Ne znamo gde udaramo. I tako iz godine u godinu. Imam otužnu privilegiju da ovo gledam tek četiri godine. I već mi je pomalo mučno. Kako li je tek ljudima koji ovo slušaju mnogo duže od mene, a imaju nesreću da i ponešto razumeju? Jedna gomila bezidejnih fraza i perpetuum mobile ideja.

Osim ministarke finansija. Ona pominje: smanjiti porez na rad, povećati porez na imovinu, smanjiti javnu potrošnju ... i tako to. Nedovoljno populistički za naše političare-investitore i raspolagače našeg novca.

S obzirom na dubinu krize društva, i to ne samo finansijske i ekonomske, već korumpirano-nestručno-bezidejno-vlastoljubno-partokratske, a imajući u vidu rezultate parlamentarnih izbora, predlažem

I tata bi sine. Zvuči super. Premijer da budeš. U istoriju da uđeš. Malo li je.

A program?

Osnovne instrukcije za nove blogere. Nakon toga molim vas da procitate i druge moje tekstove na temu koriscenja novog bloga kao i pitanja i odgovore ispod tekstova. Ovo bi trebalo da bude dovoljno za pocetak, a u medjuvremenu sastavicemo i neki HELP rezime.

Večeras je četvorici ljudi u crnom nedostajao samo Cane iz Agapea pa da utisak nedelje bude zapravo ukus Srbije krajem 80tih a ne krajem prve decenije jednog veka kasnije.

Nije mi namera da prepričavam sadrzaj jedne ili druge emisije niti šta je konkretno koji gost govorio jer to uopšte nisu bitni detalji za ovaj tekst. Sve i da su svi izmenjali uloge pa da su ovi iz Agapea bili gosti u Utisku nedelje i obrnuto, uopšte me se to sada ovde ne tiče. Radi se o tome kakva je atmosfera u Srbiji na kraju 2007. godine i šta su danas otvorena pitanja na koja očajno tražimo odgovore .

Inače, ovo je samo još jedan dan u dugačkom nizu koji nas tera da događaje tetoviramo po svom telu kako ih ne bismo nikada zaboravili, jer po svemu sudeći drugačije ne umemo da pamtimo.

Eto, posle tacno 20 godina, ponovo se nadjoh na hrvatskom primorju. Vise sticajem raznoraznih okolnosti nego sto sam imao zelju da ciljano idem tamo, ali tako je ispalo "najzgodnije" za ovogodisnju morsku avanturu.

I, kako je bilo? Pa, nije bilo lose, ali nije bilo nista "wow". Staro, klasicno SFRJ iskustvo sa mora, plus autoputevi bez kojih se danas verovatno niko ne bi uputio podno

Jedna od, mozda, najvecih razlika koja se primeti u zivotu na ostrvu u odnosu na zivot u Srbiji (a i ostalim, bratskim "mediteranskim" zemljama) je trenutak u kome mladi narastaj napusta roditeljsko gnezdo i otisne se u veliki svet. Pri tom ne mislim da se neophodno ode negde daleko, ali se mladost (ludost?) Britanije ne libi da cim napuni 16-18-21 godinu (zavisi od slucaja) iseljava iz svojih drevnih ognjista i zapocinje samostalni zivot. To ne znaci samacki zivot, to samo znaci da se ljudi mnogo ranije nego u Srbiji (ljudi, ne deca) odlucuju da preuzmu odgovornost za svoj zivot u svoje ruke,

Piše: Boban Stojanović  

Dragi drugari i drugarice, potpuno nag pred vama, pomalo se bojim da mislim, a kamoli da napišem, ali – mislim da je došlo vreme svrstavanja!

Nema više prve i druge Srbije, nema više levo i desno, sumnjiv mi je i civilni sektor...

Između jakih nacionalista i verujućih ljudskopravaša gotovo da nema razlike!

Prvi se bore za teritoriju, drugi za neke nad-ideale, uglavnom salonske, a ljudi uvek ostaju po strani.

