Draga Krugolina, možda ce Vam ovo biti zanimljivo...

Na klinici za neurologiju i psihijatriju dece i omladine u Bg leže uglavnom teško obolela deca od epilepsije i sličnih neuroloških obolenja. To su deca koja su hendikepirana u velikom broju i u fizičkom i psihičkom smislu. Nega je dobra tamo i osoblje je ljubazno i stručno, ali...

Majke, da bi bile sa svojom decom, moraju da overe uput od pedijatra uz preporuku

Nakon poslednje, ali svakako ne i jedine sumanute priče o tome kako trudna žena ulaskom u deveti mesec automatski mora da se "veže za gelender lokalne bolnice" (vidi i primer Kengurice 194) i nema šta da se švrćka okolo i glumi slobodnu građanku sa pravom slobode kretanja, Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje KONAČNO su reagovali kako treba.  

Utepaše uput! (Aplauz sa galerije!) Vala, jesu ga davili godinama ko zmija žabu, ali ne mari, samo kad su ga na kraju utepali... (Pokoj mu duši i slava mu.)

I tako se prof. dr Tomica Milosavljević još jednom pokakao po nama...

Ne samo što nam nakon operacije u Nemačkoj nije ponudio izvinjenje, već je podnoseći ostavku smatrao da je sasvim u redu uskratiti nam objašnjenje.

Javnost Srbije?

Ta ajte, molim vas, koji državni funkcioner nju uopšte zarezuje?

Kada javnost zahteva ostavku, on neće da je da, zaklanjajući se iza izgovora da ne želi da beži od problema, već da ih rešava.

Pa ondak sačeka prvu kraću pauzu između dve afere u zdravstvu, pa u sred nje reši da ostavku da, "iz duboko ličnih razloga".

Kojih, majku mu?

Tokom 2010. godine u dva navrata (maj i oktobar) stizale su na razne adrese nadležnih službi anonimne prijave u kojima su se iznosile krajnje teške optužbe na račun finansijskog poslovanja Osnovne škole "Mladost" iz Novog Beograda.

            Na prvu (majsku) prijavu je gradska prosvetna inspekcija odreagovala izlaskom na teren i proveravanjem svakojake dokumentacije - izuzev finansijske. Za taj deo, kažu, nisu nadležni, a kako je prijava poslata i MUP-u i budžetskoj inspekciji, valjda će oni već reagovati. (To se nije desilo.)

            Druga prijava (oktobarska) je prošla slično. Gradonačelnik je kopiju prosledio prosvetnoj inspekciji, prosvetna inspekcija je istu prosledila budžetskoj inspekciji, a budžetska inspekcija na to odgovorila da nema ni osnova, ni vremena, ni inspektora da se time bavi.

            Pošto siroma' budžetska inspekcija nema ni osnova ni vremena ni inspektora, a istraživačko novinarstvo je u povoju i usredsređeno na veeeeeliku korupciju u javnim preduzećima, dok opozicija radije štrajkuje glađu nego da 'vata vlast u nedozvoljenim radnjama, nema druge nego da se tvrdnjama iz anonimnih prijava protiv maleckih javnih ustanova bave malecki građani čiji malecki džep to direktno pogađa, da ne kažem: zaludne babe.

Neko mi je poslao video klip u kome korpulentni čovek maltretira svoju ukućanku, moguće je i majku. Koliko vidim na snimku prisutni ljudi gledaju sam čin nasilja kao pozorišnu predstavu.  Bojim se da sam čin nasilja nije izolovani incident i da se matrica nasilja ponavlja iz dana u dan. Žrtva nema gde da pobegne iz svoje kuće.

 

 

Smatram da

Znamo šta se dešavalo ranijih godina. Kao počelo da se smiruje. Onda su naše budale zapalile njihovu zastavu. Pa su njihove budale zapalile našu zastavu... Umesto nove spirale mržnje evo ja ću da se izvinim za zastavu u ime svih nas koji ne bi zapalili zastavu ni jedne države, sportskog tima ili zviđačkog odreda...

