidacije, donkihotovskog sindroma, i to pre svega u sopstvenoj sredini, dakle u Srbiji, u Hrvatskoj, u Sandžaku, u Crnoj Gori.

Marijana Petrović (46) i njen sin Darko (16) poginuli su u četvrtak, 20. aprila, oko 18 sati , od strujnog udara, kada je na njihovu kuću u aleksinačkom selu Glogovica pala žica pod naponom. Majka je stradala prilikom pokušaja da pomogne sinu. 

Pre 18 meseci ovoj porodici je isključena struja, jer nisu imali novca da plaćaju račune. Zbog velike hladnoće priključili su se nekom žicom, koju je vetar otkačio, pa su i majka i sin nastradali od strujnog udara. 

Tim povodom meštani su se u petak, 21. aprila 2017. u 9 sati okupili ispred prostorija EPS Aleksinac i odali

Čim su se uoči izbora održanih 3. aprila 2022. u poštanskim sandučićima

As the political situation and the economy have eased in the past few years, a trickle of ex-patriots (Serb citizens who moved abroad) have begun to return. I know personally of three families in my circle alone and have received emails from several other returning Serb expats who read this blog. 

I suspect the government would like to see the diaspora reversed even more.  More expat retirees coming home to spend their last years and life savings living well in a land that's pretty cheap (as long as you stay out of downtown Belgrade.)   Plus, more young workers with college degrees

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Kuvam ručak. Na meniju pasta sa ćuretinom, iliti, po našem, testo sa mlevenom ćurkom. Sve se to fino krčka na šporetiću, marke Gorenje ( kupujmo domaće! Kupovala bih, nego je ovaj bio nešto pojeftin a i davali su ga na ihahaj rata ). Sve sami proteini i one dobre masnoće. Usput pišem ili usput kuvam, još ne mogu da se odlučim, o Emancipaciji.

Nije da se mene ta tema mnogo tiče. Dovoljno sam Emancipovana da znam šta to znači ( ovde trepćem i kolutam očima. Mislim halo! 21. vek, ko to ne zna???? ). Razmišljala sam da svojim rečima doprinesem razvoju našeg društva i oglasim se po tom pitanju. U predhodnom postu, poprilično površno shvaćenom, ispade da sam ženomrzac i da okrivljujem žene za sve to što ih je ( nas ) snašlo u današnjoj današnjici. Helem: nije tačno. Naslušala sam se svega i svačega, nagledala takođe. Ono što sam pisala u predhodnom postu sam bez dozvole autora tih opaski sročila i pripisala sebi. Neverovatno kako se mi ljudi lako damo isprovocirati i podleći. Prva ja.

 

 

The British fashion designer Alexander McQueen has been found dead at his London home at the age of 40.