I sada, budi pametan ili pametna, pa znaj gde da se smestiš.

Rekao sam da neću da pišem modni blog o Oskaru, ali to ljudi očekuju od mene... Nisam mogao da odolim. Celu noć sam sudio i moje stručno oko kaže sledeće:

Anđa je najbolja...

Јутрос сам пронашао времена да прелистам и новине. Блиц конкретно. Обично се уз јутарњу кафу ћутећи бавим климоглавом (изражавајући дужну пажњу темама које ме не интересују и људима који пажњу заслужују). Јутрос је некако разговор био успорен, Блиц (предмет прелиставања) на дохват руке ... и ето мени црва у глави који ме приморава да размишљам о стварима које ме не занимају.

To be held in Copenhagen, Denmark - one of the greenest cities in the world - this conference is thought to be the last major chance the world has to decide on a concrete and effective plan for reducing carbon emissions. It's also an amazing opportunity for humanity and the planet.

.............................

 да баталимо ми флоскуле? пароле и лична разрачунавања. да оставимо реиндустријализацију онима који ту реч могу изговорити после пола флајке тг`зјуг. шалим се. око ове реиндустријализације бих да разјасним пар ствари. да би "индустрија" ферцерала неопходно је правити нешто довољно атрактивно (квалитетно и јефтино) да то неко купи. е сад, не знам да ли сте чули за кину? то је она земља која се потписује са прц (made in).

Давно, пре него је постао председник, Николић је тренирао кошарку. Бар тако тврди. Искрено, можда је неку лопту и убацио у кош, али чини ми се да се тренирањем слабо бавио, јер кошарка је првенствено спорт и бар се у тим неким млађим категоријама којима се Николић као бавио (осим ако није играо негде професионално) још увек вуку трагови нечег што се зове спортски дух, а то се код николића не примећује ни у траговима. Очит пример је губитак председничких избора од Бориса Тадића док су Николић и Вучић још увек били радикали и формално, а не само суштински. Конкретније мислим на председничку инаугурацију, коју су радикали радикалски обележили циркуским понашањем у скупштини (сви су дошли обучени у беле мајице са ликом војводе ког ће ускоро издати). Да се Николиић икад бавио спортом знао би и како да изгуби и како да честита противнику, знао би у ком тренутку је такмичење готово и како се понаша док се стоји поред подијума где се победнику предаје маслимова гранчица. Велика је то ствар научити како изгубити, а кад научиш имаш право себе назвати спортистом, а не радикалом.

novi novi EDIT: Dačić: Potrebna ravnoteža straha
23 novembar 2011. | 10:29 | Izvor: B92 "Srbija ne sme da kaže da neće da ratuje za Kosovo", rekao je ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivica Dačić
Pitam se da li je moguće da se ljudi ne sećaju da su ovaj film, sa identičnim scenarijem, istim glumcima i poznatim zapletom i krajem, gledali ne tako davno i ne mogu da verujem da će opet biti iznenađeni kada se ispostavi da je baštovan ubica!!! 

prethodni EDIT: shvatam, ipak je ovo prava pesma za današnji trenutak, znam koliko vam je svima teško i zašto je nastupila ANESTEZIJA...Nešto mi poznata priča, nije prvi put... Samo se pitam dokle više...

prvi EDIT: Vidim da je kiselo na petnaestogodišnjicu studentskog i građanskog protesta, kojim je izvojevana prva pobeda protiv Miloševićevog režima i što bi trebalo da bude jedna od pozitivnih tekovina današnjeg "novog društva i novog sistema vrednosti". Šta je po sredi? Razočaranje ili je nastupilo naknadno osećanje poraza? Da li se ćuti iz zadovoljstva ili zbog sramote? Zbog koga, čega i zašto se devedesete, sa svojim najružnijim pojavnostima, vraćaju u galopu, dok se baba (opet) češlja?