Vidim samo kritiku, a nema ideja. To je kazao naš predsednik pokriven šlemom žute boje (isprobao je vala ovog meseca na svojoj glavi sve boje građevinskih šlemova koje postoje), a u odnosu na političke konkurente i NVO sektor.

Liči na ono Hajdegerovo - "Čujem mlin ali ne vidim brašno".

Bez šlema na glavi, u gradu Nišu, predsednik se vajka oko zakona o duplim funkcijama čijim je potpisom prekršio Ustav.

Kaže da je i "njegov politički stav da se ne smeju u isto vreme vršiti funkcije u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti" ali kaže još da ne može sve odluke

Gost autor : Dušan Bogdanović

Direktoru banke smeta mrtva Biljana Kovačević-Vučo

U cilju negovanja uspomene na pre pola godine preminulu Biljanu Kovačević-Vučo i s namerom da nastave njeno hrabro i neumorno zalaganje za poštovanje, unapredjivanje i promociju ljudskih prava i demokratskih vrednosti,  članovi Biljanine porodice i njeni najbliži prijatelji i saradnici su – u skladu sa važećim zakonskim propisima - osnovali Fond „Biljana Kovačević-Vučo“ i registrovali ga pri nadležnom Ministarstvu kulture

Najbolji je dok je u Rusiji

Tek je Jeljcinova supruga iskusnim okom

Danas sam malo "kopao" po nekim propisima i zaustavio se na Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, donetom negde 1977 godine, ali u međuvremenu menjanom i dopunjavanom jedno pet - šest puta. Poslednji put negde 2005. godine, ako se ne varam. No i pored tolikog broja izmena i dopuna, teško da postoji rigidniji, nefunkcionalniji i gluplji propis. Ali o tome šta se u njemu sve krije, malo kasnije.

Na početku da razjasnimo osnovne pojmove kojim on operiše. To je prebivalište i to je boravište. Prebivalište je mesto na koje se građanin nastanio

Moj drug, Zemunac, Dejan Ilić poslao mi je priču sa željom da je objavim. Dejan je u Valjadolidu, gde je pomoćnik Miroslavu Đukiću, u ovom "malom čudu španske fudbalske lige".

Priča je predivna i skoro me je rasplakala.

Prilazi godišnjica "Oluje" i te dane provodim uglavnom sam i u svojim mislima. Na ovom blogu sam ranije pisao o tome.  Veliki broj ljudi iz Krajine smatra da "Oluja" i nakon 17 godina za njih još traje. Prosto, velika je i ogromna ta nesreća.

Danas mi se učinilo prigodnim da upravo postavim jednu potpuno istinitu priču, u kojoj samo imena i neke lokacije ne odgovaraju stvarnosti, a sve se drugo dogodilo. Priča je zanimljiva utoliko što govori šta se to događalo velikom broju ljudi, a bilo ih je blizu 20.000, kad su nakon višednevnog boravka u zbegu stigli u Srbiju. Neke delove sam ranije ovde objavio, ali nije loše da se ponovo pročita.

Prema kamenu i kamenju nikada nisam bio ravnodušan. Možda zato što sam rođen u kamenjaru, možda zbog toga što kamen daje svoj osoben pečat prirodnoj

Evo nasumice nekoliko vesti i nekoliko spinova..

Slušamo euforično već dva dana kako je naša država "trijumfalno" izgurala pregovore sa nekom izraelskom firmom i da nećemo "sjebati" svih 40 "nego samo 28 miliona evra". Pregovore je, kad su tako uspešni, vodio, a ko drugi nego klon Vuka Jeremića, izvesni Borko Stefanović, poznat uglavnom po stricu, kadroviku MIP-a. Isti onaj, koji je po svemu sudeći "uspešno" pregovarao i glede Miladina Kovačevića gde smo siledžijstvo imenovanog i njegovo sklanjanje pred pravosudnim organima mrske nam Amerike platili tričavih milion dolara.

Ovako

Nadrealisti a svi ozbiljni

Postaje sve teže održavati mentalnu higijenu. Zaista. I mnogo je faktora za to, ali hajde da razmotrimo samo nekolicinu što nam dolaze iz društvene, tačnije iz političke sfere. I to vremenski raspređenu u samo nedelju dana i iz samoga vrha vlasti.

Događaj prvi....

Predsednik