Leo: Nataša jesi li kući

Ja: Jesam.
Leo: Molim te, ajde da čuješ jednu super devojku. Ima mnogo dobar glas, ali treba da se spremi za festival u Finskoj za šest meseci, pa ako možeš, pls, pomozi joj.
Ja: OK. Daj joj moj tel.pa nek mi se javi.
Elem. Moje prvo upoznavanje sa gotikom, metal klasikom i svim tim pravcima, bilo je upravo kada sam upoznala Lea i ekipu fantastičnih mladih ljudi sa kojima sam sarađivala

Povodom godisnjice smrti i objavljivanja knjige  Dejana Nebrigica "Buntovnik sa razlogom" (Zbirka Dejanovih tekstova koju je priredio Milos Urosevic, u izdanju Zena u crnom, Beograd,TEKST KNJIGE PDF u attachmentu)

dejan

Dejan Nebrigić je bio gej muškarac, homoseksualac, peder. Reč peder smo preuzeli

Dobila sam e-mail od moje kume o tekstu u danasnjem Presu o zlostavljanju dece i zena od strane oceva i muzeva.

Ja sam u danasnjem Presu nasla dva podjednako potresna teksta:

O ocu koji je seksualno zlostavljao sedmogodisnju cerku 

O zeni (cuj zeni, devojcici od 15 godina) koju je muz maltretirao

Ovakvi tekstovi se ponakad pojave u tabloidima, Presu i Kuriru. Jednostavnom pretragom

Milorad Cavic odlazi iz Srbije manje od 3 meseca po osvajanju olimpijske medalje. Vise u vesti,
ovde samo neki detalji:

"Zahvalan sam ljudima na Banjici, ali tamo je izuzetno teško raditi. Voda se ne greje, a termin za trening mi se podudarao sa terminima za građanstvo i škole plivanja."

"Da li treba da na treningu razmišljam hoće li mi se krov srušiti na glavu"

Bazena nema dovoljno, nikad ih nije ni bilo. Ustvari ima ih sramotno malo.

Čak i površna analiza budžeta neminovno dovodi do zaključka da je 90% budžeta onako kako mora. Nije pitanje izbora. On je takav zato što se nismo reformisali. Vreme donošenja budžeta nije vreme iniciranja promena. On je više refleksija trenutnog stanja. A ono je, kako da kažem, neveselo. Stanje naše ekonomije, državnog, poreskog, zdravstvenog, penzionog, školskog i socijalnog sistema i planiranih reformi. Jer njih nema. Pa da zavirimo.

Agencija za privatizaciju je objavila javni konkurs za zastupnike kapitala u neprivatizovanim preduzećima. Pored ovog javnog poziva nadležne državne Agencije, ja upućujem ovaj privatni lični poziv svim stručnim i pristojnim ljudima, bili oni u Srbiji ili inostranstvu da se jave na ovaj konkurs.

Nije problem sto nije odrzana parada ponosa. Nije problem sto su prebili francuze i australijanca u sred bela dana u centru grada. Nije problem sto je upucan neki englez pre desetak dana na nekom splavu. Nije problem sto je drzava nesposobna, slaba, mlitava, korumpirana, rusofilska, nazadna, sto tlaci i mrzi svoje gradjane. Nije problem sto cak i takva drzava ima policijsku mrezu gde nista ne moze da prodje bez njenog znanja i/ili "amina". Nije problem sto smo mi letargicni (cast izuzecima), sto se akamo po inostranstvu, a Srbija nas ne ostavlja na miru nigde od Aljaske do Novog Zelanda. Nije

U  današnjem Blicu naišla sam na  tekst Političke stranke u Srbiji koče reforme o predstojećem  izveštaju Evropske komisije o strategiji proširivanja, koji je pripremljen za Savet ministara EU i Evropski parlament, a koji će u Beogradu biti uskoro predstavljen.

U njemu Komisija ističe da su pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju pokazali da „Srbija raspolaže kapacitetom državne uprave za napredak ka EU“ i da „može dobro da sprovede budući SSP,

Najzad sam. Te! Kakvo olakšanje. Mogu (li) samo da zamislim.......

Sad, znači, počinje!

Oprala sam oblake i naručila da se izradi stolica za ljuljanje. Ko sedne

----....................----........................----....................

Nakon svetskih bestselera „Palma i Betoven", „Palma u ZOO vrtu" i „Palma u parku" autora Predraga M. Azdejkovića, u naše knjižare stiže četvrti nastavak ovog serijala „Baci Palmu iz aviona".

Nakon što je Palma u prvom delu prizvala duh Betovena i zajedno s njim svirala na humanitarnom koncertu za palme žrtve bespravne seče šuma, u drugom žirafu spasila od nehumanih uslova u beogradskom ZOO vrtu i s njom se u trećem ljubila u parku, Palma u četvrtom putuje avionom na odmor.

