e pa, društvo, kako vidim da su se pojavili neki nezaboravljeni, ali ne i prisutni ljudi, koji su obeležili početne stranice bloga (ecce florian, virtuelni vaske, pnnb, bauer), red je i nekako da se neko priseti 10. obljetnice bloga...

Iako se protivrečnim izveštajima Turnera i Šefera ne može pokloniti potpuno poverenje, neke činjenice ipak nisu sporne. Opunomoćenik Ministarstva inostranih poslova Feliks Bencler (Felix Benzler), kao što je već napomenuto, urgirao je još u avgustu deportaciju svih Jevreja. Pošto su jevrejski muškarci streljani odlučeno je krajem oktobra na jednom sastanku, na kome je učestvovao Fridrih Zur (Friedrich Suhr), jedan od Ajhmanovih predstavnika iz Berlina, da žene i deca budu internirani i deportovani u jedan "sabirni logor na istoku" čim to bude tehnički moguće. U decembru je Bencler ponovio svoj zahtev da Jevreji budu što pre deportovani, a pominjalo se naredno proleće kao najraniji mogući termin. Posle Šeferovog dolaska, Bencler je od njega takođe zahtevao da ubrza deportaciju Jevreja iz logora Sajmište u Rumuniju. Naime, i za Šefera i za Benclera, ovaj jevrejski logor sa svojim komplikovanim procedurama, smešten na teritoriji Hrvatske, sa snabdevanjem iz Srbije, čiji su čuvari spolja bili pripadnici Ordnungspolizei, dok se unutra nalazio pod upravom Sipo, predstavljao je "isuviše veliki teret". Nijedna instanca nemačkih okupacionih vlasti nije želela produženo postojanje Judenlagera. Na konferenciji u Vanzeu 20. januara 1942., Hajdrih je objavio svoju nameru da sprovede deportaciju sa zapada na istok. To je značilo da se Srbija neće rešiti svojih Jevreja njihovim deportovanjem u neposrednoj budućnosti, a Hajdrih je mogao da predvidi nove žalbe zbog ovog novog odlaganja. Istovremeno, u Hajdrihovoj Sipo-garaži dovršavana je gradnja posebnih kamiona-dušegupki namenjenih ubijanju jevrejskih žena i dece pošto bi njihovo streljanje bio isuviše nezgodan posao.

Taman kada pomislim da ne postoji ništa u zemlji Srbiji što me može izvesti iz takta i narušiti moje osećanje smirenosti, uvek se pojavi neka nova nota arogancije i meta[/delta?]racionalnog bezobrazluka ispoljenog od strane osoblja koje predvodi ovu zemlju.

саучешће страдалим комшијама. 

 тежак земљотрес уништио италијанска села

Сада, ја када бих био говно од човека, требао бих да оптужим апсолутно све атеисте за колективни злочин у Орегону против верујућих особа. Сви сте колективно криви и нема оправдања за вас. Кери Вајт, брн ин Хел! Овакве ситуације дођу 1 на 1, ако сте говнар од човека, да се светите и да хебете кеву својим неистомишљеницима.

Ипак, није тако. Нико од наших веселника са Запада не сме да прозбори оно што је свима поодавно јасно. То је да је Америка поодавно изгубила компас глобалног лидера.

Америка не носи више Слободном Свету апсолутно ништа. Америка више и није слободни свет. Она је постала скуп психотичних појединаца, оличених у председничкој кампањи господина Трампа, све до највећег одагнања од илузија, оличеног у господину Обами, који, да је довољно културан, морао би да врати своју Нобелову награду и премију.

ovo je potrebno razumeti...i raditi na tome.

recimo, nasilje...svako od nas je nasilan ali niko ne radi da to promeni kod sebe. (da se pridružim goci novim, mislim i korisnim, čaršafom o nasilju)

Zakuntao sam danas u busu jerbo sam gledao sinoć Kavse protiv Voriorsa, a i šljemao neku viljamovku, Koviljku - odlična radža, koga put navede u naše krajeve, burazi u manastiru prave, imaju celu destileriju, i jedan buraz iz Мунзеконза-a je našao svoj mir, od Bog te pita kakve prošlosti i ima čovek angel's touch, sa radžom, stvarno je vrhunski urađeno ćeps.

Elem, vozim se ja tako i u nekom polusnenom stanju kapiram kako se uvek, kada izađem iz Srbije, osećam kao da sam izašao iz nekakvog Solženijicinovog Gulaga misli i duha, svakih loših vibracija i hejta. Uglavnom, opustio se i zavalio u sedište u busu sa slavonskim tablicama sa nekim drajverom-hejterom koji ne ume da se nasmeši i u nekom trenu sam izgleda zakuntao, od hengovera prethodne noći. Tek, prenem se, kao da me je ejndžel kakav cimnuo i, pogledam kroz prozor - ono tabla za Novsku. Novska, ček, gde to beše? Ček, aha, evo je... I tabla za Jasenovac. Da... Znam da mi nešto zloslutno poznato deluje krajolik, što kaže drugar jedan, "fin, miran krajolik, samo što u njemu živi i Dr. Hanibal Lektor."

Ljudi,

srechna vam Nova godina, dveiljade i Deveta...

svima sve uspeshno i da shto manje osetite uticaje globalne krize u svojim zhivotima...

... ko zhivi u kriznim podruchjima, samo da rata ne bude...

... ali, pre svega, svim klincima i klincezama da odrastaju u lepoj i srecnoj Novoj dvehiljadeiDevetoj godini, i, kao i svih ovih hiljada i hiljada godina, uz zvuk starog i dobrog Rokenrola ...

srechna nova godina - KUD HOLLYWOOD...

Београд. Данас обележавамо 22. април - Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. 

У Републици Србији још увек не постоји национална институција посвећена култури сећања, меморијализацији, едукацији и истраживању Другог светског рата. Одавно постоји идеја да се Старо сајмиште, место на којем је за време Другог светског рата био злогласни немачки логор, сачува и претвори у Меморијални центар који би преузео централну улогу у комеморацији, едукацији и истраживању. Време је да то учинимо! Толико дугујемо стотинама хиљада који су страдали као жртве злочина немачких нациста, усташа, других окупатора и њихових саучесника и помоћника. 

На жалост, уместо тога, Сајмиште је данас угрожено место страдања, запуштено, претворено у сметлиште, а неки објекти се користе у сасвим неприкладне комерцијалне сврхе. 

Претворимо ово место страдања и заборава у место учења и сећања - САДА!