U poslednje vreme je u medijima koje pratim (vrlo izolovan i verovatno neinformativan prostor) relativno zastupljeno pitanje izmene izbornog sistema. Možda i najuverljiviji zastupnik "skupljanja stotina hiljada potpisa (čime se) stvara ... mobilizacija građana i njihovo organizaciono ujedinjavanje oko konkretnog cilja: raspisivanja referenduma o izbornom sistemu" je Mladen Mrdalj, na čiji tekst "Sedam zabluda o uvođenju većinskog izbornog sistema" pokušavam da odgovorim. Kažem "pokušavam"

O utakmici Zrinjski – Partizan, igranoj prethodnog četvrtka u Mostaru, rečeno je dosta.

Aspekt jedan, sportski, lak za analizu, Partizan je za Zrinjski preozbiljna evropska ekipa i rezultat (najubedljivija Partizanova pobeda na gostovanjima u evropskim kupovima u istoriji) je sasvim realan odnos snaga.

Priča dva, geografsko-meteorološka, recimo... Mostar je pakao, kraj sveta, 46 u (nepostojećem) hladu, toliko je teško da bi turistima koji ga u solidnom broju posećuju bilo sasvim umesno vratiti deo novca.

Treći segment priče je sasvim lična ali, bojim

Kada se iz jednog grada na dva meseca na odmor pošalje 960 hiljada radnika jedne industrijske grane, kada najbrojnija nevladina organizacija ima 75 miliona članova a, recimo, broj mobilnog telefona ima devet cifara... jasno je da je najmnogoljudnija država sveta naj u raznim kategorijama.

Zbog Olimpijskih igara u Pekingu u tom gradu obustavljena je izgradnja novih zgrada, skoro milion građevinaca je na prinudnom odmoru, komunistička omladina Kine, uz višedecenijske ozbiljne mere koje potencijalno članstvo svode na manji broj, ima devet puta više članova nego Srbija stanovnika.

Da

Izveštaj iz Slovenije bi u najkraćem glasio: umro je Ante Marković. Ne smem da kažem „najzad" niti smem da kažem „konačno" jer bi to zvučalo kao da se tome radujem (upravo je suprotno), ali da je i ovoliko koliko je poživeo pravo čudo, jeste. Zapravo, istina je suptilnija: za njegovu smrt se ovde saznavalo malo-pomalo u prethodnih 6-7 godina, tokom većeg dela kojih je sam Ante Marković zaista i bio živ, što je možda dodatno otežavalo randevu slovenaca i stvarnosti, da bi ovih dana vest o njegovoj smrti procurela i do onih koji su najupornije držali glavu u pesku, pa tako i do mene. Ne mogu da kažem da sam znao šta radim kada sam se pre nekoliko godina, taman pred Krizu preselio u Sloveniju.

„Ne pokušavajte nikad da dodirnete vaše idole, može pozlata da vam se zalepi za prste"

Pade mi na pamet nematerijalnost virtuenog života, iako je i u nevirtulenom životu materijalnost najčešće svedena na pogled i zvuk, pa se setih „ekstra specijalne" atribucije marksističkog viška vrednosti koju onda Diedrich Diederichsen pokušava da posmatra i u umetnosti.

Prva interesantnost se ogleda u neverovatnom padu vrednosti muzike (mislim na monetarnu vrednost, ne realnu vrednost) u poređenju sa neverovatnim skokom u novčanoj vrednosti dela likovne umetnosti.

E sad, zvuk imamo i preko telefona, skajpa, ako se opet vratim na virtuelni život, samo ga tamo relativno retko koristimo. Chat je, opet, neki sumrak između virtuelnog i realnog pa Miško „Mudrac" zaključuje da stvarnu razliku između virtuelnog i realnog čini dodir i samo dodir.

 

I neka verovatno hemija samo što ona nije artikulabilna ni mnogo većim literarnim talentima, pa ja neću da se guram („mnogo većim" relativizam, ego-profilijada je uvek beskrajni izvor veselja).

Ja ne lovim ništa, nego mi NSA haker pao na pamet kako je Kamerun danas optužio Merkelovu za Brexit, zbog njene imigracione politike.

Neko lovi Merkelovu, nema sumnje. Asocijacija mi je pala na pamet zato što su Tviter konci žestokog napada na nju, pre više od pola godine, vukli ka „dve lokacije" u US.

Kako se UK 1% „Mini-Me", evropska marioneta nadnacionalnog 1%a, povlači sa pozornice treba naći drugog „Evropljana" - Baltičari malecki, Poljaci veliki-a-mali, Nemačka je, u stvari, pravi izbor. I Merkelova smeta.

Prvi obrazac koji mi pada na pamet je prost i „logičan" - novi kancelar, nova vlada, nova vrhuška tamo gde treba - sysadmins, da se feudalci ne bakću s boranijom.

