Leto `42. , ma cela `42., bilo je nekako bezlično.  Ni jedan dogadjaj nije ostao u porodičnom sećanju kao ključan.  Svako je imao svoju malu priču, neku podeljenu sa ostalima a neku baš i ne. Ono što je bilo zajedničko svim tim pričama bilo je lagano navikavanje na okupaciju.

Bane je redovno išao na posao a Nedeljom popodne i na Hipodrom ali nije video ni jednu trku; honorarno je radio na kladionici. Mogao je da čuje samo navijanje publike i neverovatno brzo mlevenje spikera; posle završnog kreščenda kojim je izvikivan pobednik začule bi se psovke onih koji su se kladili na pogrešnog konja. Kolko li će tek psovanja da bude posle rata, kad se vidi ko se kladio na pogrešnog konja; najbolje je ne kladiti se uopšte, razmišlao je dok je u džepu stezao nekoliko novčanica dobijenih kao honorar.

Antifašistička akcija Novi Sad vas 11 put organizuje tradicionalnu manifestaciju povodom 9. novembra, svetskog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma.

Subota 5 Novembar 18h Tribina Subkulture i antifašizam

21h Koncert

Nastupaju:

гост аутор, Господин Jeremija

- Hegemone, sve je spremno za Tvoj dolazak, Jerušalaim Te očekuje , salutirao je centurion koji  se sa jednom konjičkom turmom, pre nepun sat, odvojio od glavnine i kao izvidnica stupio u vezu sa kohortama koje su već bile u Jerušalaimu.

пишеми одјутрос емајлом комшија извалете , док чекам усервису, јер ровер ми теренац напречац кљокно пошто му штуц-дозна распрскивача уља очла, рикно јој наиме клајстер па ушмелцовала, како је ,не зна када ,чуо вест коју му је половично пијан испричао ,док га је држао загњуреног у писоар паба Код дерикоже да се исповраћа ,пријатељ новинар ,не баш близак ,

(размишљања на тему духовних дезоријентисаности)

зеленило је те године било раније пробуктало, плаветнило неба се ослобађало из неколицине лаких облака растериваних поветарцем, а ја меланхолик, сматрао сам поетичним све што ме је избављало из околног живота трагајући за пером које би описало неред у мени јер чудна подударност није била пука случајност већ пролонгирани покушај да свој повучени живот уз супругу, подносећи се узајамно глумећи племенито стрпљење, отаљавам на начин окрећући јој леђа налазећи у том подношењу другога дискретну примену своје врлине.

издневниками... 

(на путовањима све треба доживљавати са извесном равнодушношћу)

мирноћа душе била је неопходна пред навалом утисака који су претили да преплаве сензибилног посматрачаме јер ми је жеља била да се на путовању не препустим само пасивном перципирању окружења него да простор у својим запажањима посветим и суптилнијим опсервацијама.

U utorak, 5-og marta, Dow Jones Industrial Average, jedan od najvažnijih svjetskih berzanskih indeksa, zabilježio je najveću vrijednost u istoriji, da bi i u narednih danima nastavio rast! A prije manje od 65 mjeseci, počeo je njegov pad od 50% sa, do tada, istorijskog maksimuma. Znači, za manje od pet godina, američka berza se vratila gdje je i bila, kao da se ništa nije desilo...

Ja volim foke i zdušno dajem podršku onima koji se bore za njihovo spašavanje. Kao i za spašavanje drugih ugroženih vrsta.

Nekome  to može izgledati pomalo apstraktno, imajući u vidu da foka nema u Timoku, Moravi, Savi i Dunavu, pa ni u Palićkom ili Vlasotinačkom jezeru.  

To me ne sprečava da ih volim. S druge strane, to me ne sprečava da zastanem kad pročitam neki novinski članak iz tzv. zapadne štampe.

Završavao se najkrvaviji i najbesmisleniji od svih besmislenih ratova koje je svet video. A to je bio tek početak. I svet je bio gladan. Sigurno da je bio gladan - zemlja u Evropi natopljena krvlju, a ova ovde ostavljena sama dok su momci ratovali za kralja i Britaniju. I virus influenze je uzeo svoj deo. Ko je već živeo u 1918-toj možda radije ne bi, ali oni koji su se tek rodili imali su nimalo lak zadatak da u jednom takvom vremenu prežive. Kažu da su i zime tada bile hladnije.

Evo nas opet u Otavi, u poseti finoj dami koja je fino drustvo.

Jedna kuća se neočekivano pojavila u mojim mislima poslednjih nedelja. Nije to lepa kuća. Niti mi je ikada značila puno.

Ako mi bilo šta nedostaje u inostranstvu - to je dnevno korišćenje maternjeg jezika. Testiram sebe non stop -bilo da mi je prijatno kad sedim sa mojim novim/starim nemačkim drugaricamam; posle četri, pet gutljaja kafe(!) - odjednom počnem na svom jeziku; dobro - dve, tri reči. Onda se one smeju u glas i kažu - ovo je dobar znak da smo izabrale dobro mesto- Tanja je opuštena. Ipak, kad sam počela da se svadjam sa birokratijom i to preko žice, gde ne vide moju crvenu kosu koja još više pocrveni i razrogačene oči-shvatila sam da znam nemački. Dobro, padež ovde ili onde, dativ, akuzativ ali me vrlo, vrlo dobro razumeju. Ipak, juče sam bila u novoj, potpuno novoj situaciji. Trebalo je da smirim 10-toro dece koje prave HAOS po kući-a sve pod pokroviteljstvom moje ćerke koja je slavila rodjendan.