Ivana, javno te molim, ko god da si, da ovoj stoki, idiotu i kretenu od čoveka ne oprostiš. Molim te prijavi ga policiji zbog ovog vandalskog čina. Molim te Ivana, učini to!

Predrag Azdejković

JEBIGUZAČKO NASILJE

Išao neki čovek kroz planinu pa usred najgušće šume nade čoveka gola, naga, privezana uz drvo.
- Šta ti tu radiš? - upita ga.
- Eh, šta radim!
- Ne dao Bog nikome ovo. Napadoše me neki ljudi, svukoše me gola, privezaše uz drvo pa se izredaše sva četvorica na meni!
- Pa što se nisi branio?
- A čime da se branim?
- Pa rukama!
- Kako ću, kad su mi ruke privezane uz drvo pa ne mogu da maknem njima!
- Što se nisi branio nogama?
- I noge su mi vezane, ne mogu ni njima!
- Pa zar nisi mogao nikako da se braniš?
- Ama razumi čoveče, ne mogu ni da se mrdnem, a kamoli da se branim!
-- E - reče onaj što je došao - kad ne možeš da se braniš, hajd da te i ja jebem!

U BERBERNICI

Neki se gost brijao u berbernici. Šegrt ga brijao, a majstor sjedećke gledao. Kad ga je šegrt lijepo uredio, gosa zaiskao koliko mu je za trud.
- Šta date - reče šegrt.
- Nije što date, jer ja ne znam što vas ide.
- Bog vas vidio, kako ste plaćali drugima, tako platite i nama!
-- Ali se ja - reći će gosa - nijesam nikada u berbernicama brijao, već bi me brijala moja žena, a za plaću ja bih je svaki put pošteno odjebao, biva odjebao bih brijačinu. Takvo je, dakle, bilo moje plaćanje do sada.
- Molim vas, eto vam majstora pa platite njemu- reći će šegrt.

Beogradski Prajd zakazan je za 17. septembar, prvi nakon što su njegovi glavni organizatori Boban Stojanović i Adam Puškar dobili azil u Kanadi. Beogradski Prajd je ranijih godina bio kritikovan da nije dovoljno inkluzivan i da ne osluškuje potrebe LGBT+ zajednice, zbog čega se u junu i organizuje Parada ponosa Srbije, te se sa odlaskom Bobana i Adama rodila nada da će se nešto promeniti. Promene ima, ali na gore!

Ovogodišnji Beogradski Prajd organizuje švedska organizacija Civil Rights Defenders, zajedno sa organizacijama „Da se zna!", „Gayten-LGBT", „Izađi" iz Novog Sada, „Heartefact", „Inicijativa mladih za ljudska prava" i „SRH Serbia", kojima je Civil Rights Defenders bio ili je još uvek donator ili ih je osnovao ili im je u upravnom odboru Goran Miletić, direktor za Evropu Civil Rights Defendersa.

U Srbiji izbili neredi veći nego u Egiptu i Tunisu

Nakon što je Republička radiodifuzna agencija (RRA), uz podršku Ministarstva kulture, zabranila emitovanje svih reality programa, u Srbiji su izbile masovne demonstracije i neredi širokih razmera.

RRA je nakon više žalbi na reality programe „Dvor", „Parovi", „Farma" i ostale, odlučila da do daljnjeg zabrani emitovanje takvih programa, jer loše utiču na gledaoce, pre svega na mlade. Ovakvu odluku je podržalo Ministarstvo kulture i mnoge umetničke i kulturne institucije u Srbiji.

RRA nije ni sanjala da će takva odluka biti povod za najveće nerede i demonstracije koje je Srbija ikada videla. Građani Srbije su istog momenta kada je prestalo emitovanje „Dvora" i „Parova" počeli spontano da se okupljaju po centralnim gradskim trgovima i da zahtevaju povratak omiljenih programa na male ekrane.

Inicijalna kapisla za ovaj blog je opet Veliki brat, ali ovaj blog želim da započnem rečima moje drugarice Madonne: „Girls can wear jeans and cut their hair short, wear shirts and boots, ’cause it’s ok to be a boy, but for a boy to look like a girl is degrading, ’cause you thing that being a girl is degrading“.

Obećao sam sebi i drugima da ću ovu sezonu Velikog brata redovno da pratim, kako bih bio u trendu. Verovali ili ne, dok traje Veliki brat samo se o njemu priča, a ja želim da učestvujem u tim razgovorima, tako da moram da budem potkrepljen činjenicama. Koliko god se ja trudio, nisam mogao sebe da nateram da ga gledam. Ako treba već da gubim vreme, bolje da masturbiram uz strejt porniće. Em je zabavno, em zdravo, em razvijam mišiće.

Ali ne dade mi đavo mira, pa sam se o Velikom bratu informisao preko interneta i raznih foruma i diskusija.

