Piše: Boban Stojanović  

Ovo je jedan veoma, veoma intimni tekst.

Ako se zgražavate ličnih ispovesti raznoraznih ličnosti po glamuroznim nedeljnicima, u TV emisijama ili preko pikantnih (auto)biografija, onda je bolje da nastavak ovog teksta ne čitate.

Ne znam, da sam na vašem mestu ne bih... sada, kako god...

Nakon što je gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, uspešno rešio romski problem, poželeo je da na isti način reši još jedan problem. Rome je ogradio žicom, ali ovoga puta su mu porasli apetiti te ovaj put želi da koristi malo jaču građu. Betonske zidove. U svom najnovijem intervjuu „Večernjim novostima" gradonačelnik svih građana Beograda kaže da je svačije seksualne opredeljenje privatna stvar i da po njegovom mišljenju treba da ostane u okviru četiri zida i da ne vidi razlog zašto bi neko na taj način pokazivao seksualne sklonosti.

Stvarno ne znam zašto gospodinu Đilasu smetaju svi oni zaljubljeni parovi koji mirno sede po parkovima i ljube se, parovi koji se šetaju i drže za ruke, idu na Adu, maze se na plaži i igraju u vodi, prave svadbe i trube kada prolaze ulicama, pišu ljubavne pesme i pevaju serenade pod prozorima... Šta gradonačelnik ima protiv toga?

Apsolutno ništa. Gospodin Đilas ima protiv kada bi to radili gej muškarci i lezbejke. On nema problem kada heteroseksualci javno pokazuju svoje seksualne sklonosti, ali ima veliki problem kada homoseksualci žele da naprave Paradu ponosa, na kojoj, ironično, neće prikazivati svoju seksualnu sklonost, već zahteva svoja ljudska prava.

Parada ponosa u Beogradu ne treba da se održi jer postoje bezbednosni rizici za građane i policiju, ocenili su predstavnici Nezavisnog policijskog sindikata Srbije na konferenciji za novinare.

U ovom trenutku ne treba da se održi Parada ponosa, naglasio je predsednik tog sindikata Momčilo Vidojević, jer, kako je istakao, postoje najave da će doći do incidenata sličnim onima na prošlogodišnjoj paradi. On je podsetio da je tada povređeno više od 140 policajaca.

S jedne strane apsolutno razumem policajce, jer kao i svi ne vole da imaju poteškoća na poslu i da se preterano cimaju, ali s druge, posle ovih izjava se pitam čemu služi ta policija? Da primaju plate, da se goje i maltretiraju građane kad im je dosadno?

Ove šizofrene izjave pokazuju koliko je naše društvo bolesno i trulo. Policija, kojoj je posao da štiti građane, javno saopštava da je nesposobna da ih štiti i da će doći do incidenata. U tim izjavama se vidi da policija i ministar Dačić godinu dana nisu radili svoj posao. Vidi se da su godinu dana mazili, negovali i gajili huligane. Vidi se da Srbija više voli huligane koji pale, razbijaju i uništavaju Beograd nego pedere i lezbajke.

Često se pitam da li bi i nas voleli kad bi nekome polomili zube, razbili glavu i opljačkali fancy butike u centru?

Ono što je najveći problem jeste da nijedan političar, ni ministar, ni policajac nije upozorio huligane da će dobiti svoje ako opet izađu na ulicu. Nijedno udruženje roditelja nije apelovalo na roditelje huligana koji su branili svoju decu i protestovali ispred suda da ove godine obuzdaju svoju decu da ne uništavaju Beograd. Ne, to nismo niti ćemo čuti, samo smo čuli apele na organizatore parade da od iste odustanu i da treba da sede u svoja četiri zida.

Sexy Putin

Vuk Draskovic would probably say: The frog lift her legs in the air when she saw the horse getting new quadruplets of shoes.
Before you get all critical on my ass (cute I might add), I must say that I never learned English in school. I never had a private sexy young English-lingo tutor (which I’ll regret till the day I die).

As you can see, I returned from the Monastery as good as new, freshened up and ready for a new begin.

But the trouble is that I have a little problem to find the adequate subject for my first blog written in English… It should be something special….hmmm… Sex?

After a week spent behind the walls of the Monastery, I got a little bit sick of sex – and that is the reason why I left the Holy place.

Politics..? No thanks, I do not have enough energy to write about the sick bustard Velja Ilic, or that blob of a snob Kostunica, or, for that matter, Mr. Egomaniac-divine, Tadic. But I could find within, just enough strength left to write about that Mr. Pervert, Vladimir, alias, Vladimir Putin.

Da smo okruženi licemerima nije nikakva tajna, ali je potrebno mnogo više ukazivati na to! Ovih dana čujemo i u pojedinim medijima čitamo, kako se gejevi spremaju da šetaju dok narod gladuje. Čak su se i navijači usudili da imaju jedan takav transparent na utakmici, a da im niko ne postavi pitanje, a vi svakog vikenda igrate fudbal, skačete i pravite nerede, dok narod gladuje.

Ali, ono što je meni interesantno jeste da se niko posebno ne bavi licemernošću SPC, bahatošću i rasipništvom koje je toliko očigledno! Poslednji primer je otvaranje Patrijaršijske prodavnice na Terazijama. Luksuzni brendovi kao što su Armani i Burberry, koji su im u komšiluku, padaju u senku od SPC brenda.

Srpsku pravoslavnu crkvu je danas pogodio još jedan skandal. U Tolisi kod Modriče, izbila je opšta tuča gde su vernici mlatili bezobrazne popove, ruke im se pozlatile (prim. aut.). Od našeg dopisnika iz Modriče saznajemo detalje ovog nemilog događaja.

