Broj…kvantitet…kvalitet…vreme…duzina…jacina…velicina…ocena…bilo sta…

Često me, dok kroz glavu procesuiram vesti, čitam blogove kojih ima ovde odličnih, koji na dobro artikulisan način govore o tome koliko smo, kao društvo, duboko otišli u tamo odakle se ne vraća, prožme taj osećaj bespomoćnosti, svest o tome da nam nema spasa, da izumiremo sporom i bolnom smrću. Tada mi se ti, već svakodnevni ispadi raznog polusveta čine kao metastaze u ispljuvku, samo pokazatelj toga koliko smo neizlečivo bolesni. I šta sad još ima koji moj da se piše o tome kad nam i onako nema leka?

Pre nekog vremena imao sam nesrećan povod da pišem o ponašanju Telenora. Nije mi bio cilj da vodim neku donkihotovsku borbu protiv Telenora, više sam želeo da skrenem pažnju na određene posledice takvog ponašanjao u širem kontekstu.

Moram da se pohvalim da sam poprilično imunizovan od srpske dnevnopolitičke ujdurme, ali neke doze, mogu da ubiju i konja, a ne čoveka.

Milan Nikolić

...Još jednom o sličnim stvarima 

Zašto?

...Zato što me ne mimoilaze

Ne mogu da se pomirim sa tim da određene dileme i dalje postoje. Zašto se u svakodnevnom dokonom nadmudrivanju zaludnih oratora, kao i među nekim važnijim facama koje ćaskaju na nekim važnijim mestima - na Hitlera odgovara Staljinom? Ili obrnuto, mada

Milan Nikolić

Milan Nikolić                                                                                                                            

                                                                                         "You really need to relax"

Milan Nikolić

Histerija je počela već tokom vikenda. Danas dostiže vrhunac. Da li je o posledica površnosti ili sujete, mada njih dve obično zajedno kreću u pljačku – ne znam. Ljudi, jednostavno računaju na to da ih savršeno poznajete i da, samim tim, savršeno znate šta im treba.

Šta misle...

Šta bi želeli da kažu...

Kako se osećaju...

Kako bi trebalo da “deluju” na druge...

Milan Nikolić

Ja ne mislim da je Marko Karadžić „elimisao sebe iz bilo kakve ozbiljne rasprave“ zbog toga što je otišao da se mesec dana „valja u rijaliti svinjcu Preživljavanje“. Ceca Lukić u svom poslednjem tekstu „Robinzon građanske Srbije“ u množini, pretpostavljam misleći na celu Drugu Srbiju, tvrdi da se u Marka zaklinjala dok je bio državni sekretar a sada ga, kada je samo komesar, nema nigde. Ljudskim pravima je podjednko potreban kao i ranije, i tu nema spora, ali da li su ovako teške ocene povodom Markovog izleta na Kostariku, zaista na mestu posebno ukoliko su začinjene tipičnom domaćom zlobom, koja je kod svih Srbija ista – u maniru „ako su mu trebale pare mogao je da traži od Beka.“ U poslednjoj četvrtini svog teksta prva Ceca se izjednačava sa Veljom Ilićem koji je, podjednako decidirano, mada u oblandi šatorskog magistrala humora, govorio o Čankovim tihim večerima u kući Velikog brata.

Predosadna dilema za i protiv reality i programa je besmislena iz najmanje dva razloga. Niti će većinsko, obično licemerno „protiv“ kada je isključivo deklerativno, naterati vlasnike privatnih televizija da se sažale nad duhovnim pustošenjem kojem doprinose niti će se RRA setiti da postoji.

Milan Nikolić

nastavak razgovora sa Jelenom Bogavac

Šta u kontekstu savremenosti smatrate hrabrim gestom u pozorištu?

