Order and Chaos (M.C. Escher)

"беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом" (Knjiga Postanja 1:2)

Haos = od Grčkog khaos "abyss, that which gapes wide open, is vast and empty"

U svakodnevnom govoru ljudi koriste reč "haos" da opisu stanje totalne neuredjenosti, koje nema formu ili opisiv oblik. U Bibliji, Grčkoj

Trofim Denisovic Lisenko ispituje zito.

Povremeno se na blogu pojave diskusije o vrednosti ponekih novih ili revolucionarnih teorija, ponekad ljudi izadju sa tvrdnjama koje su sokantne, blago receno. U nekoliko navrata se, na primer, diskutovalo o Inteligentnom Dizajnu i osporavala teorija evolucije. Takodje, tu sam skorije imao razgovor o potpuno novoj vreziji istorije, i hronologije uopste, prema kojoj se danas prihvacena istorija od 3-4 hiljade godina unazad zapravo desila

Francuski ambasador Fransoa Teral uručio je orden Legije časti direktorki Fonda "Dr Zoran Đinđić" Ružici Đinđić i glavnom uredniku B92 Veranu Matiću.

 

Svečanosti u Ambasadi Francuske u Beogradu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik vlade Ivica Dačić i brojni ministri

"Prezime Đinđic je za nas simbol demokratije i simbol evropske budućnosti za Srbiju.

„Odnosi su nam od danas topli, predviđamo još ovakvih susreta dobrih suseda“, izjavio je novinarima hrvatski predsednik Ivo Josipović i dodao kako se s puno optimizma ide prema budućnosti.

i Tadića „Ovaj opatijski korak definitivno je dobar za tu budućnost“, dodao je njegov gost iz Srbije Boris Tadić.

 

I Josipović i Tadić su najavili novu etapu u odnosima dve zemlje i izrazili podršku evropskim integracijama, i da će buduće  odnose graditi na pricipima evropskog partnerstva..

Razgovarali su o svim otvorenim pitanjima odnosa Hrvatske i Srbije i dogovorili se o načinima njihovog rešavanja.

Predsednik Tadić se založio za eliminisanje stereotipa i predrasuda u odnosima, koji postoje na obe strane.

Treba im verovati, jer ulivaju poverenje.

Kada je objavljena vest i slika  susreta predsednika Josipovića i Tadića u Opatiji mnogi su sa setom glasno ili u sebi rekli da smo imali njih dvojicu i da su bili pre 20 godina na tim mestima, rata a ni ratova verovatno ne bi bilo.

U moru balkanskih banalnosti, bahatosti, inata i drčnosti lidera u “odbrani svojih vera i nacija” po receptu ima da bude po mome ili nikako, pa ako treba rat neka bude, ne zaleći da u toj borbi izgine i bude osakaćeno u svakom pogledu veliki broj sunarodnika, Tadić i Josipović su pokazali da su patriote koje interese svojih naroda žele da ostvare ne žrtvujući narod. Pokazali su da su državnici a ne poglavice balkanskih plemena.

Republika Srbija je Republika, a ima monarha i ne obeležava Dan republike već Dan državnosti, čime se ne razlikuje od ostalih na prostoru SFRJ nastalih državica.

Danas je 29. Novembar nekadašni praznik „Dan Republike“ pa čestitam svima koji su emotivno i na bilo koji način vezani za taj dan.

           
 

Oni koji misle da se brisanjem datuma može izbrisati istorija i praviti neka nova čine nasilje nad istorijom, svojom prošlosti i svojim precima. Očito su sada potomci jednih predaka jači i glasniji. Revizija istorije je na delu i to je opštepoznata stvar i opšteraširena pojava na prostorima bivše SFRJ.

Dakle, aa današnji dan pre 67 godina u Jajcu,  održano je Drugo zasedanje Antifašitičkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), zemlje koje više nema.

Zemun- kičma režima

Približavaju se izbori - redovni, vanredni, mali,  veliki. Od 2000te skoro svi su bili istorijski, presudni, referendumski. Muka mi je više od svega - od izbora, od upropaštenih života,  od slušanja raznih budalaština, populizma, trućanja.

Obećala sam da ću da pišem o Zemunu i kao ljuti beogradski nacionalsta, tvrdo jezgro centar,  to ispunjavam :)))) 

O Zemunu  želim da pišem ne zato što sam tamo provela najlepeše trenutke van mog atara i zato što su mi tamo neki dragi ljudi, vec zato što mi se čini da je

Slušam jednu audio knjigu zadnjih nedelju dana i cenim da započnem blog o njoj ali nikako da se nameračim. Napolju i dalje sve u staklu leda pa rekoh – zar ima boljeg dana od ovog za tako nešto. U nekoliko blogova ću preći par primera koje sam čuo i koji su me zaintrigirali da se pozabavim ovom temom. Audio knjiga je „Blink“ pripremljena od strane Johna Maxwella – ko ima priliku da je se dočepa, toplo preporučujem.

Dakle, probaću da

Nomen est omen. Ja sam dobio ime po mom pradedi Milanu. Koliko su mi rekli, on je samo saznao da sam rođen. Tih par dana koje sam proveo sa njim zajedno u ovom životu, iako se nikada nismo videli, me krstilo. Da smo se ikada sreli, ovako bi izgledao naš razgovor. U snu… 

“Ako ikada radiš nešto, radiš ga da izgleda kao da ga nikada neće biti. Stvari moći se poznaju po svojoj doslednosti i energiji, a ne po tome što su različite. Stvari u snovima se ne razlikuju. Svaka ima svoje obličije, i svaka ima svoje značenje. To je toliko jednostavno.”

 

- Čekaj,

... to sam hteo da Vam kažem ...