 

 

 

 

 

 

 Uz iznuđeno izvinejnje evo i video snimak da se opustimo (gledanje OBAVEZNO)

 

Moj prethodni tekst "Da li je vaš personalni trener budala?" je izazvao veoma ozbiljno interesovanje na blogu a boga mi puno ljudi mi se javilo preko fejsbuka, tvitera i mejla. Nisam mogao da odolim a da ne objavim jedan od primera lošeg odnosa trenera prema vežbaču.

 

 Poštovani Milane

 

Pročitao sam Vaš tekst: "Da li je vaš personalni trener budala?" pa dobih inspiraciju da Vam prosledim "Plan ishrane" koji mi je propisan i naplaćen 3.000 dinara od strane "personalnog trenera" u poznatoj beogradskoj teretani "Fitnes klub XXXXX".

 

 

 

 

Nakon dramatične reakcije mog organizma posle prvog "treninga" naša saradnja je (naravno) okončana a od unapred uplaćenog iznosa za 12 termina

 

 Mikele plavac u epizodi 'Na tajnom zadatku''

(E!!! Moram ovo da pustim večeras - pa nek' ide život - Margos)

Početkom sedamdesetih, služio ja vojsku (čuš, služio!) u Mostaru na aerodromu, plavac daklem. Najstariji, proslavio 28-mi rođendan onkraj piste uz pečeno (na ražnju) prase i jagnje, hektolitre Loze, Blatine i Žilavke uz aktivno sadejstvo nevelike plave bratije, bilo nas je

Ferihegyi nemzetközi repülőtér, ili ukratko Ferihegy, aerodrom je u Budimpešti. Početkom devedesetih, kao posledica nepravednih i ničim izazvanih sankcija (neopravdanih, nezasluženih, nehumanih, do sada nevidjenih...) bio je polazno i dolazno mesto kojim je Srbija izlazila u svet. Svojom (ne)srećom, iz Budimpešte sam leteo da bih se brzo vratio, za razliku od desetina hiljada onih koji su otišli da se sklone, neki na kratko a neki "na nikad više". Uglavnom su svi isto ostali. Bio sam redak od te sorte. Obično su kombiji i autobusi bili puni onih koji su putovali duže i na duže, ili majki, tašti, svekrva i muških polovina koji su odlazili na tri meseca, da vide unučiće i pomognu svojima u dalekom svetu.

 

Koliko nas je samo putovalo tada jedinim koliko - toliko prihvatljivim putem u svet. Desetine kombija i autobusa svake noći jezdilo je ka i sa Feriheđa. Veliki deo renoviranja i proširenja aerodroma je naš doprinos. A izrastao je u drugi po veličini u novim zemljama EU!

 

Negde sa prvim jutarnjim svetlom, probudula me je kiša. Poznato dobovanje kapi po šatoru. Ko nije doživeo ONO u šatoru taj ne zna šta je lepota. No, bio sam sam u vreći, u jednom od odeljenja našeg velikog šatora, na ivici kampa koji delim sa preko 39.000 druge skautske sabraće i sestara iz celog sveta.

Udahnuo sam duboko i okrenuo se da dospavam tih par sati do ustajanja. Posle dva prilčno sunčana dana, kiša je odlučila da na sebi sopstveni način obeleži dan kada otvaramo najveći skup mladih na svetu: Svetski skautski džembori.

Miodrag Jevtić i Irina Stokanović - naši zastavnici na otvaranju Džemborija 

Over the weekend, I participated in a planning meeting. As a kind of getting into the topic for the event we were preparing (action learning), our host asked us to think about how we have learned the most? That was a good and eye opening exercise that helped all of us to understand not only our learning, but also the way we can help others to learn in a better way. Here is what my reflection was.

Pre pet godina sam pisao o Starom sajmištu, pisao sam i pre dve godine, pa eto tog teksta, opet da podsetim jer se u međuvremenu ništa tu nije dogodilo. Gradonačelnik Beograda je neki dan rekao da se na uređenju Starog sajmišta radi i da će uskoro tu nešto da se dogodi, pa ako tako zaista bude grad će odužiti svoj dug prema ovom prostoru i onima koji su odatle otišli u smrt. To je dobra vest.