Nakon što je episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda, osveštao zvona hrama, pripremljena je gozba. Svi crkveni velikodostojnici su posedali za sto, dok su ih okupljeni seljani služili.

Mlade, napupele seoske devojke su donele lavore i peškire da sveštenici prvo operu ruke. Kao što je red gozbu treba započeti zdravicom i naravno rakijom. Seljani su za tu priliku odvojili najbolju šljivovicu koju imaju, ali ona i nije bila po ukusu sveštenstva.

- Paaaaa, i nije van nešto ova rakija. Slaba. A, Slađane, šta ti misliš? Da nisu stavljali vodu da je razblaže, - upita Kačavenda.

- Stoka je to seljačka, sigurno su stavljali vodu, - odgovori Slađan i drmnu rakicu na eks.

- Šta to radite navijači?

- Pa vežbamo pedere, probamo za paradu, i ti ćeš to radiš samo (malo) sutra!

Foto-blog - I pederi bi sine (isto ovako, samo što bi mi skandirali Madonni, Cyndi Lauper, Kylie Minogue i Jeleni Karleši i pevali neke druge pesme):

Na 54. Sajmu knjiga u Beogradu predstavio sam svoju novu knjigu „Moja tetka Coco Chanel". Moram priznati da me je Isidora Bjelica izuzetno iznervirala svojom knjigom „Moj deda Luj Viton". Ta žena je uvek jedan korak ispred mene, ali neće ni ona dugo! Pred vama je odlomak iz moje knjige i kao što ćete primetiti hiljadu puta je bolja neko Isidorina. Uživajte.

Odlomak:

Moje traume iz detinjstva počele su onog trenutka kada sam od oca saznao da mi je Gabrielle Chanel tetka i da je nikada neću upoznati, jer je umrla sedam godina pre mog rođenja. Najviše me je zabolelo to što moj otac i teta Coco nisu bili u najboljim odnosima tako da ni od nasledstva nije bilo ništa. Jedino što mi je ostalo od tete Coco jeste istančani ukus za modu i umetnost, ali na moju veliku žalost taj talenat niko nije umeo da prepozna.

Kada sam ušao u pubertet i kao svaki normalni tinejdžer igrao se maminim cipelama, haljinama i šminkom, u potkrovlju naše kuće našao sam veliku kutiju sa natpisom Chanel skrivenu u starom drvenom ormanu. Otvorio sam je i u njoj je bila mala crna haljina. Suze su mi navrle na oči i glasno sam rekao „Hvala teta Coco što si postojala". Odmah sam skinuo maminu haljinu u kojoj sam se igrao, izvadio malu crnu haljinu iz kutije i obukao je. Kao da je bila pravljena za mene. Samo su mi još falile odgovarajuće crne cipelice, eventualno damske rukavice i šešir. U nadi da ću ih naći počeo sam da preturam po starom ormanu i potkrovlju. Nisam ni bio svestan koliku sam buku pravio niti da se moj otac popeo da vidi ko je pravi. Kada sam ga primetio ukočio sam se od straha, dok me je on gledao i plakao.

Muška diplomatska reprezentacija Srbije odnela je danas još jednu ubedljivu pobedu nad reprezentacijom celog sveta na UN igrama, rezultatom 77:6. Najzaslužniji za pobedu bio je kapiten naše reprezentacije, Vuk Jeremić, koji je svom timu doneo najveći broj poena.

"Nismo se libili da igramo grubo, da se bijemo sa svima, rezultat naših napora je ova velika pobeda na UN igrama", rekao je Jeremić.

"Ali, ne treba imati bilo kakvu sumnju, najteži deo posla je i dalje ispred nas", dodao je Jeremić.

Zlobnici pokušavaju da smanje sjaj ove najsjajnije od svih sjajnih pobeda naše diplomatske reprezentacije pričama kako su sudije bile na strani Srbije, jer su poništili 74 pogotka reprezentacije celog sveta. Takođe, diplomatska reprezentacija Srbije je optužena da je koristila nedozvoljena doping sredstva. Svoje mišljenje o ovim optužbama daće na kraju Međunarodni sud sportske pravde.

Jeremić veruje da će se Međunarodni sud sportske pravde izjasniti u korist Srbije, što bi trebalo da skine svaku sumnju sa ove sjajne najsjajnije pobede svih vremena.

Jutros sam se vratio iz Londona gde sam bio gost na kraljevskom venčanju, koji mnogi lažno nazivaju svadbom veka. Prvo da objasnim kako sam se ja uopšte našao tamo. Elem, mladina majka, zla tašta, Carole Elizabeth Middleton, devojačko Goldsmith je moja tetka po ocu, koja mene prosto obožava. Ali pošto su se moja mama i tetka Carole posvađale 2003. godine na prvomajskom uranku oko toga koja pravi bolje pihtije, i od tada ne razgovaraju već se samo naokolo ogovaraju, na svadbu sam pozvan samo ja. Moja mama se jako naljutila na mene i zapretila da će me se odreći preko novina ako odem, ali sorry mama, ja bih te prodao i za mnogo manje nego što je kraljevsko venčanje.

Kao što znate glavna fora na venčanju su bili šeširi. Proveo sam skoro dva meseca u traženja šešira za tu priliku i jedva sam se odlučio. Želeo sam da pokažem svoj nacionalni ponos i my heritage, zato sam se odlučio za oblačiće, kao simbola neba i nebeskog naroda i duge kao simbola pederluka. Mnogi britanski i svetski tabloidi proglasili su moj šešir za najbolji na čitavom venčanju, iako je konkurencija bila velika. Elton je bio toliko ljubomoran na moj šešir da je u više navrata pokušavao da ga izbuši.