Da li je isto

, na primer, sprečiti promociju knjige Mein Kampf (ne Basarine) i cenzurisati jednu izložbu studentskih radova u dosluhu sa glavešinama pet verskih zajednica (Koga uostalom briga šta oni misle u jednom društvu koje je (na papiru) sekularno, a institucija kulture, pritom, državna)? Da li je isto odupirati se jednoj pogubnoj, nacionalističkoj ideologiji i odupirati se stavu koji kritički gleda na truležne društvene pojave?

Od kada je to u istoj ravni događaj koji se bavi relativizacijom (možda čak i potpunim negiranjem) zločina i događaj koji upire prstom u sve ono što je, na kraju krajeva, i posledica te relativizacije?

 

U današnjem izdanju Večernjih Novosti i Blica pročitao sam dva vrlo zanimljiva teksta. Novosti su se pozabavile kako izgleda prosečan Srbin a Blic je konstatovao da su Norvežani već u raju, što se lako i zaključi nakon čitanja tog teksta. Naravno, uvek će biti onih koji će reći kako je ovde kod nas najlepše, kako je na Zapadu (ili Severu!?) bezveze, ali činjenice su - činjenice.

Profil prosečnog stanovnika Srbije

Izvor: Večernje Novosti i Republički zavod za

LISICE

U retkim situacijama, postoje i ona prava, lepa hapšenja, od kojih vam prosto naviru suze na oči

Hapšenje predstavlja oduzimanje slobode fizičkom licu i to uglavnom protiv njegove volje. Hapšenje može da se sprovede privatno (neko nekom duguje pare, biva strpan u gepek i odvežen na nepoznatu lokaciju, gde će mu ili pare biti iznuđene ili probušena rupa u glavi) i službeno (dođu panduri i uhapse vas). Problem kod službenog hapšenja u Srbiji je taj što je i ono na neki način privatno. Glavna strategija naše policije je sledeća: preko lica od poverenja

Očigledno da su razni „akteri“ u našem društvu uspeli da nas ubede da mnoge loši, ružni, pogrešni, skandalozni ili šokantni događaji potpuno u redu, prihvatljivi i nešto čemu se ne treba čuditi, a kamoli reagovati. Prvi događaj je tzv. „Minjin slučaj“ tj. slučaj Miladina

Ma kakav SPS, pa to je bila tema pre mesec dana, na Ivici je da odluči - Mordor ili Gondor, to smo znali još onomad, pustimo čoveka da odluči, ali samo da se podsetimo: on nije bio na Trgu Slobode, pa nemoj da bude kuknjave ako odluči da ostane tamo gde je bio i do sada: na Ušću. A kad smo već kod Ušča, za Beograd se kaže da je na Ušću dveju reka. Dakle može da se desi da Ušće, a ne Trg Slobode, bude centar Beograda. E to stvara određene ekološke probleme.

Šta je poenta ekologije? Većina prlja, a manjina čisti. Većina koja prlja obično naglašava da je "u većini". Međutim, nikada se nije desilo da manjini koja čisti prebacuju da je u manjini. Nikad se nije desilo da kažu "Otkuda vam pravo da čistite? Pa vi ste manjina!" Dakle, oni koji čiste, uvek su u manjini i to je dobro, treba tako i da ostane, niko ne bi trebalo da ima problem s tim.

Jedan od najgorih ministara u vladi (na žalost nije i sa sigurnošću najgori) ponovo se javlja po pitanju monopola. Već po N-ti put prenosi građanima svoje pesničke slobode u shvatanju monopola koji monopolista ne iskorištava. Za njega, a i za sve građane Srbije, da konstatujemo:

Ne postoji monopolista koji ne zloupotrebljava svoj monopolski položaj. Tačka. Zbog toga monopoli nisu i niti treba da budu dozvoljeni i treba da se razbijaju i kažnjavaju.

Nikad nisam umela da se hvalim, ali mi nekako glupo da ovo ne objavim bar blogosferi. Ne znam da li znate sta je Siggraph (Special Interest Group on GRAPHics and Interactive Techniques)? A Siggraph Asia?

