Vreme je... čudno. I kao pojam, i kao pojava. Ono je avatar onog našeg nedomislenog i ujedno najšireg spektra stvarnosti.

Prisećam se proleća koje upravo teče. Proleća koje to nije. Zato ga se i prisećam, kao da je nešto bivše, iako još uvek traje. Siv, poluvlažan i težak jorgan gotovo svih dana je navučen odozgo, kroz poluloptastu ravan gde je trebalo da se nalazi ona prefinjena, tanka, plavičasta posteljica večnosti. Pod tim teškim sivim plaštom dani su se nekako nezdravo sjedinili i sabili u utisak da su se samo prividno izdešavali, i, posledično, u utisak da

Iako ne pripadam sportskoj redakciji bloga, evo, rešio sam da doprinesem fotografijama a komentatori će se već javiti. Igrom slučaja živim zadnjih meseci pored stadiona u Minhenu. Nisam neki ljubitelj fudbala, ne pratim ga i ne pijem pivo, što je jeres za ovu Bavarsku ali zato evo nešto slika uslikanih u zadnjih par dana ovde. Nadam se da će se svideti onima koji jedva čekaju 20:45 večeras. U zadnja tri dana se organizuju razni događaji pa sam neke uspeo i da ulovim.

Ekološka država traži svoju poziciju! Najmlađa evropska država krenula je (nezaustavljivo?) ka svom pozicioniranju. Koji pravac odabrati?

Crna Gora ima nekoliko izazova (ozbiljne države imaju izazove, ne probleme) - Kako do stranih investicija? U šta ih uložiti? Da li je privlačenje još većeg broja turista (trajno) rešenje?

Neki iz okruženja su odustali od povećanja broja turista i koncentrisali se na one platežno sposobn(ij)e koji daju lepši povratak investicije. Tri Čeha ili jedan Danac, pitanje je sad.

CHELSEA, F1, MUSIC STARS... VERY HIGH CLASS

Ako

Данас,
када,
можда за који месец,
добијам Датум,
свечано се,
пред камерама,
обавезујем
и дајем часну пионирску реч
да ћу марљиво учити и радити,
поштовати родитеље и старије
и бити веран и искрен друг,
који држи дату реч.

Њих две су тинејџерке. Спавају дуго, па мало Фејсбук, мало телефон, мало ништа-ме-не-питајте-петнаест-ми-је и некако се прогура бесконачни летњи дан.

Упознале су се у обданишту, али живе на пет-шест километара једна од друге, ишле су у различите основне школе, иду у различите гимназије, једна је тренирала гимнастику, друга пливање, једна воли енглески, друга биологију, једна је причљива, друга није, код куће говоре различитим језицима, ...

Alojz Alchajmer

U enkciklopedijama stoji samo po nekoliko redova o Alojziju Alchajmeru (Alois Alzheimer). Rođen je 1864, umro 1915. Nemački neuropatolog i psihijatar. Više od ovih informacija nema. S druge strane, mnogo više stoji o bolesti koja nosi njegovo ime.

U Nemačkoj senovinar Mihael Jirgs (Michael Jürgs) fascinirao ovim tajanstvenim

Može se biti optimista i nemati nade. Već sam nekoliko puta citirao ove reči Francis Bacon-a (jednog od najvećih slikara XX a i ostalih vekova) ali nije na odmet ponoviti ih. Da nisam optimista odavno bih okončao ovo što neki, tepajući mu, zovu život, mislim, sopstveni. Način na koji bih to učinio nije bitan. I još nešto! Ja uopšte nisam usamljen!

Svi, ja vi...svi smo mi u istom kolu, samo koliko god groša dali,

Ono što bi ga porazilo, kad bi se toga setio, bila je promenljivost ljudske sreće........ Sreća ljudska bila je tako nestalna. Ljudi su gubili sreću, kao prosjaci, kad ih psi povijaju, torbu.

Kao i svako veče od nekog vremena, noću bi se sećao svoje žene, koju je sahranio. Tek sad , u sećanju, on je razumeo, koliko ga je to ljudsko biće volelo.

