U nedelju uveče bili smo pozvani na večeru. Dok sam pijuckala belo vino i klatila papuče sa nogama, moja Nina mi je plela pletenicu i izigravala frizerku. Nešto smo se smejali, ne znam tačno zašto, verovatno je Zorana ispričala neki vic. Bilo je prohladno prijatno letnje veče koje smo provodili sa prijateljima u bašti.

Nina me je malo frizirala a ja sam je cmoktala u obraz kad god mi se približi skroz do lica. Onda smo se smejale jer je rekla da pet poljubaca košta jedan evro. Sve u svemu sasvim obično, lepo, letnje veče.

Dva me dana svrbe prsti, dva se dana sama sa sobom borim. Sita se nauživah unutrašnjeg dijaloga. Te, nemoj Krugolina, turi prste u varikinu, proći će te to. Te, broj do deset, Krugolina. Te, diši duboko, Krugolina. Te, idi negde pleši, idi molim te negde pleši Krugolina... Ne vredi. Moram. Da ga hebeš, moram! "Nacrt preporuka za izveštavanje o medicini" prosto plače za blogom.

Za one koji su eventualno propustili najnoviji katastrofalan potez našeg milog i dragog Ministarstva zdravlja, ukratko: Ministarstvo zdravlja rešilo da spočitava novinarima šta im valja, a šta ne valja činiti. I to rečnikom koji neodoljivo podseća na komunističke direktive. Pri čemu se u "preporukama" jasno kao dan vide pokušaji da se očigledan neuspeh Ministarstva zdravlja u poslu koji im je najvažniji - a to bi bila izgradnja poverenja između građana i zdravstvenih institucija ove zemlje - pripiše novinarima. Nije Ministarstvo zdravlja krivo što postoji ogroman jaz nepoverenja između lekara i građana. I nije Ministarstvo zdravlja krivo što korupcija u zdravstvu caruje više nego u bilo kom drugom javnom sektoru, bar na onom nivou koji direktno pogađa građane. Krivi su jedino novinari što uopšte pišu o tome kako se građani ove zemlje osećaju i šta misle. Da novinari o tome ne pišu, nikakvih problema Ministarstvo zdravlja imalo ne bi. Jeltakotakoje.

Gradska uprava Grada Beograda
Sekretarijat za obrazovanje
Sektor za inspekcijski nadzor
Kraljice Marije br. 1
11000 Beograd

Novi Beograd, 12. februar 2011.

Predmet:         Javnost rada Školskog odbora

Poštovani,

Član 82 Statuta Osnovne škole "Mladost" (Novi Beograd, Gandijeva 99) garantuje javnost rada Školskog odbora. Međutim, prilikom pokušaja da steknem uvid u rad Školskog odbora, naišla sam na probleme koje bez vaše pomoći nisam u stanju da rešim.

Bila sam VI razred osnovne škole kada mi je umrla mama. Pet meseci nakon njene smrti došlo je vreme da se proslavi još jedan Međunarodni dan žena mada, sudeći po načinu na koji se taj praznik obeležavao u mom neposrednom, školskom okruženju - čovek bi lako mogao pogrešiti i pomisliti da se radi o Međunarodnom danu mama.

Pisani zadatak iz srpskog jezika imao je prigodnu temu: "To su oči moje majke".

Koje oči čije majke, mater vam hebem - razmišljala sam dok sam blejala u svesku za pisane zadatke. Bila sam besna. Još uvek sam, valjda, bila u onoj prvoj od pet emotivnih faza procesa kroz koji prolazi svako ko se bori s nekim gubitkom.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavljuje nova hapšenja osoba umešanih u korupciju, među kojima će biti i političara iz vladajućih stranaka.

Hondžu Ko (Harold Hongju Koh), predstavnik SAD na Međunarodnom sudu pravde u Hagu, bio je predmet zanimljive telefonske rasprave između predsednika Borisa Tadića i ministra inostranih poslova Vuka Jeremića...

