Postoji nekoliko svetlih trenutaka u mome zivotu, a vecina je zabelezena negde u ovo vreme, u aprilu i maju, oko prolecnih praznika, drzavnih i bozijih.

you get:

(prvo solemnizacijsko iskustvo)

г. Jeremija

Ima li pilota u avionu?

Uzmimo naprimer - ja sam pilot... ne, ne bolje je - vi ste naprimer pilot.

   Postati pilot - san je vaš iz detinjstva. Mnogi je dečak, a i poneka devojčica, to sanjao i kadgod  bi ga upitali šta će biti kad poraste, odgovarao je, na radost ponosnog mu oca: Biću pilot. Za većinu je to ostao samo san, ali kod vas su se geni i mnoge vam crte ličnosti složile u dobitnu kombinaciju. Naporno ste se školovali,

                                         Rekoh i spasih svoju dušu (Dixi et salvavi animam meam)

Imala sam pre nekoliko godina jednu radnjicu u Torontu, na glavnoj ulici. Dovoljno je vremena proslo da mogu da posetim te uspomene kao sto bih putovala na bilo koje lepo mesto - u Italiju, recimo. Bila je to jedna vrlo lepa radnjica, i posebna, po svedocenju ljudi koji su u nju svracali. Desila se uprkos mnogim razlozima, a narocito uprkos razumu

Ponedeljak veče u novembru je kao umorni elastični čovek, i njegove zategnute elastične trake umorno škripe.

        Gost autor: horhe akimov

Izgleda sam malo ostarila. Sve što je bilo pre, više mi se svidja nego ovo danas. Od stalnog posla bez otkaza do kraja radnog veka, muzike pa čak i mode. Čak mi se i stari lopovi čine nekako normalnijim nego ovi danas. Znalo se, lepo, nekada da treba da čuvaš novčanik u prevozu, pasoše u inostranstvu i da čuvaš lovu u čarapama, unutrašnjim džepovima ili djonovima kad ideš u neku turističku meku - na primer Italiju. Danas se izgleda pravila tek uspostavljaju u lopovskom svetu. Opet, sad su te organizacije ozbiljne korporacije sa direktorom personala i razvojnim timom pa ne znaš da li da ih se plašiš ili da im veruješ. Od kada me ujela ljuta guja kradje podataka s kreditne karice bacila sam se u proučavanje metoda savremenog lopovluka. Nije da sama nisam osetila na svojoj koži kako se otima i kako se bori za svaki evro. Hoću samo da kažem da se današnjim lopovlukom bave ljudi organizovano sa naučnim pristupom pa mi šaner u troli 41 dodje kao romantična predstava starih dana.

Evo nekoliko divnih primera kako su me namagarčili razvoji timovi:

Čitam pre neki dan o klincu koji je pokupio silne medalje na takmičenjima iz matematike. Inače ja često u kući slušam o čuvenoj matematičkoj gimnaziji od mog muža. Gledam ponekad sa njim slike bivših učenika pa slušam ko je sve osvajao koje nagrade i kako su se rešavali zadaci. Pre neki dan pokazao mi je sliku nekog super lika koji je rešavao zadatke iz verovatnoće bez papira i olovke. Ja sam morala da polažem verovatnoću na faxu pa mi nikako nije bilo jasno kako neko može da izračuna koja je verovatnoća vadjenja kuglica iz šešira. Sećam se ko danas da sam pitala profesorku da mi pre zadatka objasni - Ko upšte vadi kuglice iz šešira? Hoću da kažem da sam uvek fascinirana  da neko može matematiku da doživljava kao zabavu i da komplikovanu verovatnoću izračuna pre nego što odgovori na pitanje - zašto to neko uopšte i radi. A mogu da zamislim samo na kakvim problemima ti ljudi danas rade, kako pomeraju granice i kako doprinose firmi, državi, kako imponuju sami sebi. Nema humanijeg posla - zar ne?

Nešto sam ovih dana evocirala uspomene, pa se prisetih kako smo pre skoro godinu dana Zorka i ja bile u poseti jednom porodilištu, kojom prilikom sam doživela da nam gosn. glavnokomandujući pomenute ustanove uskrati uvid u porođajne protokole. U stvari, nismo mi ni tražile uvid u protokole, niti smo tim poslom došle, ali iz nekog samo njemu poznatog razloga pomenuti gosn. glavnokomandujući je načelnici porodilišta pred nama dao strogo uputstvo: "Sve možete da im date, ali protokole nikako."

Danas operisanom predsedniku Borisu Tadiću želim što brži oporavak i ponovno stajanje na noge. Istovremeno se nadam da će tokom (prekratkog?) perioda post-operativnog oporavka pronaći vremena da meditira na sledeće teme:

1) Ako se ministar zdravlja operiše u Nemačkoj, a predsednik države za šefa operacionog tima bira stranog stručnjaka, kakva se poruka time šalje građanstvu Srbije? Da li reputaciju i stručnost naših lekara

Gost autor: Slavica Pejović

I tako između dva odlaska u bolnicu, koja nam je postala druga kuća, uredjujem stan, slušam lepu muziku, zabavljam se sa detetom i planiram letovanje. Pokušavam da ostanem normalna. Ukinula sam gledanje vesti, čitanje novina, slušanje radio stanica sa vestima u nadi da doskočim svemu što mi remeti mir.

- Znaš, Branko je nešto bolestan, u bolnici je, trebali bismo da ga posetimo. Na ispitivanju je trenutno, valjda nije ništa ozbiljno - saopštila mi je mama telefonom neki dan.

- Ne mogu. Muka mi je od bolnica. Nemam više snage. Znaš da sam u poslednje vreme više u bolnici nego kući. Jedva izdržavam i ovo što moram da idem sa detetom. Pozdravi ga i javi mi kako je. Obići ću ga kada izađe iz bolnice.

Povremeno kad nemam vremena ili ideja za pisanje ja se šunjam po tuđim blogovima. Na jednom od njih našao sam interesantnu temu. Kako Google dovršava (auto complete) zpočeta pitanja na srpskom jeziku. Hvala Istoku Pavloviću što je izvršio istraživanje za nas i došao do zaključka da "u ovoj zemlji živi jako puno interesantnih i zanimljivih ljudi. Neke od tih ljudi bi baš voleo da upoznam i popričam sa njima, a neke bih rado izbegavao."

Ukucajte u Google "da li je" i google će da vam pomogne ovako