Baviti se pozorištem danas u Srbiji je skup hobi, dokazuje istrajnost sna, žilavost želje i sklonost melodrami: Ako je ovo melodrama i ako je o meni – onda ću napraviti predstavu, bez obzira na budžet.

umetnicka impresija obaranja F-117A , koju je autor potpukovnik u penziji Majk Mekgi poklonio pilotu Dejlu Zelku  Lt Col (Ret) Mike McGee, USAF

Dvasedet sedmog marta 1999. godine, trećeg dana dejstava avijacije NATO saveznika na SRJ, desilo se do tada nezamislivo, bar iz perspektive agresora. Nad Srbijom je oboren do tada neoborivi avion, 'nevidljivi' lovac-bombarder F-117A. Ovo je priča o - istorijski gledano - jednoj kratkoj epizodi modernog ratovanja, akterima i okolnostima pod kojima se odigrala, ispričana deset godina kasnije i proširena i dopunjena ovih dana.

Sa „Paklenom pomorandžom” upoznao me je Zoran Živković. Naravno, posredstvom svog „Zvezdanog ekrana”. Upijao sam svaki kadar te emisije, svaku Živkovićevu reč. Znam da je isto činilo i nekoliko mojih prijatelja.



Od „Zvezdanog ekrana” do gledanja celog filma proteklo je nekoliko godina. Prvi put sam ga pogledao kao srednjoškolac, sa neke očajne VHS kasete.

Gost autor: Uninamama


U skupštinsku proceduru (znači, prošli su i "javnu raspravu" i Vladu) ovih dana ulazi nekoliko zakona o obrazovanju, a meni je najinteresantniji (ili da kažem najšokantniji) Zakon o srednjoj školi.

Božić Bato, pokloni mi siguran smeštaj

Strah možda nije prava reč koja opisuje kako se osećam nakon događaja s noćnim posetiocem. Pre bih rekla da od te noći nosim osećaj tegobe koja me pritiska po ceo dan. Kvari mi užitak u vožnji, uživanje u predelima, prepuštanje ostalim doživljajima. Kako mrak počne da se primiče, tako se tegoba pojačava a turobne misli stanu da me ophrvavaju. Naporno mi je da se brinem povazdan, toliko je naporno, uz sve ostale brige skopčane s ovakvim putovanjem, da se stalno preispitujem gde je ta granica kada ću reći: ma ne mogu više s tim da se nosim. S takvim mislima ukrcala sam se na feri za Igumanicu. Dva i po sata na moru, dva i po sata nebicikliranja, dva i po sata drugačije neaktivnosti nego u proteklih pet meseci. Dovoljno vremena da o svemu dobro razmislim.

Pozdrav

Čuo sam jednom jednu trenersku filozofiju, da je bolje imati zdravog i netalentovanog igrača na terenu nego talentovanog ali povredjenog igrača. Pošto u reprezentaciji nema mesta za netalentovane, smatram da ni povredjenom igraču nije mesto u njoj. Iz tog razloga morao sam da shvatim da ne mogu stati uz braću iz tima kad se bude pevala srpska himna u Litvanji.

"Više od 40 gradova i opština Srbija večeras će se pridružiti globalnoj akciji Svetskog fonda za prirodu (WWF) za očuvanje životne sredine "Sat za našu planetu" simboličnim isključivanjem rasvete i dekorativnog osvetljenja na jedan sat.

Do sada su se pozivu za učešće u akciji Svetskog fonda za prirodu odazvale lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća i kompanije u više od 40 gradova Srbije, koji će isključiti osvetljenje od 20.30 do 21.30 sati, navodi se na sajtu te organizacije.

Akciju su podržali Beograd, Aranđelovac, Apatin, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Bečej, Beočin, Bogatić, Bor, Čačak, Ćićevac, Dimitrovgrad, Donji Milanovac, Ivanjica, Kanjiža, Kovačica, Kragujevac, Kraljevo, Kula, Majdanpek, Niš, Novi Bečej, Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Senta, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Surdulica, Trstenik, Valjevo, Varvarin, Veliko Gradište, Vranje, Zaječar i Zrenjanin.