Sunovrat moralnih normi. Imam poštovanje prema senima umrlih ili ubijenih ljudi. Odlazak sa ovog sveta je samo trenutak. Ali ono šta se dešava posle odlaska jednog dokazanog kriminalca i nedostojnog čoveka, vređa moj pogled na život i dostojanstvo kojim sam se borio za poštovanje zakonitosti,  zaštitu ustavnog poretka R.Srbije  i zaštitu lične i imovinske sigurnosti građana Srbije. Ubistvo čoveka koji je presudom Višeg suda u Beogradu

Realno, za svojih pola veka još uvek nisam upoznala nikoga kome je NSZ, u narodu poznatiji kao zavod za zapošljavanje, pronašao posao.

Doduše, znam za neke koji su svojevremeno završili preko njih neke dokvalifikacije i prekvalifikacije, ali, tu se, otrpilike, priča i završila.

Elem, odem danas da se javim "na tri meseca, možete i ranije, ali, nemojte nipošto da kasnite". I pošalju me kod one tzv savetnice da mi udari pečat.

Autor: NENA

'No man is an Island, entire of itself;
every man is a piece of the continent,
a part of the main.' Džon Don

Ja sam ostrvo i čovek koji beznadno sedi do mene je ostrvo i nema mosta ni broda koji bi nas spojili. Kasnim na sastanak Prvog srpskog društva disleksičara koje ima sastanak povodom šest godina postojanja. Od pozvanih 1000 došlo je 15-oro ljudi. Defektolozi nisu mogli, imaju tezge u večernjeim satima. Dok ulazim u zgradu Kolarca iz sporedne ulice zvane 1300 kaplara penjem se brzo stepeništem

Гласали смо. Или прецизније, бирали смо, па смо неки изабрали и да не гласамо*. За цензус је требало око 180 000 гласова и летвица је остала недостижна за пар опција које су озбиљно покушавале да је прескоче. За убедљиву већину (она која друштво уводи у беду) СНС је затражио и добио 1,7 милиона гласова. Гласало је али остало испод цензуса скоро 900 000 и то представља другу највећу снагу изашлих (после 3,6 милиона који су имали друга посла, не постоје у реалности иако су на неком списку, нису успели да се препознају ни у једној опцији...).

pre par dana, toliko daleko od nas, društvene mreže, u delu koji pratim, preplavila je informacija o stupidnosti sajta supruga.predsednik.rs. iako funkcija životnog saputnika predsednika države nije baš previše zakonski definisana to nije sprečilo princa filipa u pokušaju da reši da zasmeje obrazovani deo javnosti. ok, neko bi sad skrenuo u krajnje legitimna pitanja, da li je i kolika zloupotreba državnog novca ovde u pitanju samoda bi se zadovojila nečija sujeta i iživeo kompleks ali... neka to. umoran sam više od priča o očiglednim kršenjima zakona koji ne ostavljaju posledice. ono što mi je trenutno interesentnije je stranica na engleskom pod nazivom "make more babies" na kojoj je pisalo "ovde nam je potreban sadržaj".
ok, znam da dragica, tomislav, stanislava i ostali iz skupine sa andrićevog venca nisu baš to želeli ali čini mi se da su uspeli da opiše suštinu trenutne sitacije u društvu - nama je potreban sadržaj. očajnički nam je potreban sadržaj.

Svako ko drži do sebe u modernom svetu može ko iz rukava da potegne bar jedan razlog da s punim pravom bude primljen u ludnicu. Samo svet tako ne radi, super simetrija to ne dozvoljava, tj previše ludaka, iako neki navijeni logičar ili topologičar može da primeti da danas ima potpuno neobjašnjiva neravnoteža sa previše "normalnih" u svetu. Pa tako menadžeri, kilavi kao što često umeju da budu, nisu pripremili dovoljno "kapaciteta" u tim objektima od posebnog društvenog značaja.

... egzistencijalna analiza pomere polako u stranu i ustupe mesto ... ?! Kome, čemu - nije baš najjasnije!

Bol i užitak na dva kraja dva konopca, čije druge krajevi drži svako od nas, i ne sme da ispusti ni jedan u strahu od bolno-nepoznatog odletanja izvan naše komfor-zone, iza divljeg fronta, su počeli toliko da se vrte oko nas, spinuju, da samo što nismo ušli u našu novu Guliver-fazu sa paučinom sve neizvesnije mekoće.

Uvezivanje naučno-tehnološke realnosti oko nas je toliko ubrzalo da je preskočilo i najoptimističnije maratonce. Mašti pojedinca je počelo da ponestaje vazuha i mreža umreženosti ljudi, znanja i tehnologija samo što nije pala na njega i onda se stegla spretnom rukom fenomenološkog, inteligentnog, organizacionog čuda koje je iz te čudne supe izronilo i odavno prestalo da bude analitičko u prirodi, dekonstruktabilno, da bi mi imali bilo kakve šanse da ga razumemo.

