„Da i slavni imaju nadahnuća za prvoaprilske šale, pokazao je novozelandski reditelj Piter Džekson, tokom snimanja filma King Konga, On je 2005. u saradnji s članovima filmske ekipe obznanio medijima da se sprema i nova epizoda s naslovom 'Kongov sin', u kojem će se potomci divovskog majmuna boriti protiv nacista. Da bi priča bila uvjerljivija, Džekson je dao izraditi i kompjutorski animirane scene tobožnjeg snimanja prvih kadrova!"

(The Conoplja News)

О анатомији једне деструкције... У зони сумрака... С оне стране ума...

Сећам се добро, када је долазио на влас', Слободан Милошевић је у својим говорима окупљеној маси света тврдио да ће једнога дана Србија бити као Шведска...

Ја бих да подсетим на један текст од пре 25 година...

„Давно је било када је Слободан Јовановић написао да не постоји српски културни образац. То је, дакле, феномен дугог трајања. Он одсликава столетни неуспех да утврдимо српску језичку норму, да означимо место ћирилице у нашој јавној свести, да без предрасуда и поуздано сагледамо облике српске културне прошлости, да све то учинимо у складу са савременим осећањем националне припадности. Тако бисмо интересе српске националне егзистенције разложно довели у везу са непорецивим чињеницама и европским наслеђем. Све то изостаје услед владајућег распореда историјских и културних сила."

До сада сам већ схватио да у сваком миту и легенди, били они урбани или не, постоји обавезно зрнце истине.

Због тога ја и верујем у једну од тих легенди која каже да је покојни и за многе никад прежаљени најбољи син наших народа и народности, Маршал у фенси униформама и доживотни Прешједник СФРЈ,  много волео филмове.

И глумце.

Глумице нарочито.

(ili On the Far Side of the World)