E pa onda, idite na ovaj link, pa skrolujete sasvim dole, i onda ugledate moje ime. Da je smotana (ja) umela da pronadje

Svi smo ih voleli! Prvo stidljivo, zbunjeni zbog drugachijeg izraza koji su doneli, a onda sigurnije sve vishe do zauvek!

Prva znchajna pop-rok grupa nastala u Sarajevu 1962. goine od tadashnjih studenata, (otuda ime),  VIS (kako je to nekada bilo korektno da se kaze) Indexi.

Prvu postavu su chinili: ritam gitara-Ismet Arnautalic, solo gitara- Slobodan Misaljevic, bas gitara- Shefko Akshamija, bubnjevi- Nedim Hadzihasanovic, klavijature- Djordje Uzelac.

U pochetku sviraju samo instrumentalnu muziku i obrade stranih hitova, a povremeno po potrebi, kada nastupaju na

 

U jednom malom selu u opštini Knić, živeli su Tomanija i njen suprug Vojče. U opštinu Knić doselili su se jer ih je ime jako podsećalo na Knin, za koji su emotivno vezani i o kome i dan danas sanjaju.

Upoznali su se 1995. godine u zatvoru Gnjilanu gde su bili na izdržavanju tromesečne zatvorske kazne zbog prostitucije. Bila je to ljubav na prvi pogled, kao što obično biva u tradicionalnim srpskim ljubavnim pričama. Ljubav se rodila istog trena kada su se videli u zatvorskom dvorištu, i odmah doneli odluku da će se venčati čim se nađu na slobodi. Tako je bilo.

Nakon što su bračno putovanje proveli u Karlovcu, Karlobagu, Ogulinu i Virovitici, doselili su se u selo Žunje u opštini Knić i počeli da se bave seoskim turizmom, specijalizovani za prevođenje žednih preko vode i prodaju magle.

Tomanija je svake godine rađala po jedno dete. Non stop je bila u drugom stanju, sve dok joj čoveka ne oteraše u zatvor. Svaki put kad bi videli Tomaniju, imala bi stomak do zuba i cigaretu u ustima. Nije gasila. Pričalo se po selu da voli i da popije koju domaću rakiju šećerušu. Nije ni čudo zašto je rodila onakvu decu; sinove Acu i Dragana i ćerke Natašu, Lidiju i Vjericu. Rađala bi ona još, ali Vojče zaglavi robiju.

 

kako li je lep zivot kad nema problema koje duda ne moze da resi?

beba kad zaplace najcesce trazi dudu

dude postoje u raznim oblicima

 

ovo je jedan, nama odraslijima ne toliko zanimljiv. razlikuje se od ove (podjednako nezanimljive)

 

Povučen završni račun za 2008.
1. decembar 2009. | 12:42 | Izvor: Beta
Beograd -- Vlada Srbije je povukla iz skupštinske procedure završni račun republickog budžeta za 2008. godinu, rekla je predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović.

....................................

 ili pohvala opetovanom čitanju,

ili Strahinj Ban - Crven Ban

ili otvoreno pismo Komisiji za imenovanje ulica 

Gost autor: Stjepan Mimica

 

 ...................................

Ponešto stvarno treba pročitati iznova.

Čudo je to ponovno čitanje, sve ispretura!

(1)

Kao jedan od razloga zbog kojih je zatražio smenu pomoćnika ministra kulture Dragana Kolarevića, povodom njegovih spiskova nacionalno-nepodobnih umetnika u tekstu "Vreme je za kulturni ustanak", predsednik Demokratske stranke Boris Tadić naveo je i da je "Kolarević za vreme Slobodana Miloševića bio jedan od nosilaca propagandne mašinerije nedemokratskog režima".

Takva argumentacija je tačna, ali je licemerna i nema nikakvu efektivnu vrednost kada dolazi iz usta Borisa Tadića, jer njemu, dok je do juče bio alfa i omega tzv. demokratske vlasti, nije smetalo da se miri, ljubi i najbliže sarađuje sa najodgovornijim delatnicima zločinačke propagande mašinerije diktatora Slobodana Miloševića.

-