Verovatno nisam usamljen, ali ja postojeću realnost sve teže podnosim. Prosto, ne mogu se adaptirati na aktuelne atake usmerene na razum, mada je adaptacija uslov preživljavanja. A ataci iz društva, iz sfere javnog, političkog i medijskog prostora su toliko brojni da čovek lako postane rezistentan i prihvata suludu stvarnost kao "novu normalnost". Živi se i u ludnici mada je tamo razum u deficitu, a realna perspektiva za kvalitetan, autentičan život, slabašna.

Sveti Stefan Dečansaki..slava mu i milost, kako su govorili i govore svi moji. Krsna je slava Kovačevića iz Ervenika, kod Knina. Slava moje familije.Nije zapovjedni svetac i u kalendaru nije označen crvenim no crnim slovima. Sveti Stefan je otac cara Dušana i veliki mučenik. On je svetac, a car to nije nikada postao. Mučenik je sveti kralj Stefan i slavimo njega, a ne njegova moćnoga sina koji ga je zbog vlasti, učinio žrtvom.Vrijeme je pokazalo kako je dugoročno, istorijski, bolje i dragocjenije bilo biti Stefan nego Dušan. Iako narodi u svome kolektivnome pamćenju i njihovi istoričari posebno,najčešće i najrađe, više vole moćne od onih koji su žrtve moćnih, mojoj familiji i značajnom dijelu srpskoga naroda, Sveti je Stevan Dečanski ( kad o njemu govorimo kao kralju kažemo "Stefan", ali kad govorimo o svecu kažemo "Stevan") najznačajniji svetac, od svih koji postoje.

Sutra je 4. avgust, dan koji je bitan u mom životu, ali i dan koji je ušao u lični život svih Srba iz Krajine, dan koji je ušao u istoriju kao veliki dan nesreće srpske zajednice u Hrvatskoj, i svakako dan o kome će se još razogovarati, kako na nivou država i naroda kojih se ovo tiče, međunarodnih institucija i suda u Hagu.

Napominjem da sam tekst napisao negde u februaru 1996. godine dok mi je sećanje na događanja bilo potpuno sveže,iako je sveže i dan danas i nadam se da će biti sveže dok sam živ, a da je objavljen u mojoj knjizi "Kavez- Krajina u dogovorenom ratu",

Dugo već imamo drastične situacije "ispadanja" iz razuma, ali ovo što se događa zadnjih desetak dana, čini mi se nikada nije bilo. Teško da bi i najpedantniji, najvredniji i najposvećeniji hroničar uspeo da pobeleži sve ludosti ljudi koji su najodgovrniji za ovu državu, i koji po definiciji ne smeju postupati nerazumno.

Naš javni život je potpuno "obezrazumljen". Od činjenja, preko onoga što se priča, pa do onoga što se ne čini a moralo bi.

Najpre, nedelja 17. februara uveče, kad je Kosovo proglasilo nezavisnost i pokazna vežba specijalnih grupa ultra desničara

Evo, još jednom Milo Đukanović na izborima u Crnoj Gori hametice porazi favorite najvećeg dela političke javnosti u Srbiji.

Zaludne su bile neprikrivene nade značajnih političkih krugova u Srbiji da je konačno pronađena formula koja bi mogla načeti Đukanovićevu političku dominaciju u Crnoj Gori. U poslednjoj nedelji kampanje bila je aktuelna priča gde je to sastavljena opoziciona ekipa koja garantuje izborni uspeh i početak Đukanovićevog pada. Sam Đukanović je bez ustezanja pokazao prstom na kabinet predsednika Srbije i njegova savetnika za region. U Beogradu

Kuća moga deda Stevana nalazi se u Dračevici, delu dalmatinskog sela Ervenik uz cestu zvanu "rudarica", zapravo stotinjak metara od te ceste. Baš podno brega što se spusta od Mokroga Polja. Njeno prostrano dvorište je bilo obzidano visokim zidom, čvrsto zidanim od krupnih blokova tesanog sivoga kamena. Dvorišna vrata su bila opervažena, a njihova dva krila od drveta obojana zeleno otvarala su se uz blago škripanje, koje i sada po nekad čujem, mada već decenijama nema tih vrata, njihovih šarki,kvake i kračuna.

Ispred dvorišta dizala su se tri ogromna oraha bele kore. Sa

Postoje dve izreke, dve narodne mudrosti koje govore o tome kako se ponašaju ljudi kad su dezorjentisani i kad nemaju adekvatne odgovore na ono što nameće stvarnost..

Jedna kaže.."Selo gori a baba se češlja"...druga..."Dokon pop jarad krsti"...

Ima još jedna, ali ona govori o ljudskom i društvenom lutanju i pominje "guske u magli".

E, te guske u

Pre neki dan Predsednik države je obećao da će "raditi više nego ikada do sada" i "preuzimati odgovornost" kao nikada do sada samo da Srbija pobedi krizu. Pošteno....nema se tome ličnome odnosu prema krizi šta dodati.

No, gledajući šta se radi zadnjih pola godine teško je videti šta može predsednik, pa taman da je čovek koji nikako ne spava već neprekidno radi.

Najpre smo, negde u novembru, imali čuti baš od predsednika optimističku izjavu da je "kriza naša šansa".

Dinkićeve izjave su bile još optimističnije. On je tvrdio da mi to nećemo ni osetiti

"Neka podržava iz zatvora a ne iz biblioteke", poentirao je Ivica Dačić, kad je čuo da je među potpisnica Saopštenja Foruma pisaca i Sreten Ugrčić, upravnik Narodne Biblioteke. Naravno, kao prvi korak koji će poduzeti u "zaštiti države", bila je najava smene. A Ugrčić i još dvadesetak pisaca potpisali su saopštenje sledeće sadržine:

"Forum pisaca se izričito suprotstavlja hajci na Andreja Nikolaidisa, kojoj se, poslije zvaničnika iz Republike Srpske i podgoričkog dnevnika Dan, priključila i beogradska Politika. Namjerno izvrćući tekst i selektivno ga citirajući, oni ugrožavaju i dovode u opasnost ličnost ovog crnogorskog pisca i novinara.

Sjajan uspeh Crne Gore i prvenstveno, njenog neprikosnovenog političkog lidera, Mila Đukanovića. Danas je Evropska Komisija donela odluku o prihvatanju crnogorske kandidature za EU.

Od kada je ostvarila samostalnost, Crna Gora ekspresno ide ka EU. Nije mi poznato da je neka tranzicijska zemlja išla brže. Samo četiri godine je trebalo da se od studije izvodljivosti