U Srbiji sve donedavno nije bilo insajdera. Srbija nikada nije oskudevala cinkarošima, tužibabama, sreskim i ostalim špijunima, doušnicima, ulizicama, poverljivim izvorima, tajnim i javnim agentima, pa i krticama. Bilo je i disidenata, ali insajdera nije bilo. A, onda su se, početkom ovog veka, iznenada i u velikom broju pojavili.

Ko su srpski insajderi, mogu li se na neki način klasifikovati i može li se lik srpskog insajdera profilisati kroz analizu njegovog dela i njegovih motiva?

Moje juče nestaje, a moje sutra je neizvesno, pa za šta onda živim? Živim za svaki dan. Živim za sadašnji trenutak. Zaboraviću današnji dan, ali to ne znači da današnji dan nije važan, kaže Alis, u romanu i filmu  „I dalje Alis“.  Naime, Alis, profesorka lingvistike, je obolela od rane Alchajmerove bolesti koja ubrzano napreduje i poništava i njena sećanja  i nju kao ličnost.  Kada bi, kao Alis, bili primorani da, u desetak rečenica  u memoriju svog računara, zabeležimo ključne događaje iz svog života, dakle, one  koje  nikako ne smemo da zaboravimo, šta bi upisali? Naravno, mnogi smatraju da su svi događaji iz njihovog života toliko značajni da ne bi  mogli da stanu  ni u višetomni roman. Međutim, popis sećanja ne sme da bude opširan, svega  nekoliko rečenica,  koje ćemo čitati više puta dnevno i koje će nam poslužiti  da ne zaboravimo ono što smo nekad bili i šta danas jesmo. Dakle, neka gedankeeksperiment počne odmah, ne treba čekati dijagnozu. 

Rebalans budžeta za 2010. godinu biće na dnevnom redu današnje sednice Vlaste, rečeno je danas na Telepu.

Deficit će u odnosu na prvobitno planirani, posle rebalansa, biti povećan za pitaj boga koliko, čime će manjak u budžetu dostići oko pitaj boga koliko dinara, oštećujući ovu, kao i svaku drugu porodicu, blog zna koliko dinara.

Kako je najavljeno, nakon usaglašavanja osnovnih stavki predloga budžeta za 2011.godinu, do kraja

Genetski, pol je, pretopstavljam jasan. Dva polna hromozoma, jedan od oca jedan od majke, XX – zenski, XY - muski. Embrion do 6 nedelja ima nediferencirane polne karakteristike. Pretece polnih organa su nam svima

Koliko psovki treba izreći da bi se opisali „osećaji" kojima nas oni koji se predstavljaju kao Srbija svakodnevno zasipaju? I to su ljudi koji promovišu optimizam. I to su ljudi koji nas ubeđuju da smo retardirani zbog toga što ne razumemo njihove vizije. To su ljudi koji nas ubeđuju da su u pravu..

... ili neko možda ima neku bolju ideju

Gledao sam neke utakmice domaćeg prvenstva. Davno nisam video lošije trčanje za loptom. Smeće od fudbala koje se igra za nekolicinu predsednika klubova i nekolicinu 'vođa navijača' za koje nemam pojma čime se bave ali su nešto važni. Žali Bože onih desetak klinaca koji se kao lože.A i to na šta se

(психопатологија свакодневног живота с повременим изборима)

Ипак сам пре неколико дана почео да гледам предизборне програме и рекламе­ ­­­­- не вреди, не може човек да прати стрипове Марка Сомборца у потпуности ако не прати и ту шараду.

И, не знам откуд ми то, али први пут све то гледам, а смејем се. И схватам да то значи да сам превазишао апсурд, или је он превазишао мене. Или смо у неком метакосмосу где се узајамно превазилазимо, ваљда свако убеђен да је зезнуо оног другог?!

