...koliko slova toliko imena, koliko imena toliko novih poznanstava = DOĐITE NAM! Mi smo najposebnija Porodica SLOVIĆ, (kao i svaka druga :). I volimo da učimo:

Vecina ljudi se plasi smrti. Starost samim tim vecina veze za kraj zivota. Ipak, pitam se, zasto se ljudi plase godina?

Na sve strane reklame, kako da izgledate mladje, kako da ispeglate bore, kako da sakrijete sede... Da li se time zavaravaju drugi ili mi sami? Zasto mislimo da cemo time sto smo zavarali godine, zavarati i starost? Zasto mislimo da cemo zavarati smrt? Pa onda naslovi, ima 50 a izgleda kao da joj je 20... i tako redom.

Cesto roditelji kazu kako im deca brzo odrastu i da bi voleli da su jos mali. Ipak, moje misljenje

  ili

porodiljsko, ko kome to da plati i koliko dugo?

prvo da se razumemo, bela kuga nije tema. smatram da je odluka o deci licna odluka pojedinca i da ne sme postojati nikakvo nametanje obaveze "spasavanja srpstva".

drugo, polazim od premise da smo za decu odgovorni mi odrasli. ona nisu birala ni da li ce doci na ovaj svet, ni u kom broju, ni u kojim okolnostima...

iz pocetne premise smatram da drustvo ima obavezu prema sreci

 ms milic pise siroko pa treba po neki put izdvojiti...

"Taj trip da se EU zakoni usvajaju po ubrzanoj proceduri postaje vrlo kontraproduktivan. Javnost se ne upoznaje sa svim promenama u poslovanju i svakodnevnom životu koji izmene i usvajanje novih zakona iz oblasti poljoprivrede, zaštite potrošača, antimonopola i standarda u proizvodnji donose. Niti znaju koja se sve regulatorna tela formiraju, koje EU zakonodavstvo se u kojim oblastima počinuje direktno primenjivati"

hajde par pitanja za sve nas:

dorucak, kafa, novine...

odlazak na reku, iznajmljivanje 2 bicikle, voznja...

sedenje na klupi, gledanje reke... 

hiljadu pitanja i jedan veliki osmeh...

pijaca, priprema hrane, spavanje... 

rucak, razgovor, smeh...

film na dvd-ju, igrica na pc-ju...

setnja...

tusiranje, vecera, pranje zuba, prica za laku noc...

knjiga...

malo li je?

Нећу рећи да ме превише интересује "предизборна кампања" у Тениском савезу Србије. Имам свог "фаворита" мада је то потпуно бесмислено наравно јер тенисом се нити бавим нити га гледам. С друге стране не смем рећи за кога сам, јер његов противник вели да су против њега вероватно "људи неостварени у свом животу и у свом послу па им сваки успех... смета". Запуши човек свима уста док си  рекао кекс.

- imam najbolju drugaricu.

secam se jednog priloga u vestima od pre par godina. 

Свако у групи надува балон и на њему напише своје име. 

GOST AUTOR: Jovan Despotović

Nije trebalo dugo čekati, a to se moglo i ranije očekivati, da vlast iz devedesetih godina, a danas deo aktuelne koalicione družine, pokaže pravo - jedino istinito, lice. Oni bi opet da ratuju, da za početak uteruju strah susedima i pokazuju obest da bi na kraju, sa lisicama na rukama bili isporučivani u Hag. Sad, što su oni takvi, nimalo čudno, ali zar je Tadić "oslepeo od vlasti" toliko da se pravi da ne primećuje kako mu kopaju jamu u koju će ga gurnuti, ili je zaista ne vidi!? Generalno gledajući, vidim dva bitna odgovora (među mnogima).

Dva su razloga, jedan spada u domen vremenskih prilika, poslednjih dana se nad Pekingom vidi nebo. Nije posebno interesantno ali se vidi. Dovoljno.

Drugi, nešto više ličan, su medalje Čavića i Đokovića. Potpuno interesantne. Da li i dovoljne?

Bio sam u Atini pre četiri godine, na pitanje odakle sam odgovarao sam iskreno, uostalom, bilo je i gorih situacija nego što su Igre sa skromnim rezultatima pa nisam imao problem da kažem odakle sam.

Usledilo bi kontrapitanje, šta je sa vašim košarkašima, pokušavao bih da objasnim, nije bilo lako...

Ako bi

Na jučerašnje demonstrancije u Mariboru neki su došli u pet popodne, a otišli u šest jer su imali zakazano kod manikira, a neki su ostali do devet i bacali kocke od kaldrme na policiju. I jedni i drugi su važni u ovom protestu. Prvi možda još važniji. Jer, ukoliko već vidite da vam životni standard na koji su vas navikli odlazi dođavola najbolje je sa pobunom početi što pre. Danas manjak novca u mesečnom proračunu za manikira, sutra za kupovinu obuće sa kojom ćete pregurati zimu suvih nogu, a prekosutra je već kasno, budite se u zemlji trećeg sveta. Krpite raspale auspuhe, lovite po samoposlugama piletinu koja smrdi na ribu, ali je na sniženju, pijete čaj od šipka da vas zagreje jer se štedi na grejanju moleći boga da se ne razbolite jer će trebati lekovi.

Gost autor : Tijana Ajfon

"hash it out" - (semi)idiom iz engleskog jezika koji je meni sad interesantan zbog reči "hash" koju ću, valjda, objasniti dole niže, na prigrevačkom srpskom znači otprilike "promešajmo sve ponovo i u opuštenoj i iskrenoj, fer diskusiji pokušajmo da postavimo na JOŠ stabilnije noge".

A hash je, tj nije kolokvijalni hašiš iako je ubrzo jasno oktud kolokvijalna primena, nit seckani nit drobljeni nit mleveni komadići mesa koji zaostaju posle gozbe svih većih igrača, pa podosta začinjeni, da im se sakrije prošlost, mogu onda i u konzervu, iako ne moraju - nije dobro ko pašteta niti mesni narezak al uz svež hleb onima koji ne pamte prošle gorušice nije ni toliko loše (tj jeste ako čovek nije previše gladan).

Ukratko, mesožderima je hash bolji od slatkog kupusa bez mesa.

Verujući da BLOG nije oglasna tabla i da ne služi isklučivo za prikazivanje pameti, znanja, prezira i  bahatosti pišem ovaj tekst i dajem mogućnost komentarisanja svima(možda ima i zainteresovanih i pogođenih blogera).

POVOD JE TEKST KOLEGE SAŠE RADULOVĆA sa postavljenom zabranom komentarisanja.  

Ujdurma Stankoma, Delta legala, Investitora, Suinvestitora i drugih neznanih junaka i kočničara ima teške posledice po građane. Imamo sreću da je naš kolega Radulović direktno involviran u sve to. Pa možda dobijemo još informacija iz prve ruke.

Možda