Javna kuća „Riming" iz oblasti pružanja seksualnih usluga, erotskih masaža, eskorta i ispunjavanja najperverznih želja, raspisuje oglas za:

VOLONTERA U JAVNOJ KUĆI

Od kandidata se očekuje da zadovolje sledeće uslove:

- poželjno iskustvo na sličnim poslovima
- spremnost za grupni rad, odgovornost
- sposobnost za rad pod pritiskom
- velika otpornost na bol
- rad u tri smene
- spremnost na prekovremeni rad ukoliko posao to zahteva
- starost do 35 godina
- atraktivan izgled, redovan posetilac teretane
- obdarenost

Desničari često kažu da ih narod podržava, da ih većina Srbije podržava u njihovim idejama... i onda naprave najveću glupost, jer su alavi na političku i svaku drugu moć, pa izađu na izbore. Izbori su pokazali da ih narod ne podržava, da većina Srbije ne podržava njihove ideje, da im je toliko mali da čak ne mogu da se približe cenzusu sa nekoliko koalicionih partnera! Što bi rekli ljudi, slepci.

SNP „Naši" su poslednjih nekoliko nedelja bili aktuelni jer su pisali spiskove srpskih izdajnika. Moraju nekako svojim finansijerima da dokažu da imaju makar neku svrhu. To im naravno nije bilo dovoljno, te su se dosetili da bi bilo odlično da i druga strana izađe s nekim spiskom, koji bi njih svrstao među velike igrače! Ko bolje nego LGBT aktivisti, oni su ionako omraženi.

Zbog primernog vladanja i odličnog uspeha na kraju školske godine, „Queeria“ je odlučila da me za nagradu biznis klasom pošalje na zasluženi odmor u „Excelsior“ hotel u Dubrovniku. Nagradu sam oberučke prihvatio i jedva dočekao da pobegnem u neku prijateljsku zemlju gde će se moja izdajnička i stranoplaćenička duša odmoriti od slobodnih radikala koji nagrizaju naše društvo kao što Domestos nagriza nežne domaćinske ruke. Kad bolje razmislim, prijateljska Hrvatska je odličan izbor za beg od srpske stvarnosti, naročito u trenutku kada „nas“ tuži za genocid.

Ali, kao što odlično znate, život u Srbiji nas na neki način obogalji i od nas stvori osobe s invaliditetom ili bolje rečeno osobe sa srpstvom. To srpstvo se, kao neki parazit, zakači za nas i osim što nam sisa krv ogleda se i u veoma glasnom govoru, inaćenju, prkosu i naravno preteranom korišćenju reči „bre“ (kokoške kokodaču, krave muču, ovce bleje, a mi Srbi brecamo). Tog parazita postajemo svesni tek kada napustimo teritoriju („genocidne?!“) lepše naše, a posebno je vidljiv ako odemo u prijateljsku Hrvatsku. Mislio sam da smo mi izdajnici i strani plaćenici špricani protiv tih parazita, ali sam se duboko prevario. Prvo što sam učinio kada sam ušao u hotel „Excelsior“, sasvim nesvesno sam pitao recepcionera da li imaju goste koji se lažno predstavljaju da su iz lažne, nepostojeće i nepriznate države koja nosi lažno ime Republika Kosovo. Recepcioner mi je odgovorio da imaju nekoliko albanskih gostiju koji tvrde da su iz nezavisne države Kosovo. Besan i revoltiran sam zatražio da ih ODMAH izbace iz hotela ili ću ja morati da otkažem svoju rezervaciju i napustim hotel. I tako sam u sred Dubrovnika, sa sedamnaest „Louis Vuitton“ kofera u rukama ostao na ulici bez hotelske sobe. Nadam se da će mi taj patriotski gest doneti državno priznanje koje će mi lično uručiti Vuk Jeremić.

Pre neki dan Telegraf.rs se bavio najvećim problemom Srbije, zašto neki Srbi ne vole Noleta. Tekst su krenuli pitanjem da li je moguće da neko ne voli Novaka Đokovića, vrhunskog sportistu, humanitarca, rodoljuba, momka koji nas je toliko zadužio, koji nam je toliko radosti doneo. I naravno, ja tu odmah dignem dva prsta, ne toliko što ne volim Noleta, već što ne volim kako naše društvo reaguje na njega, što se kroz njegov uspeh reflektuje sav naš neuspeh, zato što ga sagledavamo kao pilulu sreće u nesreći kojoj živimo i umesto da rešavamo tu nesreću mi biramo lakši put i uživamo u Đoković bajci. Kao što smo devedesetih imali turbo folk, danas imamo Noleta. Da li je to smišljen projekat ili ne, možemo da diskutujemo.

Vrhunac je svakako svadba veka. Uopšte neću da ulazim što Nole ne plaća porez u Srbiji, što se ženi u vreme posta, što svadbu ne pravi u Srbiji, što je psa nazvao Tesla, što mu srpska majka ne peva na svadbi... Mediji su nas danima bombardovali svim tačnim i netačnim detaljima o svadbi veka, što može da bude posebno iritantno. I onda se desila jedna fotomontaža sa naslovom "Ovde će Nole sutra da sere!" i slikom zlatne WC šolje. Iako je naglašeno da je u pitanju fotomontaža, duboko sarkastična i cinična, veliki broj korisnika Facebook mreže je pomislilo da je ona stvarna, što je posebno iznerviralo kolege iz lista ALO. (Ovom prilikom im se izvinjavam, jer mi to nije bila namera).