Nije prošlo ni pet minuta kako se useljavanje u kuću završilo, već su se čuli prvi komentari: „kokošinjac“, „burek s mesom“, „puna kuća sisa“. Veliki brat nam je jako brzo i veoma jasno pokazao koja je osnovna svrha žene: „da bude poslušna i da služi muškarca“. Sedam žena, koje su u većini, morale su da izaberu kralja od dvojice ponuđenih muškaraca, kome će služiti i biti mu pokorne. Savršena slika našeg društva u malom. Ali ono što je meni problematično jesu komentari i kvalifikacije spoljašnjeg sveta, sa svih strana. Sa jedne strane imamo komentare koji žene postavljaju na nivo seksualnog objekta, koje samo čekaju da Burek izabere koju će da zaskoči (one se tu ništa ne pitaju). To su komentari tipa „kako bi ih ja cepao da sam na njegovom mestu, letelo bi perje u kokošinjcu“. Sa druge strane imamo komentare zgroženih moralista, kako su žene granduše, sponzoruše i sramota za ovo društvo.

Ilustracija: Nikola Grulović

Često možemo čuti da se žene generalno opisuju kao lepši pol. Muškarci, da se ne bi uvredili što su ružniji, dobili su utešnu titulu jačeg pola. Naravno, oni muškarci koji su umislili da su lepi, srde se na ovakvu nepravednu podelu epiteta. Mada, patrijarhalni sistem može ponekad biti oštrije prema ženama te ih nazvati i slabijim polom. U svakom slučaju napravljena je podela da su žene krhki ukras sveta, dok su muškarci njegovi snažni vladari. U toj raspodeli patrijarhalni sistem je odredio pojedine obaveze i uloge koje nudi muškarcima i ženama.

Jedna od ponuda ženama, kada je u pitanju profesionalna afirmacija jeste brak, sa mogućnošću napredovanja u majčinstvo. Neke žene nisu uspele u tom poslu, neke su dobile ili dale otkaz, neke nisu čak ni uspele da se zaposle u toj branši, dok su pojedine uspele da ostvare neverovatne rezultate. Mnoge žene iskoristile su svoju lepotu i ženske atribute da se dobro udaju. Naročito dobar primer su one koje su našle muževe multi-milionere s jednom nogom u grobu. To su one prebogate dekice koje šetaju svoje dvadeset i nešto godina stare supruge, mahom plavuše, koje se smeše pred kamerama i trude da reporterima objasne kako su do ušiju zaljubljene u svoje mužiće i da to nema nikakve veze sa veličinom bankovnog računa. Kada bolje pogledate te devojke videćete im sreću u očima i iskrene osmehe motivisane idejom da izdrže još malo, jer će uskoro postati bogate udovice.

(Nastavak priče „Burni socijalni život Marice Dačić, jedine cure u selu" #link#)

Mesecima je Marica Dačića zvana Bucka, poštena devojka iz Vladimirovaca kod Skupštinevca, živela u bludnoj vezi sa svim momcima iz sela (osim Čedoslava). Nakon što je fasovala stidne vaši odlučila je da promeni životni stil, da se smiri i primiri, jer više nije ni bila tako mlada. Odlučila je da se uda za najlepšeg, najzgodnijeg, najboljeg, najbogatijeg i najobdarenijeg, za Bokija Branta Juniora. Svadbu su zakazali za 18. oktobar 2008. godine. (Fall wedding, so romantic, prim. aut.)

Marica je još od malena maštala kako će izgledati njeno venčanje. Zato je zahtevala da venčanje bude baš onako kako je ona oduvek htela. Želela je seksi venčanicu sa dubokim dekolteom i dugim velom zakačenim za njenu kratku kosu, ukrašenu tiarom. Morala je nekoliko meseci da drži dijetu, kako bi uopšte ušla u venčanicu. Insistirala je da bude bela, iako su svi u selu znali da je nevinost odavno izgubila sa Draganom Žirafom. Boki je bio toliko zaljubljen da je pristao na sve njene hirove, čak mu nije smetalo što uzima polovnjaču, koja je imala burnu prošlost. Marica je insistirala da se na venčanje pozove celo selo, a da Boki povuče svoje veze u gradu kako bi ekipa emisije „24 sata svadba" došla da ih snimi. Za kuma su izabrali Čedoslava, pošto on mladu jedini nije opalio, a za starojka Babokrkića. Dever je bio Bokijev rođak Vučko, a nakonjče Mali Boža. Deveruša nije bilo, jer je Marica bila jedina cura u selu, a i patila je da uvek bude u centru pažnje. Gosti su celu noć igrali kako im je svirao „Delta city band".

Marica, snob kakav jeste, voli da tera modu i izvodi besne gliste, pa je insistirala da potpišu predbračni ugovor. Videla to sirotica u stranim filmovima, pa zapela hoće i ona to da potpisuje. Boki nije imao kud, pa je morao da pristane.

Ali šta u tom ugovoru piše?

Prijateljstvo u doba recesije::::Friendship in the Age of Recession

Na Queeria kalendaru za 2010. godinu pojavljuje se sedam predivnih poznatih žena i jedan prezgodni muškarac koji u narednoj godini objavljuju rat homofobiji i recesiji: One visokim potpeticama, a On svojim seksi crnim gaćicama.

Fotografi: Srđan Kalinić & Biljana Gaurina

Podrška: Civil Rigths Defenders & Kvinna Till Kvinna
&: Tashen, O.U.R bar, Identity, knjižara Akademija, Srdjan Kalinic Studio