Kasting je proces odabira pravih ljudi za igranje specifičnih uloga. To je kritičan korak u filmskom procesu, jer izbor glumačke ekipe može da vine u nebesa ili da uništi film. Ali kasting nije važan samo u filmskoj industriji, već i u svakom drugom zajedničkom poduhvatu. Bilo da je to sportski ili poslovni tim, kao i društveni ili neki drugi pokret, prava ekipa je esencijalna za uspeh.

Neki bi čak rekli da su različiti pristupi kastingu upravo ono što na kraju i pravi razliku između drugačijih kultura, ideologija i društvenih uređenja. Po njima kasting je 90% uspeha produkcije, bilo da je filmska, poslovna, politička ili bilo koja druga.

Mutna zora nakon besane noći  uz kišu koja se kao suze niz prozore cedila nagoveštavala je tužan, tmuran dan. Ružan i memljiv, i zato još podesniji za scenografiju onoga što je pisano da se desi i što ima da se zbude. 

I desilo se: Srbija se odrekla divnog čoveka, velikog humaniste, sjajnog privrednika i nenadmašnog ministra, Bratislava Bate Gašića Santosa. Kakav je to čovek, kakav kolos, kakav trudbenik, prijatelj, brat, muž, kolega, naučnik i državnik slušali smo satima od njegovih partijskih drugova i Vučića samog. O njemu i zlikovcima, prostacima, moralnim krpama i čudovištima iz opozicije i medija, vazda žednih krvi takvih mučenika koji bez glasa i hropca stradaju za otadžbinu.

jedne veceri u beogradu, mogla bih da pocnem recenicu…a gde drugde, pitam se,kad gde god da odem, ipak ce to neko vece da pripadne mom gradu.

jedina poenta protesta je mobilizacija. razbijanje apatije. ljudi su se osetili izgubljenima, napuštenima. protesti, koji su u jednom trenutku narasli na skoro 100 gradova, su sasvim lepo pokazali da neslaganje sa ovakvim stanjem u društvu postoji.
ono što se desilo usput je da su se pokazale i sve mane organizovanog političkog života u srbiji, koji je direktno i doveo do ovih na vlasti. opšta nesposobnost, sujeta i neprekidno pametovanje drugima, dok je broj sposobnih za samopreispitivanje ograničen na jednocifrene brojeve.
glavna tema je postala ko će na kamion.
zaboravlja

Ili, zašto bogati ne mogu da odole Wellness-u? Naime, mnogi kulturu, a ponekad čak i kult Wellness-a poistovećuju sa pseudonaukom, ali pomešanu sa taman toliko nauke koliko je potrebno kako bi se sve učinilo donekle uverljivim. Sad, neko bi od bogatijeg dela društva ipak očekivao nešto realniji i pragmatičniji pristup, ili, ako ništa drugo, najmanje viši nivo obaveštenosti. Pa opet, uprkos svemu, upravo najbogatiji godinama unazad postaju zamajac industrije Wellness-a, vredne po nekima preko 4,5 triliona dolara.

"LDP u ovim prelomnim trenucima želi da preuzme punu odgovornost za sve proevropski nastrojene birače u Srbiji. Smatramo da smo obavezni da učinimo sve da bi omogućili da volja preko 1 600 000 glasača DS-a i 220 000 glasača LDP-a i ko zna koliko još ljudi koji žele da se nađemo u Evropi, ne bude grubo zloupotrebljena, zaustavljena i tako na duge staze Srbija bude sprečena da nastavi svoj evropski put.

Sećam se našeg prvog crvenog gramofona. I sećam se nekih prvih ploča i njihovih omota. San Remo, Arsen Dedić. Leo Martin... I naravno, prvih dečijih vinila. Mama nam je kupila Priče za decu na koje smo mi manje više ostali ravnodušni, jer je brat već jurio T Rexe i Čildren of d revolušn, a meni je bila zanimljivija Tereza Kesovija i 'Nono, dobri moj nonooo' jer sam mogla da ispoljavam sve svoje glasovne mogućnosti, verovatno nervirajući

Evo skracene verzije kako je najlakse da pristupite blogu dok ovaj stari jos radi:

Marko zeli da pristupi novom blogu

http://www.reddit.com/r/blog92

1. Marko ode na reddit i tamo napravi nalog marko_5671

2. Dođe na ovaj blog i kaže "napravio sam tamo nalog marko_5671" i pošto vidimo na blogu da je to napisao Marko onda znači stvarno marko jeste napravio taj nalog.

3. Marko na redditu kaže "primite me" i mi u mod panelu vidimo da to traži marko_5671, pogledamo na blogu i tamo piše stvarno Marko napravio nalog marko_5671, i odobrimo.

evo malo atmosfere sa novog mesta:  https://www.reddit.com/r/blog92/comments/1d7bk5x/po%C4%8Delo_je_po%C4%8Delo/

Dok se ispod prozora prošle noći mogla videti kolona automobila koja s perifernih brda i dolina juri ka jezgru grada koji im je odškrinuo svoje kapije, uz prkosan zvuk sirena i otpozdrave s trotoara  skandiranjima "evo vam Tadića, vratite nam Mladića", pojanjem Pesme kosovskih junaka, te zlobnim i zloslutnim pevanjem himne Jedinice za specijalne operacije, shvatih da se Srbija samo vratila u svoje prirodno stanje.  Ionako se nikad mentalno sa svojom zemljom nisam slagao, tako da su stvari sada samo ponovo u ravnoteži. Čak je i taj tužni i jadni Hanibal, koji se nesigurnim korakom gega kroz vrata grada koja su mu širom otvorena, nekako sasvim po meri stanja stvari u Srbiji.

No, ostavimo Hanibala da pohadja ubrzane kurseve engleskog i bontona, verujem u njega, obzirom da je master brzog savladavanja nauka i veština.  Diplomirati i postati predsednik države u istoj godini, uostalom, apsolutni je dokaz umeća i izvanrednosti.

Devet puta su pokušali da nam uvale razne krševe: šut, buđave, stare, čudnih formata i od sumnjivog materijala. No naš je mudri Državni vrh uspeo da se izbori za Najbolju moguću ciglu. I eto, kupismo je.

Pa šta reći - čestitajmo jedni drugima i našem mudrom rukovodstvu!

Nego, pre nego što krene ubrzana gradnja novog Čardaka a od upravo jeftino pazarenog građevinskog materijala i u zanosu veličanstvene pobede, da napravimo malu rekapitulaciju i vidimo šta znamo o ovome što se desilo:

gost-autor: nowhereman

Da li je general Dragoljub Draža Mihailović, zaista, rehabilitovan!?

Tadić je rekao da su DS i SPS suočeni sa činjenicom da lideri stranaka "nisu među njima" i da obe "imaju svoj bol", ali da moraju u budućnosti da pokažu spremnost i nađu bolju šansu za svakog građanima Srbije.

vest na sajtu B92

PS Dok sam gledala snimak na /tv ova izjava mi se ucinila jos gorom ako je to ikako moguce.

PPS Mislim da gospodja Ruzica Djindjic ako nista drugo ono kao clan DS treba na ovo da reaguje.

NAPOMENA  Evo skoro dan posle skandaloznog

S tim u vezi, moram ispričati da sam pre nekoliko dana, navratio u jednu veliku antikvarnicu knjiga, što mi uvek pričinjava zadovoljstvo. Skoro do perverznosti.

I tako, preturajući stara izdanja, udišući miris požutele hartije i već izlapelog lepila, kao i miris crvotočnih drvenih polica i prašine

Kolibice, barakice...

Dan nakon bespravnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici,