Čitalačkoj publici u Srbiji sam postao vidljiv a kasnije i prepoznatljiv kao bloger. To je lajt varijanta kad nisi baš prelomio "počinjem da pišem" nego kuckaš onako za po kući pa ako neko čita - čita a ako ne onda "šalio sam se". Mene zadesilo, na privremenom gastarbajtovanju u Majamiju, da sam kao izbacivač i telohranitelj imao veoma interesantan sadržaj za pisanje, malo me je i "udarila čitanka" pa su ljudi počeli to da me čitaju.Evo jedne priče iz tog vremena.

Moja pozicija svežeg doseljenika u Majami je bila jednostavna "nema nazad". Došao sam bez prebijene kinte i počeo da grebem i rukama i nogama (ok ... pesnicama) koristeći svoj jedini očigledan kvalitet od 145 kg mišića na 194 cm čvrstog skeleta. Prvih nekoliko dana doseljeništva sam uporno obilazio diskoteke pitajući za posao pri tom nemajući broj na koji mogu da mi se jave zainteresovani.

Ili, što neko reče: „Nikad ne dozvoli da dobra kriza propadne uzalud". Jer, teško je uopšte i zamisliti da neko u vremenima kada se većina bori za život, ili bar za puko preživljavanje, razmišlja o tome kako da se obogati. Ali, brojevi neumitno (da ne kažem eonima) govore suprotno. Doduše, za slučaj najvećeg ikada do sada zabeleženog transfera bogatstva ne treba kopati preterano daleko u prošlost, jer, to se dešava upravo sada. 

UVEĆAJ, PA PROčitaj!

Ok, svako u državi Srbiji treba i mora da izdaje

Pre nekoliko godina jedan poznati ovdašnji bloger za broj 9 iza mog imena mikele9 je aludirao na dužinu mog splovila i izrazio mišljenje da je 9 u inčima, što je po njemu bila zavidna dužina. Naravno da ne bih imao ništa protiv da je bio u pravu ali broj 9 iza mikele je na neki način moj zaštitni znak. Naime, kao osmodevetogodišnjak sam dopro do informacije da je broj 9 višestruko čudesan i od davnih davnina poznat od Kine i Indije pa naovamo. Takođe a ne manje važno

Šta će se dešavati sa EU u narednih 5 godina, kako će se taj razvoj događaja odraziti na naš region i Srbiju, da li imamo nečem dobrom da se nadamo do kraja ove decenije...Kačim svoj autorski tekst u prošlom broju NIN-a, budući da ga nije bilo moguće pročitati online za one koji nisu pretplatnici.

Аутентични grassroots покрети су једна од најбољих ствари које сада имамо у Србији и они заиста дају наду да будућност може и да ће можда бити боља.

Људима које ови покрети окупљају заједнички су снага уверења, одсуство сукоба интереса, енергија и лична храброст. Они свакако нису климоглави опортунисти који иначе загађују наш

Gde ima dima ... ima i vutre ... ...

Do sada se kod nas o marihuani pričalo samo u zatvorenim krugovima ... i to onako sve nešto uvijeno ... ali je nedavno minister zdravlja najavio da bi marihuana mogla biti legalizovana,i da će taj predlog uskoro ući u skupštinsku raspavu.Iako je naglasio da će marihuana biti korišćena samo u medicinske svrhe ... veruje se da

Knjiga je konačno izašla...

Izbegavanje vakcine protiv stradijavirusa izaziva složene poremećaje u razvoju žlezda sa unutrašnjim lučenjem i hormonski disbalans. 

Nekakva viša sila, očigledno, proizvodi distorziju vremensko prostornog kontinuuma čim tek tako, naprasno i preko noći, glavne ličnosti domaće političke scene postanu premijerov brat, predsednikova tašta, poslanikova žena... Kakva je Srbija demokratija, nameće se pitanje, i kakvo smo mi društvo ako šira i uža familija državnih čelnika postanu predmet debate u najvišem zakonodavnom telu zemlje?

Emisija Plavi krug, RT Vojvodine, 24.maj 2014.

Autorka emisije: Staša Jamušakov 

Gost: Stari i Novi Nebojša Milenković 

Biba Struja (u okviru Dana domaćeg filma), dvorana DKC, subota 1.novembar 13h

Bilo je bajno letnje veče, ležali smo na još toplim kamenim pločama, ja na leđima a Branka na boku podbočivši glavu levom rukom. Desetak metara ispod nas, more je meko udarajući o stene pevalo svoju pesmu od iskona. Do pre nekoliko minuta kamene ploče su bile prepune naših drugarica i drugova a onda su se kao po dogovoru naglo izgubili i ostavili me s Brankom. Kasnije sam saznao da je dogovor zaista postojao. Vera, moja komšinica, koju su svi, ne znam zašto, ni onda ni sada mi nije jasno, sledili i slušali, smislila je da nas spoji, Branku i mene. A ja sam bio zaljubljen u Snežanu

Ove godine sam se u blogovima baš bavio Grčkom – ne računajući ovaj, samo 2014-e sam objavio već šest tekstova o jednoj od mojih omiljenih destinacija, pa evo i završnog. Imam nekoliko putnih vodiča za Grčku, uključujući dva izdanja Lonely Planeta s deset godina razmaka, dovoljno da primetim da greške iz ranijeg izdanja ne samo da nisu, već i neće ispraviti. Ipak, putujući/letujući po Grčkoj, uvek mi je nedostajao specijalizovani ptičarski vodič. Desilo mi se jednom da sam bio u blizini odličnog područja za ptičarenje, kroz koje sam samo prošišao, videvši usput belonokte vetruške i ništa drugo, jer sam na internetu pronašao svega par rečenica o tom području, a bio sam taman toliko udaljen od njega da me od nasumičnog lutanja odbije cena goriva.

.

gost autor: martin krpan

 Godine ko srne, nestaju u bijegu;
uspomene sad su, poljupci u snijegu. Buahahaha

Zvuk ploče koja škripi i postavlja stvari na svoje mjesto.