19. avgust 2010. | 11:55 | Izvor: Gejta

Jagodina - Gradonačelnik Jagodine i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković - Palma odlučio je da pripadnike gej populacije vodi na gej paradu u Parizu

Nakon što je učenike koji su završili četvrti i osmi razred osnovne škole poslao besplatno na letovanje u Crnu Goru, srednjoškolce u Grčku, 700 penzionera na izlet u Grčku, preduzetnike i poljoprivrednike u Beč, gradonačelnik Jagodine, Dragan Marković - Palma, odlučio je da gej Jagodince pošalje, o svom trošku, na gej paradu u Parizu.

- Gradonačelnik Pariza Bertrand Delanoe je moj veliki prijatelj, koji je i sam homoseksualac i onda mi je pala na pamet ideja da moje gej Jagodince pošaljem malo kod njega, da vide svet i da se provedu na gej paradi - kaže za „Gejtu" Dragan Marković Palma.

Dragan Marković će jagodinske gejeve pored gej parade u Parizu da vodi u obilazak fabrike Dolče i Gabana u Italiji i na koncert Barbre Strajsend.

Današnji dan je obeležilo svečano otvaranje rekonstruisane zgrade "Geozavoda" na kojem je prvi put otkrivena maketa projekta "Beograd na vodi". Od ponedeljka, svi sugrađani i gosti našeg grada će imati priliku da pogledaju maketu i saznaju detalje u vezi sa ovim projektom

Basna za veliku decu

U mom komšiluku, nekoliko kuća od mene, živeo je jedan dalmatinac po imenu Šešelj. Nije bio kao drugi dalmatinci. Ovaj je bio krupan, da ne kažem debeo. Dalmatinci su vitki i brzi, dok je ovaj bio debeo i trom. Mnogi su mislili da je mešanac medveda i dalmatinca. Tako je bio jako agresivan i po ceo dan i noć je lajao na prolaznike, mačke, ptice, buba mare, leptire, lepo vreme, kišu, sneg... Nije moglo da se živi od njega, ali je retko ko preduzimao nešto povodom toga. Jeste da sve džukele laju, ali ovaj je preterivao. Ajde što je lajao, nego je boga mi i ujedao, a ponekad i nekog bacio niz stepenice.

Kujen Slotmakers iz Ujedinjenog Kraljevstva u svojoj analizi Beogradskog Prajda „Lakmus test Prajda" kaže da „transformacija LGBT prava u 'standard civilizovanosti' nije bila bez posledica." On postavlja pitanje kako je Beogradski Prajd kao simbol evropejstva u procesu pridruživanju Evropskoj uniji transformisao LGBT politiku u Srbiji i analizira kako je taj proces oblikovao politiku Beogradskog Prajda. On smatra da korišćenje Prajda kao međunarodno prepoznatog simbola nije ni malo naivna praksa jer je isključio lokalnu politiku: „Dok je Beograd Prajd postojao politizovani lakmus test za pristupanje Evropskoj uniji, on se na lokalu pretvorio u apolitični ritualni događaj bez LGBT politike".

Pre više od godinu dana zarekao sam se pred Bogom i ljudima da sa Srbijancima više ništa neću da imam, jer su me razočarali i kao ljudi i kao ljubavnici (više kao ljudi, nego kao ljubavnici). Izgleda da su osiromašeni uranijum, zračenje iz Černobila, nestabilna politička situacija, crna šengenska lista, Koštunica i ostale prirodne i neprirodne katastrofe kobno uticale na srbijanski libido, tako da jedino što mogu da kažem kada ugledam sadržaj srbijanskog donjeg, mahom pocepanog veša jeste: „čemu ovo služi a usto i ne radi“. Zato sam odlučio da čoveka svog života tražim van granica najlepše naše, međ strancima i srpskim dijasporcima, koji nisu bili izloženi gorespomenutim negativnim uticajima.

Posle duge i naporne potrage, posle više hiljada kandidata, pronašao sam čoveka svog života, s kojim želim da zasnujem porodicu i da mu izrodim više hiljada komada usvojene dece. Pošto smo već u veoma ozbiljnoj i dugoj trodnevnoj vezi, vreme je da ga upoznam s mamom, jer ako se njoj ne dopadne od svadbe ništa.

Psihički sam se pripremao uz domaću šljivovicu da je pozovem telefonom. Posle nekoliko čašica ljute prepečenice podigao sam telefon i okrenuo dobro poznat broj.

Neko se kljuka antidepresivima, neko čokoladom, alkoholom i drugim drogama, a neki sportskim uspesima nacionalnog ili kog već tima... Živimo u groznim vremenima, što i nije toliko strašno kad bi se na kraju tunela videlo makar neko svetlo, ali jok! Svetla nema.

Zato se ovom prilikom zahvaljujem svim sportistima koji deluju kao antidepresivi na naše stanovništvo, jer zamislite da ni to nemamo!? Ovako možemo da se radujemo nekoliko dana, da kačimo slike "jel sad znate gde je Srbija" po društvenim mrežama, da se osećamo moćno i važno. Naravno, kao i Sneško na slici delovanje antidepresiva se istopi i ostane nam surova realnost i tako sve do nove sportske pobede, jer druge izgleda nećemo ostvariti!