BORIS TADIĆ: Ko je predstavljao Amerikance?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ: To te i ja pitam. Ko

VUK JEREMIĆ: On je.
BORIS TADIĆ: Koji on?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ: Čekaj, izgleda da se ne razumemo. Ko je juče govorio u Hagu ispred države koja se zove SAD?
VUK JEREMIĆ: Tačno, Ko.
BORIS TADIĆ: Mislim, kako se zove čovek?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ:Hoćeš li ili nećeš da mi odgovoriš na prosto pitanje. Ko je juče zastupao Ameriku?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ: Hoćeš ili nećeš?

Priča za vikend. Preporučujem da prilikom čitanja pustite ovu numeru.

Buka mašina, zvrndanje telefona, ritam basova, galama i cika... gde god bili okružuje nas buka. Kao što je sve manje čistog vazduha, tako i buka sve više zagadjuje naš život.

Živimo u svetu buke koja se stalno pojačava. Svake godine, nivo buke u velikim gradovima raste za približno 0,6 decibela. Ne zvuči puno, ali uistinu jeste mnogo jer 12 decibela više znači uvećanje od sto posto!

Univerzijada 2009. godine trebalo je da bude poligon na kome će se ponovo dokazati sposobnosti Beograda i Srbije da budu dobri domaćini mnogim sportistima sveta. Pokazali smo se toliko puta do sada pa se samo očekivalo da nam još jednom dodju dragi dosti i da sve bude kao što očekujemo.

Medjutim, poslednjih dana zasuti smo sve čudnijim vestima. Najpre je objavljeno da su direktoru preduzeća Univerzijada 2009 Siniši Jasniću oduzeta ovlašćenja da donosi odluke u vezi sa ovim takmičenjem. Tada se još nije najbolje naziralo o čemu se radi.

Danas, pak, saznajemo iz medija da Jasniću ne pada na pamet da prestaje da gazduje Univerzijadom (da ne upotrebim neki teži izraz). Eto, nedavno je sklopio ugovor vredan 20 miliona evra za potrebe merenja sportskog vremena na Univerzijadi za koji je nova radna grupa, koju je oformila Vlada Srbije, već sada je najavila da može da sklopi četiri puta jeftiniji ugovor za merenje sportskog vremena! Dalje, ugovorio je kupovinu automobila u vrednosti od 2 miliona dinara, iako budžetom nije predvidjena nikakva nabavka vozila. Baš ga briga - uostalom još pre godinu dana je izjavio "da bi raspisivanje tendera za nabavku opreme za srpske predstavnike bio bacanje para".

Čarolija ima mnogo lica, ali malo ih se može uporediti sa onom koja je pre 1.500 godina naslikana na zidu pećine u Indiji. Da bi se mogla videti, oči najpre treba prilagoditi tami. A onda je nemoguće odvratiti pogled. Lik muškarca golih prsa nosi visoko krunu, a u ruci drži nežan lotosov cvet. Torzo mu je povijen kao da se njiše uz muziku koju samo on čuje. Njegovo lice je oličenje smirenosti, oči su mu poluzatvorene, usne sakupljene u jedva primetan osmeh i celim bićem je uronjen u najslađe sanjarenje.

Tom O' Nil

Nacionalna geografija

Januar 2008

Barselona inspiriše umetnike.  A i grad sam puno ulaže u kulturu i umetnost. Vidi se to na svakom koraku - gde god je moguće naići ćete na skulpturu, mural, svirače... Pokušaću da ovde napišem nešto o slikarstvu, literaturi i muzici u Barseloni. 

*** 

Nema umetnosti bez erotike. 

Pablo Pikaso 

I?

There must be some kind of way out of here
Said the joker to the thief
Theres too much confusion
I cant get no relief
Businessman they drink my wine
Plow men dig my earth
None will level on the line
Nobody of it is worth
Hey hey