Posle tri meseca veze, Palma je uhvatila žirafu kako je vara sa nosorogom i sva skrhana je odlučila da ode na odmor, daleko, daleko, daleko.

Sve su žirafe svinje, - besnela je Palma dok se na brzinu pakovala.

Nije obraćala pažnju šta ubacuje u kofer, samo je želela da se što pre spakuje i pobegne. Žirafa je u tome nije sprečavala, čak nije ni obraćala pažnju na nju, već se i dalje ljubila sa nosorogom.

Palma je istrčala na ulicu, sva zadihana i u suzama. Od nervoze počelo je lišće da joj otpada i da joj se suše urme. Jedva je zaustavila taksi, da se odveze do aerodroma.

Bilo je to jedno toplo julsko leto. Predsednik je položio zakletvu i preuzeo dužnost vođe nacije. Sedeo u svojoj kožnoj fotelji na Andrićevom vencu i čitao novi broj Praktične žene na koji je bio pretplaćen. Najnovija brokoli dijeta mu je zapala za oko.

- Malo sam se ugojio, mogao bih da je probam, - reče predsednik, koji je bio veoma lepa, ali i veoma zao čovek, koji nije mogao da podnese da je neko lepši i zgodniji od njega.

- Ma kakvi ugojili, Vi ste najzgodniji predsednik na svetu, - reklo je čarobno ogledalo sa masivnim zlatnim ramom, koje je dobio na poklon od roditelja za osamnaesti rođendan.

Predsednik je ustao iz fotelje i prišao čarobnom ogledalu.

- Pa hajde to da proverimo. Ogledalce, ogledalce moje, kaži mi na svetu najlepši ko je?

- Vi ste najlepši predsedniče!

Predsednik je znao da ogledalo govori istinu i bio je zadovoljan. Međutim, vreme je prolazilo, krize su dolazile, muke i problemi na poslu ostavili su traga na predsednikovom licu i telu. Jednog hladnog oktobarskog jutra, posle pet godina predsedničkog rada, stao je pred ogledalo i zapitao:

- Ogledalce, ogledalce moje, kaži mi na svetu najlepši ko je?

- Vi ste lepi predsedniče, ali Julija Timošenko je ipak lepša!

Pored logorske vatre na Ravnoj gori sedeli su Čeda Jovanović, Vuk Drašković i Žarko Korać, kao i svako veče i pričali prazne priče, kao i svako veče.

- Vuče, a kako da i ja imam bradu kao ti - upita ga Čeda.

Vuk ni usta otvorio nije, a Žarko sav besan skoči na noge lagane i poče da brunda:

- Što si njega pitao? I ja imam bradu. Vidi... pipni...

- Neću da te pipam. Pitao sam ga jer je Vuk poznat po toj bradi. Nemoj Žarko odmah da se ljutiš.

- Kako da se ne ljutim, prijatelji smo godinama, a nikada me nisi pitao za savet kada je brada u pitanju. Jel to zato što ljudi pričaju da sam peder? Jel zato?

- Nije Žarko, šta ti je?!

- Hiljadu puta sam vam rekao da nisam peder. To nikakve veze nema s mnom!!! Podmetnuli su mi zločinci!!!

- Naravno da jesu, Žarko, reče Vuk. E šta su sve meni podmetali, a ti si čovek u godinama, nije tebi više do toga.

- Šta bre lupaš ti. Kome bre nije do toga!? Po ceo dan mislim samo o tome.

- Pa onda smo stvar rešili. Nema potrebe da se nerviraš, mi prihvatamo sve te vaše različitosti.

- Kakve bre sad različitosti?! Šta Čedo, ovaj lupa!!! Opet se napio...

- Nemoj tako Žare. Smiri se. Hajde da ogovaramo Tadića, znam da to najviše voliš... A, si video kako se glupo juče obukao, uopšte nije složio boje, pokušavao je Čeda da smiri situaciju.

Pocetak 21. veka u Srbiji ce po meni ostati upamcen kao period "medvedjih usluga". Kako je doslo doba promena i zelje da se unaprede mnoge stvari, ali bez dovoljno iskustva i zelje da se nauci "kako bi STVARNO trebalo" mnoge stvari se odrade polovicno i postanu samo medvedje usluge. Mislim da se to posebno vidi u polju ljudskih prava.

Sta ce mi rampa ako se uz nju ne mogu popeti ni uz neciju pomoc, a broji se da je imam, cesto se i slika i pompezno najavljuje; sta ce mi skola u kojoj se dete lose oseca jer ga druga deca odbacuju i kinje samo zato sto je drugacije; sta ce gay klubovi