исциклуса  . . . казивања печалбараска,Панте

откад живчано знам за себе дрмо сам се на музику ,причалими матори , сви одреда певљиви.ушколи, после , ђаци одреда неке јадне оцене, а ја једини чисту тројку ко суза , а и више би имо само да ме је учитељица Вера пуштала да се распевам.кацам одлакавијо

јебешга, откако се мила Ташта ( одмиља звана Надуже) острвила , ја испо ко под обавезом. мислим ништа ми се не дешава па отуд нити имам очему Вам писати.сав сам се нешто отронбољио, почео да се гојим. пита ме једна превртљива скоро путем мобилнога, ди сам, атрофираћеми споловило, што никако није добро у мојим прелазним годинама ка ничему .

- шта ја ту сад могу, правдам јој се знатижељној помирен судбином

Bull shark

Neznanje proizvodi strah. Strah proizvodi agresiju. Agresija proizvodi sukob do unistenja jedne ili druge strane. Unistenje jedne strane proizvodi i unistenje druge strane jer je ravnoteza ultimativni zakon prirode. Jedini nacin da se izadje iz ove spirale unistenja je znanje i obrazovanje.

Covecanstvo misli da je mracni srednji vek

Da li vam se ikada desilo da ste plakali od lepote. Da li ste ikada doživeli da umetnost izazove tu emociju u vama. Ja sam sinoć plakala. Od lepote. Opet. Retko mi se dešava da nečija umetnost uspe da nađe to specijalno mesto odakle izvadi taj specijalan osećaj ultimativne lepote koji se izliva svuda po vama sa vašim suzama.

Često ljudi plaču kada čuju neku pesmu koja ima tekst sa kojim mogu da se poistovete ili ih podseća na neki događaj iz njihove prošlosti ili....nešto tome slično. To ne mora u svojoj suštini biti vrh umetnosti. To je nešto što samo u vama rađa tu emociju i nešto što je samo vaš doživljalj. Vrhunska umetnost izaziva istu emociju uzvišenosti kod svih onih koji su imali sreće da je dožive. Neke podigne toliko visoko da im ne preostaje ništa drugo nego da plaču.

Не треба грдити огледало ако је лице ружно (Руска пословица)

Slike, kao i ljudi, imaju svoju povest.

Iz mnoštva impresija koje sam imao prilikom posete SAD (Njujork mi se svaki put dopada, ponovno i ponovno), izdvojiću ovu o jednom aspektu američkog slikarstva, pošto sam ja, na neki način „le peintre manqué" (nesudjeni slikar), odnosno neko koji je u svom formiranju sanjao da jednog dana postane - slikar, a postao je nešto posve drugo. Inshallah,

Da li je Francuska daleko od Srbije?

Jeste, i to veoma mnogo.

Ono „Mi volimo Francusku kao što ona voli nas", ovekovečeno na jednom lepom parkovskom spomeniku u Beogradu, danas deluje kao lepa želja. Ta izreka trebalo je da ukaže na bliskost naroda dve zemlje, a u stvari je bila svojevrsna zabluda malene Srbije iz davnašnjih vremena prema jednoj velikoj zemlji.

Francuska je danas daleko od Srbije koliko i Novi Zeland, ili Argentina.

Na ovo pisanje me je ponukalo „venčanje veka u Francuskoj", koje se dogodilo juče, 29. maja ove godine, u Monpeljeu (Montpellier), u centralnoj Francuskoj.

Hodajuci na zapad duz Danforth avenije oko pola sest popodne zatekla me je jedna misao: ne znam da sam u Torontu ikada presla jedan most, svojim nogama, peske. Bila sam ne malo iznenadjena tim otkricem, jer most kojim se avenija zavrsava nije daleko odatle

Decembarski rezultati ankete koju smo napravili zajedno sa Ministarstvom zdravlja (MZ), spremni su za predstavljanje, i uskoro će biti postavljena na vebsajt Ministarstva zdravlja, Instituta "Batut" i GI "Majka hrabrost". Internet verzija iste ankete, koja je bila ponuđena na vebsajtu Majka hrabrost (MH), takođe je došla do određenih rezultata (mada nastavlja da uvećava svoj uzorak iz dana u dan).

Na blogu premijerno predstavljam najzanimljivije rezultate obe ankete, uz poređenje.

U distribuciji i prikupljanju MZ ankete na terenu uočeni su propusti, koji će biti ispravljeni,