1

2

 

3

 

4

 

 

 

 

Nekada dodje trenutak kada se čoveku menjaju granice. Kada postaneš malo veći od prostora. Slomiš nešto tog dana. Šolju za čaj, na primer. Srušiš je malim prstom i ona padne i razbije se na tri perfektna dela. Toliko precizan rez tako malim prstom. Hiruški tanak. Prosto, možeš da ga zakrpiš i delovi će upasti tamo gde treba.

I nastaviš da udaraš u stvari. Ili već, stvari krenu da ti se nalaze na putu. Mislim, možemo

You see things as they are and ask: 'Why?'
I dream things as they never were and ask: 'Why not? '
-- George Bernard Shaw

Na mom prethodnom blogu o virtuelnoj reintegraciji dijaspore, "Od Tokija do Milvokija", koje inače priča o virtuelnim opštinama, ličnim kartama sa čipom i sličnim mogućim "velikim" projektima, Dragan Pleskonjić, "tripraseta", "KRALJMAJMUNA" i ja smo započeli da iteriramo ideju jednog relativno niskobudžetskog rešenja za pojednostavljenje uplate administrativnih taksi na šalterima državnih službi. Radi se o rešenju iz klase "M-commerce", tj. plaćanja upotrebom mobilnih telefona.

Znači, umesto da čekate u redovima u bankama, popunjavate uplatnice i donosite overene primerke, ideja je da dođete na šalter, pronađete šifru takse koju treba platiti (na oglasnoj tabli kod šaltera) i pošaljete jednu SMS poruku sa šifrom takse, na broj koji bi verovatno zavisio od mobilnog operatora.

Mobilni operator bi vam onda zadužio "račun" (ako ste prepaid, morali biste da imate dovoljno kredita) i platio uslugu u vaše ime, prenoseći u on-line modu poruku o plaćanju ministarstvu finansija. Ovu poruku bi šalterski radnik mogao da vidi, te da na bazi toga izvrši plaćenu uslugu. Ako je plaćanje uspešno, mobilni operator bi vam vratio poruku sa referentnim brojem uplate (koji treba da pročitate/pokažete šalterskom radniku) i iznosom koji je plaćen.

U toku prošlog vikenda je, na insistiranje Dragoljuba Mićunovića, koga sam pomenuo u mom prethodnom blogu, na Radio Beogradu ukinuta emisija Atlantis. O tome je u Standardu i još nekim novinama pisala Ana Radmilović.

Jutros vest i na b92, (kao i na drugim mestima) sa najavom da vlada US vrši pritisak na EU da belgijska centrala "udruženja za globalne međubankarske finansijske telekomunikacije" (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication, SWIFT) blokira pristup svojoj mreži iranskim bankama, uključujući i centralnu banku Irana - navodno sa ciljem da se iranska vlada prisili na pregovore oko njihovog nuklearnog programa (koji je, koliko znam, pod strogom kontrolom međunarodne agencije za atomsku energiju i onako - Bojan Budimac svakako detaljnije prati ovu temu od mene pa će me ispraviti ako grešim).

Neveseo povod, ružan presedan, politička, a s obzirom na efekat, moglo bi se mirne duše reći borbena/vojna, zloupotreba međunarodnih bankarskih telekomunikacija (iako je SWIFT već video zloupotreba, npr. upad US obaveštajnih službi posle 9/11), ali kada život posluži limun, da napravimo bar malo "limunade" - za one koje zanima zašto je taj SWIFT tako bitan.

  Razmisljanje na temu karmicke krivice roditelja prema deci ...ili ko je kriv sto nam je sada ovako, a sve to u vezi aktuelnih desavanja u Srbiji. O cemu god da je rec , provlaci se tiha optuzba da smo mi , starija generacija , roditelji ove dece , krivi za vse sto danas opterecuje srpsko drustvo , jer mogli smo da uradimo nesto a nismo ili smo nesto uradili sto nije trebalo.

  Ovo nece biti poligon za optuzivanje i prepucavanje dve generacije , to nije ni moguce jer ja priznajem KRIVA SAM. Ideja je da nam naknadna pamet , koja je obicno jalova , ovog puta pomogne da vide mladi gde

Pišući o BCMS-u (bosnian-croatian-montenegrinian-serbian language) početkom meseca, dotakla sam se problema prevođenja. Ponoviću, kao uvod u današnji post:

- Smešna strana naših jezičkih politika pokazuje se najjasnije kod prevoda. Činjenica da je skraćenica

BCS rođena baš zbog prevođenja i baš u Hagu baca tragikomično svetlo na sve nas. Ima li nekoga da se ne seća Jergovićevog teksta o zagrebačkoj premijeri srpskog filma „Rane" 1999. godine? Podsetiću vas: „'Vežite se, polećemo'", kaže lik s filmskog platna, a ispod piše: 'Vežite se, polijećemo'. Baš tako. Onda se na platnu pojavi latinični natpis 'Beograd, jesen 1991', a ispod njega nam latinični titl objašnjava: 'Beograd, jesen 1991'. U kinu ludilo. Smijeh, suze radosnice i oduševljeno pljeskanje po koljenima, a još nije prošla ni prva minuta filma. Nema zbora, ovo je valjda najluđe filmsko ostvarenje u povijesti filma, usporedivo možda tek s otvaranjima filmova iz američke nijeme komedije." -

Ako linkovani Jergovićev tekst, Marš u sporni organ!, dosad niste pročitali - preporučujem, slatko ćete se nasmejati.

Deset godina kasnije prevođenje sa srpskog na hrvatski i vice versa i dalje je aktuelno, a pomalo ili poviše i sporno. Ovih dana ga je tematizovao ponovo jedan sporni Hrvat, Boris Dežulović.