A i rasplinuli su se previše, feudalci, pa onemoćali donekle, kao im je Trump zario još jedne kandže u sapi pa ne ispušta.

Iz opravdanih razloga ovaj tekst neće biti dugačak. Više kao jedna zabeleška dok mi je utisak o svemu još svež. Došli smo kući. Porodilište je ostalo za nama ...

Opet se ovih dana puno vozim busevima. Lica i glasovi. Priče. Ispričane, izmišljene, nadovezane, razvezane, bez početka i kraja.  Neke viđam češće od drugih. Polako sklapam priče. Izmišljam ustvari.Trudim se da gledam, ne da slušam.

Kraj je 2013. i početak 2014. godine.  

Evo nekoliko scena ili događaja koji su mi se pojavili jedne noći u kijavičavom ili virusnom bunilu i u polusnu. Zajedničko za njih je da sam pre opisanih događaja bio dobro raspoložen i da sam posle tih događaja bio još bolje raspoložen.  Setio sam se kasnije i drugih, ali za ovu priliku samo prva četiri i to ne najvažnija ili najvrednija ili najznačajnija. Jednostavno, prva četiri koja su mi doletela u glavu.  Ne očekujte od mene da vam postavim na tacni događaje kojih se stidim. Nismo još dovoljno bliski a i ja još nemam hrabrosti.

"Ovo može biti mesto od istorijskog značaja", natpis je na pločama koje je, uz poseban izbor, Braco Dimitrijević darivao mestima za koje je smatrao da bi trebalo da nose takvu ploču. Braco je (za one mlađe) umetnik, iako kaže da je filozof koji je izabrao likovnu umetnost da bi mogao da komunicira brzinom svetlosti. Vlasnik je najvišeg francuskog ordena za umetnost. To je čovek koji je rekao « Louvre is my studio, street my museum». To je dasa koji je fotografisao «Slučajne prolaznike»  i izlagao ih širom sveta, po ulicama i trgovima, na muzejima i autobuskim stanicama - u ogromnim formatima, u vreme kada su se na takvim portretima mogli videti samo likovi političara. No, ovo nije post o Bracinoj biografiji (reći ću onu budalastu rečenicu "ovog umetnika nije potrebno posebno predstavljati"), pa se vraćam konkretnim pločama.

- Turi kafu, života ti. Pritisak mi je danas kao samrtniku. Sva sam nikakva. Samo što se ne onesvestim.

Ljubov liči na lutku. Ima vesele oči. Po obliku okrugle, kao da se stalno nečemu iščuđava, po boji veoma plave, uokvirene još drečavije-plavom šminkom. I lice joj je okruglo. Drusne obraze, prirodno bele i rumene, puderima je još pride izbelila i narumenela. Pijemo kafu. Ja još pospan, spor; ona se već razbudila pa neumorno priča neku svoju jutarnju priču bez kraja i konca. Debeljuškaste joj se šake ni na trenutak ne smiruju već stalno nešto petljaju: skupljaju trunje sa stola, brišu prašinu. Za to vreme pogled joj šara po sobi - snima zatečeno stanje. Ne izjašnjava se, no sasvim se jasno vidi da joj se ono što vidi uopšte ne dopada.

- Koliko dugo možeš da ostaneš danas? - pitam.

- Ma mogu ja dokle ‘oćes. Do večere ako treba... Nego, imaš li malo mleka za kafu? - pita i ne čeka odgovor nego skače na noge. Otvara vrata frižidera pa se štrecne, kao da je unutra ugledala crknutog glodara.

- Ju! Ju! Crni čoveče, ebolu ćeš da dobiješ! Ili koleru!

Gost autor: Tia-Nini

Pra neki dan, potpuno nepripremljena, krenem na konferenciju "Prevencija torture u Srbiji" koju je Zaštitnik građana Republike Srbije organizovao uz prisustvo najviših predstavnika/ca ministarstava, pravosuđa, međunarodnih organizacija, nezavisnih državnih organa, nevladinih organizacija, brojnih domaćih i strani eksperata/tkinja, kao i predstavnika/ca medija.

Drugi po redu album benda Rebel Star  "Kalifornija" pojavio se juče u prodaji. Nadam se da ce im i ovaj album biti dobar, ako nista drugi barem kao debitantski "So" i uvodna pesma "Staklo", koja je za mene bila jedna od najboljih pesama te godine.

Ovo je, posle Eve Braun i Popcycle, jos jedan uspesan band iz Beceja. Rebelstar su bend koji je doživeo nekoliko manje više konzistentnih inkarnacija sa bubnjarem Atilom i Milanom iz mađarske prestonice, zajedno sa Borisom Smojeom (Mizu, Superstudio) da bi im se na koncu priključili stari znanci iz Eve Braun i Popcyclea, Garwood Pickjon

 

 „Mala moćna muzika“ naslov je druge epizode novog serijala Al Jazeerinog „Ritma Balkana“, koja istražuje urbanu muziku Prištine i Kosova.