Ideju za ovaj tekst dao mi je Draža Petrović koji je u utorak u "Danasu" objavio svoj dnevni aforizam: "Ne zna se šta je gore - zarađivati na nesreći ili na nesreći skupljati političke poene."

Nije ovo usamljeno mišljenje to jest nije Draža rekao nešto sasvim novo i neobično, jedino je to malo veštije sročio. A nije ni ova katastrofalna poplava prva elementarna nepogoda tokom koje se političarima zamera da odlaze na ugrožena područja "kako bi se slikali", kako bi "skupljali jeftine političke poene" i da bi "zloupotrebljavali tuđu nesreću

Na Pajtićev autorski tekst o «srpskoj Srbiji» primedbe su, po tvrdnjama samog predsednika DS, imali po jedan analitičar, urednik i državnik. Uz uvažavanje svih navedenih, neke primedbe imala je i moja malenkost. U međuvremenu se pojavio i odgovor Pajtićev na primedbe. U njemu se elaborira ono što je izazvalo najviše...ajde da kažem, nedoumica, a to je: "Ne možemo da napravimo evropsku Srbiju ako pre toga ne napravimo srpsku Srbiju." Evo, priznajem, i meni je ovo ozbiljno zasmetalo.

Danas se u Srbiji glasacko telo deli samo u dve grupe (ostatak stada je zanemarljiv).

Prva grupa je ova koja pljuje na sve i kojima nista ne valja. 

Druga je ona kojima je SNS (i ekipa oko njih) bliska srcu, a svi ostali su škart. 

Ono sto me je uvek fasciniralo da ne kazem iritiralo je psihologija ove prve grupe kojoj nista nikada nije valjalo. Ili ako je nesto valjalo to je obicno nesto sto je ostajalo u sferi naucne fantastike. To je opasna ekipa, jako elokventna, ostra u diskusiji, zajebana u replikama ali u sustini qurac od ovce.

Драге колеге,

иако нека музика потпада под термин класична музика и даље може бити неподобна за пуштање током дана жалости. Потпуно је увредљиво да се током дана жалости пушта нпр. "Пролеће" из Вивалдијевих Годишњих доба у коме је све 'срећа срећа радост', шљашти дур и весеље... или увертира за Вагнерове "Валкире" која носи победнички тријумф у себи, а у време када је реалност потпуно контра... или Мала ноћна музика Моцарта која је музика за журке.

Да бих био од помоћи, ево листе музике која може да да наговештај каква је музика прикладна, а која, дубоко верујем, може и емотивно да помогне унесрећенима. Листу ћу допуњавати како се сетим чега  и како будем имао времена. Верујем да ће се и други блогери сетити много прикладне музике. 

Intervju: Dragan Velikić

Dragan Velikić je književnik čije svako novo delo u čitavom ex-Yu regionu izaziva vanrednu čitalačku pažnju. Rođen u Beogradu, odrastao u Puli, Velikić je pisac koji svoju književnu mitologiju gradi na širem, geografskom, mentalnom i emotivnom prostoru Centralne Evrope. Nedavno je za svoju književnost dobio Nagradu grada Budimpešte (u obrazloženju stoji da je Velikić u svojim knjigama stvorio „nepristrasan i uvjerljiv portret mađarske priijestonice"). Neposredan povod za ovaj intervju je izdavački poduhvat beogradske „Lagune", koja je objavila reizdanja čak četiri Velikićeve knjige - najpre je krajem 2012. objavljena „Bonavia", tokom 2013. romani „Severni zid" (1995) i „Danteov trg" (1997), a iz štampe se upravo pojavio „Ruski prozor" (2007), svakako najpoznatija i najčitanija Velikićeva knjiga.

Razgovarao: Nebojša Milenković  

Pre no što dođemo do knjiga, možete li pokušati da odgovorite na pitanje: ko ste vi, Dragane Velikiću?

 Драги племенити грађани и грађанке Републике Србије, поштована дијаспоро, драго расејање — сви ви по свету добри, горки, занесени  —

Ви који сте своју хуманост, племенитост и несебичност показивали увек кад је било најпотребније, ви који сте неуморно гласали и слали СМС-ове кад год је тешко (и кад чак ни Човић не помаже), ви које нико не сме  да бије и које нико не може да превари — ви живи, ви сутра убијени —

Имам за све вас велику молбу и верујем да ћете ми хитно помоћи:

Годинама већ у мени постоји латентна сумња која се последњих недеља драматично интензивира толико да ми више не да мира тако да због ње (и њој сличних) не могу да спавам (има ноћи не зна им се број)! Наиме, гледам ја тако себе и нешто се мислим: паметан сам дечко, написао сам толике књиге, многе сам чак и прочитао и просто ми не иде у главу како то да нисам већ негде докторирао?

Гледе тога, чини ми се да имам и доказе како гарант ипак можда јесам: