гост аутор : анчиба

Мој хоби је израда скрејпова (scrapbooking).
Пре пар месеци дође ми сестра и, сва озарена и весела, крене да ми листа сајтове на нету и клипове на јутјубу о скрејповима. Знајући колико ја волим те ручно
рађене џиџа-биџе, знала је и колико ћу лако да се запалим и за ово.

Željko Radović, dete Bogdana i Jelisavete Radović, sedeo je u kuhinji i mazao mast na hleb.

                        Hopa, hopa, malo soli, malo aleve paprike,

                        hopa, hopa.

            Usnama koje su se sjajile prosto je usisavao parče po parče hleba. A onda mleko.

Može jedna fotka? No problem, ako fino zamolite ... ili pak imate Kalašnjikov ;)

Smućkah jedan šareni & lagani  koktel-post,  pa velim, da se degustira.
Nisam puno eksperimentisao sa sastojcima i ukusima, već onako na prvu - pljus, tras(h), smuć ... po osjećaju.

Odavno ga nismo "uvrtali" na ovu stranu. A i sve mi se nešto čini da naša svakodnevnica poprima tako  izopičeno obličje da  ova rublika gubi svaki dalji smisao ... Weird as it is,  SHIT is the only remaining thing.

 (sve mi se čini da je vrijeme za jedan muzički blog)

 iako potpuno nedužan za sve je kriv anfieldroad...

easy

dvadeset prvog jula ove godine u petnaest časova biće dvadeset i pet godina od smrti zorana radmilovića. 

u dvanaest časova, u podne -  biće postavljena  spomen ploča na jednom velikom stubu ispred zgrade u kojoj smo živeli.

najavila pre nekih mesec dana, ali evo ću ponovo za one koji bi hteli da dođu a zaboravili su ili nisu čuli, uz žaljenje što neki neće doći a hteli su (nego su sad već otišli nazad svojim kućama u belom svetu) 

za sad samo link (ne mogu srprljivo da čekam da dođem do malo slobodnog vremena i napišem koju reč) a ja se javljam kasnije

EDIT: (sledi  pre par sati najavljeni tekst)

http://slobodnosrpski.com/

 envera sam upoznala, a moglo je da bude u beogradu, baš na kosovu - kako i treba. dan pre proslave prvog meseca nezavisnosti kosova vozikala sam se kolima ludim serpentinama po onom malom parčencetu zemlje koje je sever kosova ... provodila čudne dane sa direktorom srpskog narodnog pozorišta u prištini (privremeno pozdravljenog

Ponavljajući „šta ja ovde radim" Petar će Petrović izaći iz svog stana (ustvari iz stana ljubavnice ženinog oca) na trećem spratu jedne zgrade u blizini Skupštine, pokušaće da pređe ulicu kako bi kupio novine u nekoj trafici što radi celu noć i zgaziće ga autobus „osamdes' trojka", koji inače uopšte ne prolazi tom ulicom. Vozač autobusa, gledaćemo tog dana na vestima, zaklinjaće se da je bio pijan i da je mislio da vozi svoj auto, a ne autobus i moliće nadležne da ga smeste u zatvor i na lečenje od alkoholizma.

 I

Znate ono kad odete kod prijatelja koji su se upravo vratili sa letovanja a oni vam puštaju beskrajne snimke svog provoda na istom?

E, sad, zamislite da imate mali milion prijatelja koji su  odlučili da vas time počaste u naredna dva sata.

Užas ili vrhunska umetnost?

Pošto iza toga stoje Ridli Skot i Kevin Mak Donald čini mi se da će biti nešto zanimljivo.

Kako je sve poznato. Matrix našeg trenutka. U Briselu sastanak Pontifex maximusa i „Prihvatljivog krvoloka“. A vidi čuda, na „Prvoj“ Radoš Bajić sa porodicom priča o pomirenju srpskog naroda kroz istinite činjenice interpretirane kroz izmišljene pojedince. Na kraju emisije poruka prihvatljivim Hrvatima. Arsen Dedić i „O mladosti“. Nostalgija koja uvek prolazi u narodu koji „lako zaboravlja i nikada ne prašta“. Kuda ovo dalje vodi?

Vreme je praznika i darivanja. I hvala bogu, još uvek, knjige su čest poklon. Moglo bi i češće ali kakva nam je država, dobro je i ovako. I naravno, bar meni nije sve jedno gde ih kupujem.

Radmilo Mulić oduvek je bio neka vrsta revolucionara. Bio je upravnik Doma omladine gde su se održavale prve džez pa potom i rok svirke. To se tada naravno zvala igranka. Danas je tu Spomen galerija Rajka Mamuzića, na uglu Vase Stajića i Mike Antića. Kada smo snimali seriju o istoriji rok end rola u Vojvodini, nekolicina rokerskih prvoboraca su ga posebno sa zahvalnošću spominjali.

No,