-          Miranda. Miranda! Ko je zaključao kapiju?

-          Ja sam.

-          Zašto?

-          Znaš ti zašto.

-          Otključaj. Čula si šta se celog dana događa na trgu. Otvaraj. Imam da završim nekakav posao.

-          Nema danas posla. Ostaješ kod kuće. Šta je sve ovo? Da sam želela da budem udovica, ubila bih te sama. Zadavila bih te ovom mašnom.

-          Ti misliš da se ja bojim tih crnokošuljaških vaški? Daj mi ključ. Daj mi ključ! Miranda!

Juče, u novinama, nabasah na jednu sliku. A možda je i ona nabasala na mene ...

Dostojevski - naslikao Ernesto Sabato

Znao sam da je posljednjih petnestak godina svoju umjetničku žeđ gasio slikarstvom, ali nisam imao prilike da vidim išta od njegovih slika.

Kao pisac, za mene,  je bio  jedan od najvećih ... ikad. Krivo mi je bilo što ga nismo ispratili, onako kako  to ovdje, na blogu, obično zna da bude

"Mislim da bi bilo daleko bolje da je Njutn ponajprije razmišljao kako je jabuka uopše došla gore."

Viktor Šauberger je bio  jedan od onih umova čije ideje donose  sasvim novi ugao gledanja ( i viđenja)  naše slike svijeta.
Kao takve, one najčešće budu samo djelimično shvaćenje i realizovane u vremenu u kojem su nastale, a onda, u narednim decenijama, poprime nadnarvane dimenzije koje im obično pripišu

(hladna priča)

Svuda naokolo isijava sunčani junski dan, a do moje kuće i dalje vijuga uska snježna staza. Ta neobičnost vjerovatno ima veze sa činjenicom da moja kuća nije baš, nije baš sasvim ... kako da kažem ...nije baš sasvim konvencionalna.
Fizički, to je samo drvena ploča prednjeg fasadnog zida, tako česta u Potemkinovim selima. Samo što ova moja ima dva lica. E, upravo tako izgleda moj mali čudni dom, gledano sprijeda i gledano odstraga - kao prava prigradska kućica, s plavim prizemljem i tamno zelenim krovom, a gledano sa strane - kao drveni stub.
Ali nemojte misliti da sam ja neki čudak koji spava pod vedrim nebom, ili u najboljem slučaju, u zavjetrini trapezastog panoa. Možda moja kućica nema prave zidove i krov, ok, nema ni prozore, ali vrata su i više nego prava.

Postoje u mom životu par magičnih, nezaboravnih,  trenutaka kada sam prvi put čuo muziku u koju sam se istog trenutka zaljubio.

Da ti je loše, veoma loše, znaš i po tome što više nemaš  nikog da ti donosi loše vijesti, već moraš lično da odeš po njih. Ili ih, kao ja, jednostavno, namamiš da ti same dođu... Ali prije toga obavezno naučiš da ih sačekuješ.

gost autor: drzurin otac

Trideset ću godina zaredom posjećivati Mostar – stalno ljeti i samo ponekad s proljeća, i uvijek će to za mene biti praznik!

Ipak, moj prvi susret s Mostarom dogodio se u ranu jesen.

Bilo je to davne l966.godine, kada sam se – gonjen željom za znanjem i obrazovanjem -  iz Boke Kotorske bio zaputio na  daleki put za Banjaluku ...

Da se podsetimo - prenos počinje u 21,00 a takmičari nastupaju sledećim redom:

1, UNITED KINGDOM - Engelbert Humperdinck - Love Will Set You Free
2. HUNGARY - Compact Disco - Sound Of Our Hearts
3. ALBANIA - Rona NIshliu - Suus
4. LITHUANIA - Donny Montell - Love Is Blind
5. BOSNIA & HERZEGOVINA - Maya Sar - Korake Ti Znam
6. RUSSIA - Buranovskiye Babushki - Party For Everybody
7, ICELAND - Greta Salóme & Jónsi - Never Forget
8. CYPRUS - Ivi Adamou - La La Love
9. FRANCE - Anggun - Echo (You And I)
10. ITALY - Nina Zilli

Mislim, kad je ovako "divno" vreme, ajde bar da pustimo malo muzike... 

Od sve muke , pesme pevam

voleo bih majko mila

da se ovo samo sneva

 Nije prvoaprilska šala

O Debati na temu državni ili privatni fakultet, deo I

Izbor fakulteta treba da zavisi od kvaliteta, a ne od toga da li je u vlasništvu države ili privatnika – zaključili su predstavnici fakulteta u Debati B92. Mogli su da zaključe i da su svi brontosaurusi tanki na jednom kraju, mnogo, mnogo deblji na sredini, i opet tanki na drugom kraju.

1-11. jun 2013.

Kmerski albatros

Sedim u prijemnoj sobi neuglednog hostela u Sihanoukvilu. Mesto je nadaleko poznato po plažama koje izgledaju kao na razglednicama iz tropa. Ali u junu nije sezona i jedva da ima turista. U ovom hostelu, ja sam jedini gost.

Izašla sam iz moje sobe u ovu 'zajedničku' zbog velikog ventilatora na plafonu. Ne znam zašto su u ovom delu sveta odustali