Vidim da se politička korektnost, doslednost u primeni i nešto drugačiji stav o kulturi javnog nastupa pojedinih aktera društvenog  života na blogu i ne cene toliko, al jarac sam ja  ne odustajem od toga. Neko mi je na prošlom postu ostavio komentar-manifest skoro o toleranciji i poštovanju ljudskih prava, amen-potpisujem što bi se reklo ovde na blogu,  ali onda isti Srbima poručuje da se manu "pravoslavlja i tih iracionalnih gluposti". Toliko o poštovanju prava na privatnost, slobodu veroispovesti

"Već sa šesnaest godina počeo je samostalno da se izdržava, svirajući narodnjake u kafani, prodajući novine i radeći na gradilištima."
Ne znam zašto sam baš ovo stavio u prvu rečenicu ali nekako mislim da je bitno za bolje razumevanje priče o grupi ljudi, koja se (shvatićemo to ubrzo) ipak svodi na jednog „čupavca i kretena", njegovu volju, upornost, talenat, prilagodljivost pa i moć manipulacije.
„Kompleks Periferije koji je fanatično želeo da se dokopa Centra i da ima sve."- reći će poznati novinar.
Dok će ga Mirjana Bobić, nekih 25 godina kasnije, kroz loše prikriveni niz erotiziranih uzdaha zapakovanih u par tv epizoda natopljenih uglavno ljigavo - patetičnom tronutošću i ispunjenih, bez ikakvog dobrog opravdanja pionirski svečanom, te također patetičnom Snježanom B, opisati kao „ležerno obučenog njujorškog intelektualca."
Imamo sasvim prostu priču, dakle.
Mali problem za mene lično takođe predstavlja činjenica da nikad, za ove četiri godine koliko ovaj Blog postoji, nije ispričana. Nije se htelo, stizalo ili smelo, verovatno i zato što su fragmenti teme, pojavivši se tu i tamo, izazivali uglavnom nepodeljene antipatije komentatora. Uvažavajući te okolnosti i sasvim svestan moguće adrenalinizacije mnogih ljudi koji su mi dragi - preuzimam odgovornost za ovu nepopularnu temu i nikad duži tekst.
* Za izradu ovog bloga korišćeni su tekstovi ili delovi tekstova sa interneta, ili tv. Ponekad su to celokupne rečenice i pasusi, naročito kada se tiču hronologije događaja. Bitna napomena je da se tekst odnosi na period od 1969. do 1989. god. Takođe, korišćeno je i nešto malo misli i sećanja koje posedujem, ne sumnjam da će se raspoznati.

Ne znam da li će istorija 100-200 godina od danas praviti razlike između ustanaka/revolucija koje tresu današnji arapski svet ili će biti slikana širokom četkom i sve ih slupati pod isti kišobran. Ne bi me čudilo ovo drugo, ali mi kao savremenici tih događaja ne bi trebalo da upadnemu u tu zamku.

Na ovaj tekst me je inspirisalo pitanje koje je na Cvjetičaninovom blogu postavio nsarski – da li su zaista podele u srpskom društvu tolike da ih je nemoguće rešiti. No, kako je već prošlo nekoliko dana od tog pitanja, nastavljanje te teme u okviru tog bloga bi bilo mamuzanje mrtvog konja, te evo ovde mojih 3 evrocenti.

"Ajde ti, debela picko... Ajde ti i ja jedan na jedan. Dodji ako imas muda..."

Po pogledima kolega sam ukapirao da sam ja debela picka. A glas bi mogao da pripada samo jednoj osobi - Big E. E jebi ga. Niko od izbacivaca mu ne prilazi kao da ima mitraljez u rukama. Big E definitivno nije zajebancija. Necu valjda da se bijem jedan na jedan.

Kasnim sa kirijom, prazan frizider, nagomilane opomene pred iskljucenje struje, iskljucen telefon, kablovska, imamo

Ekonomisti su dugo bili očarani snagom tržišta u promovisanju ekonomskog prosperiteta. Smitova ideja da sebični pojedinci (koji traže samo svoje lično bogaćenje) proizvode kolektivni prosperitet (kroz delovanje famozne ‘'nevidljive ruke tržišta''), odnosno teza o savršeno konkurentnim tržištama koja proizvode stabilnu ravnotežu, samo je jedna od mogućnosti. Jednostavno, model Adama Smita nije jedini, već samo jedan od mogućih (npr. tržišta mogu proizvesti previše nejednakosti ili neefikasno alocirati resurse; npr. tržišta bi nalagala da gradimo dva strujna dalekovoda).

Nova

Pa dobro, šakali i hijene iz Kurira i sestrinskih tabloidnih ustanova za hajkanje i medijske masakre opšteg tipa malo su se preigrali. Nije im prvi put, daleko bilo. 

02.11.2013. KURIR: OTVORENO PISMO KARDIOLOGA: Ognjanovići, dajte pare za spas druge dece!

03.11.2013. KURIR: Ceca i Sergej: Ognjanovići, imajte razuma, pomozite bolesnima!

04.11.2013. "KURIR PITA: Koliko je koštalo lečenje male Tijane Ognjanović?"

05.11.2013. KURIR: Ognjanovići, pomozite ovoj devojčici: Anđeli se prekida lečenje, porodica ostala bez novca!

08.11.2013. KURIR: Ognjanovići, ubili ste humanost!

09.11.2013. KURIR: JAVNOST SLOŽNA: Ognjanovići, dajte pare bolesnoj deci

10.11.2013.  KURIR: Apel javnosti: Prebacite malione za lečenje mališana
Ognjanovići, ove mališane je moguće spasti novcem za Tijanu!

12.11.2013. KURIR: Trifunović otkrio istinu o milionima
SERGEJ: Nebojša Ognjanović nije hteo da preusmeri novac za bolesnu decu!

I današnji naslov:

KUIRIR: Ognjanovići u policiji na saslušanju!

Parafraziraću svima nam dobro poznat izraz da bih govorio o jednoj sasvim drugačijoj pojavi od one za koju se taj izraz koristi kod nas. Radi se o tome da državljani istočnih zemalja EU dobijaju “iste proizvode” lošijeg kvaliteta od državljana zapadnih zemalja EU.

Mogao bih da razumem da sudija kod jame nije u trenutku video šta je poslednje ostavilo trag u pesku, ali nakon žalbe i pregleda snimka, dileme nema. 
Teoretski, broj je mogao i da se otkači sa dresa i ostane dva metra iza. Kako bi to merili? 
Jel to znaci, kada se sprinteru odlepi broj sa šorca ( sto se često dešava ) i padne u susednu stazu, da je sprinter prestupio?
Čemu tehnologija? Čemu mogućnost pregleda snimka? 
Ovo je samo još jedna u nizu apsurdnih situacija koje vređaju inteligenciju čitavom svetu.

Kao i u slučaju Čavić-Felps, presudili su viši interesi koji mi možda ne razumemo jer nismo u situaciji da zloupotrebljavamo pravdu. Slabi jesmo, ali budale nismo.

Ne znam da li je skok bio za zlato, ali za medalju svakako.
Ivana, čestitam

"Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Koštunica, članovi Vlade, danas političari u parlamentu govore o istoriji tražeći u njoj opravdanje za ovo što proživljava Srbija i što proživljavaju naši građani u njoj u ovom trenutku.

Državnici govore o budućnosti i preuzimaju odgovornost. Želeo bih da je večeras više državnika u parlamentu Srbije, a manje političara. Ne mogu

Bezazlena greška ili brižljivo planirana sabotaža?