Danas mi je prvi pravi dan otkaza, odosno casnog otpustanja, ili skidanja. Moram da priznam da je prilicno dosadno. Kako vi civili trpite ova smrtnicka sra*** nikako mi ne ulazi u glavu.

Dan je poceo lepo, mislim relativno lepo, za mene svaki dan koji pocne bez minobacackog napada je lep, nisam pre ovog dana ni primetio sve moje male rituale, posle ustajanja, ja izgubim tacno 13 minuta svog zivota ispred ogledala, oblacenje kosulje, brijanje, ravnanje zulufa, namestanje kragne, i sve te sitne gluposti koje moraju svako jutro da budu savrsene.

za Ivanu Španović na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Birmingemu!

„Da nije bilo ratova u XX veku danas bi nas bilo 20-30 miliona" je česta rečenica koju možete čuti u Srbiji. U duhu tradicionalnog srpskog sporta „proklinjanja zle sudbine", Srbi uz rakiju, vino, šah i karte često pričaju o ovoj temi. Gledanje ka budućnosti nije toliko omiljeno kod nas, pa nikoga ne treba čuditi da u Srbiji ne postoji nikakva populaciona politika.
Bela kuga je odavno zagospodarila Srbijom. Dok nas vlast zamlaćuje praznim pričama, za to vreme Srbi odumiru. Poslednji smo po broju živorođene dece u Evropi, na vrhu liste smo i na svetskom nivou, četvrta smo

Kako godine prolaze sve češće postavljam sebi to pitanje.

Svi smo čuli za rakiju proizvođača iz Subotice od koje se otrovalo troje ljudi, do sad. Današnji Blic donosi vest da se proizvodi trovača, firme Skaid, i dalje nalaze u slobodnoj prodaji i na vidnom mestu. U tekstu nije jasno precizirano da li se radi baš o rakiji kojom su se ljudi otrovali ili drugim žestinama istog proizvođača, ali to nije toliko ni važno.

Prilično sam ubeđen da bi u SVIM drugim državama

Nebrojeno puta se dogodilo da mi telefon zazvoni oko ponoći, a kada se javim da sa druge strane čujem Ljubišu Stojanovića Luisa kako peva. Jednostavno, kada god je neko od mojih prijatelja, čak i poznanika, bio na Luisovom koncertu, nije propustio priliku da me nazove. Svi znaju koliko volim da slušam ovog sjajnog pevača.

Pre par minuta sam saznao da je veliki pevač poginuo u saobraćajnoj nesreći. Stvarno sam u šoku. Nikada nisam bio na nekom njegovom koncertu,  jednostavno se nije ukazala prilika. Jedna moja velika želja će ostati neispunjena.

Način na koji je

Američki mediji uveliko nagađaju šta bi mogao da bude motiv za vojnog psihijatra Nidala Malika Hasana da potegne oružje i pobije 13, a rani još tridesetak ljudi u američkoj bazi Fort Hud, u Teksasu.

 Njegove kolege psihijatri uglavnom se slažu da masovna ubistva ove vrste predstavljaju "popuštanje ventila" pod neizdrživim pritiskom nagomilanog gneva. Za sada, teško je reći da li je taj gnev zaista bio izazvan nezadovoljstvom zbog američkog vojnog angažovanja u ratovima u Iraku i Avganistanu.

 Prema

Za početak, da se zahvalim kolegama Mariopan i  chedimir-u, na korisnom doprinosu ovoj temi.

Azbest je zajedničko ime za više srodnih minerala čije je postojanje poznato skoro 4 hiljade godina (wikipedija). Ozbiljna eksploatacija je počela tek krajem 19 veka, sa industrijalizacijiom, a poseban procvat je doživela za vreme Svetskih ratova. 

Самоубиство Европе као могућа будућност – Мишел Уелбек „Покоравање“

Мишел Уелбек је сваком књигом стварао неку провокацију и изазивао размишљања и дискусије о садашњој и будућој судбини савременог човека, у том смислу он је један од ретких и драгоцених савремених писаца. У „Могућности острва“ иде у далеку будућност, вероватно-невероватну али могућу и пре свега забрињавајућу. У роману „Карта Територија“ уводи себе, писца Уелбека, као књижевни лик и убија га, присуствује својој сахрани и описује је. У сваком његовом роману виђење Запада је критичко и више има разлога за стрепњу него за наду, а у „Покоравању“ то достиже врхунац.

- Европа је извршила самоубиство које је трајало неколико деценија - каже ректор Сорбоне Робер Редиже, Белгијанац који је прешао у ислам. Уелбек описује последице „самоубиства Европе“ и Запад који проналази решење и катарзу у - прихватању ислама.

.

.

Ne mogu, nešto, da spavam ovih dana, taman me malo, kao, savlada san, pa mi odnekud sevne kroz glavu – trebala sam... I gotovo, ode san k’o rukom odnet. A gluvo doba i vrućina i uhvati me neki svrab kako legnem, ma i jastuk me žulja.

Prevrćem se uzduž i popreko, menjam stranu, okrećem glavu nizbrdo... Ne vredi, neće me san. Idem napolje da obavim jedan razgovor sa sobom. Onako, u tišini.

Sedim noćas na terasi i nešto se mislim – što mi neko ubrz’o ovo leto, evo, kol’ko juče počeo raspust, a već u avgust ugazili! Ma kad sam se malo bolje udubila, s nelagodom

E bre, što sam nekad znala lepo da se posvađam, pa mi sve nešto milo kad izbljujem ono što mi je na srcu i drugu stranu dovedem do sloma živaca! Mislim, lepo mi jedno dva-tri sata, ponekad me držalo i ceo dan to slatko pobedničko osećanje, pa ne mogu da zaspim od uzbuđenja. A onda, u gluvo doba kad po stoti put premotam sve što sam rekla i čula od druge strane i taman rešim da se prepustim blaženom snu, krene jedan bezobrazni crv da mi kopa po savesti i zbunjuje me upornim pitanjem: „I šta si time dobila?"

Stvarno šta? Saterala ga u ćošak ironičnim opaskama, udarila