Da je živ kao što nije , danas bi Zdenku bio rođendan. Nina je na FB postavila nekoliko fotki sa Begečke Jame u spomen na našeg zajedničkog prijatelja. Žal za njim ne prestaje! Ispod u komentaru sam napisao da ne idem na pecanje od kako je Zdenko umro. Živa istina! Ne znam šta je s kućom, piše Nina, ne znam ni ja, ni ona ni ja nismo bili na Jami od onda! Nema Zdenka, za nas nema ni Jame! Najverovatnije nikad više neću otići na Jamu!

Pijem prvu kafu, krenem....ali nikako da se odlučim da napišem mail svojim drugarima Pucu i Garu iz Podgorice. Ne znam

Iz uvoda u Memoare jednog pokojnika (Pariz, 14.april. 1846; prerađeno izdanje 28. jula):

Kako nisam u mogućnosti da predvidim trenutak svoje smrti, a pošto je u mojim godinama svaki dan više čista blagodet, ili pre patnja, osećam se obaveznim da ponudim nekoliko reči objašnjenja.

Četvrtog septembra, imaću sedamdeset osam godina (1846 godine). Krajnje mi je vreme da napustim ovaj svet koji sve brže napušta mene, i učinuću to bez žaljenja.

François-René de Chateaubriand

Pozajmio od Pol Ostera iz knjige Knjiga

Sedim, sedim, sedim, pijem kafu, pijem kafu, pijem kafu, bez šećera, bez šećera, bez šećera, pušim, pušim, pušim, sunce me štedljivo greje, sunce me štedljivo greje, sunce me štedljivo greje, kašljem, kašljem, kašljem.

Sedim. Pijem. Kafu. Bez. Šećera. Pušim. Sunce. Me. Štedljivo. Greje. Kašljem. Bezvoljan. Sam. Prekrstim. Desnu. Nogu. Preko. Leve. Noge. Zurim. U. Prazno. Misli. Su. Mi. Zbrdadolisane. Nijedna. Da. Se. Uobliči. Iako. Sam. Davno.Davno. Odlučio. Da. Se. Držim. Apelesovog. Nulla. Dies. Sine. Linea. Od. Izložbe. Jul. Avgust. Prstom. Nisam.

U mojim Kučima postoji jedna priča, legenda, mit ili je istinita. Ispričao mi je otac kada sam još bio dijete.

Kuči, Oti i Klimenti (Albanska plemena) živeli su jedni do drugih, zajedno ratovali s Turcima, kumovali jedni drugima, bratimili se... Tada nije bilo granica pa su zajedno napasali ovce i napajali ih na Otskim koritima, jezercetu u podnožju Koma (Komova).

U vrijeme velike gladi a toga je bilo skoro svakodnevno, krali su jedni drugima ovce jednu, dvije. Jedan mlađani Kuč donio je odluku da ukrade ovcu od Ota ili Klimenta. Opasao se, za pas je zadenuo kuburu i

Pa dobro, ne baš pravu, nego ovu našu virtuelnu. Ima samo jedno pitanje

Hoće li pre čovek evolucijom steći imunitet na H1N1 ili će Vlada Republike Srbije, tj njeno nadležno ministastvo obezbediti dovoljno vakcina protiv ovog gripa.

Kako se kladimo? Pa ispod ovog uvodnog teksta otvaram dva komentara, jedan sa Evolucija, drugi sa Srbija. Preporuka na odgovarajući komentar je glas za opkladu. Nagrade? Za nagradu najboljem komentatoru se dogovaramo na pp, najbolji je onaj koji ima najviše preporuka. Cenim da će biti veselo druženje uz čuvenu, u određenim krugovima, `uroševu

Ili kolektivni namet za pojedinačno pravo.

Dragi prijatelji, gost mi je danas  @highshalfbooze

Ima reč:

Skorašnji naslovi u medijima „Naknada SOKOJ-u diže cenu računara”, “Muzički dinar važi i za frižidere“ me je podsetio na blogove Saše Radulovića u vezi budžeta. Tek kada neko opali po džepu građane, tek onda se osveste. Tako da je šibicarenje oduvek imalo prođu.
Da bi shvatili kakve veze ima muzički dinar sa frižiderima iz medijskih naslova, treba sesti u vremeplov i vratiti se u 2009. godinu. U službenom glasniku br. 104/2009 od 16.12.2009. godine objavljene su izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnom pravu, koje su počele da važe od 24.12.2009.