Jednom davno u jednoj dalekoj zemlji u jednom malom gradu živela su tri Romčeta. Pošto su već dovoljno porasli, a još uvek su živeli sa svojim roditeljima, odlučili su da se osamostale. Jednog dana obavestili su svoje roditelje da odlaze u beli svet, odnosno u beli grad. Roditelji su plakali i pokušavali da ih od toga odvrate. Plašili su pričama da u gradu belom ima mesta samo za bele ljude, o zlim ljudima koji u njemu žive, o Velikom Gramzivom Mišku i njegovom drugu Velikom Zlom Đilasu. Na njihovu žalost te priče nisu uspele da uplaše tri Romčeta, te su oni spakovali svoje stvari i krenuli ka gradu belom. Pratili su danima put od bele cigle i stigli do grada bele boje gde du odlučili da se nastane. Belograđani su ih gledali popreko, jer nisu bili beli, ali to Romčiće nije mnogo brinulo.

Našli su jako lep plac i odlučili da tu naprave kućice za sebe. Pošto su želeli da se osamostale, odlučili su svako napravi kućicu za sebe.

 

 

Poštovani gledaoci, vi gledate vesti u 12 Ruske televizije Srbije.

Moje ime je Ruslana Ruskić.

Vesti dana.

Ruski avion Iljušin pomogao u gašenju vatre nepoznatog porekla po planinama Srbije.

Disciplinska komisija Evropske fudbalske unije, u kojoj nije bilo Rusa, kaznila Partizan.

Ruska eksplozija i požar na ruskom gasovodu kod Sankt Peterburga.

Formirana trojka Amerike, Rusije i Evropske unije koja će biti posrednik u pregovorima Beograda i Prištine.

Stonsi stigli u Rusiju

Vreme u Srbiji isto kao i u Rusiji.

Po ovom kišnom i sivom jesenjem danu, koji je savršeno opravdanje da padnete u depresiju, ja sam razmišljao o nitkovima, zločincima, huljama, nitkovima, nevaljalcima i zlobnicima. Ne znam tačno zašto mi je takva tema uopšte pala na pamet?! Možda zbog gledanja prenosa skupštinskog zasedanja, ili možda zbog snimka Đelića na biciklu, ili je samo u pitanju onaj dan u mesecu kada sam posebno nervozan i mrzovoljan.

Kako god, danas su mi se kroz glavu prolazili Darth Vader, Riddler, Hannibal Lector, Sauron, Cruella de Vil, Desanka Maksimović, Lord Voldemort, Doktor Oktopus, Magneto, Joker, Freddy Krueger, Poison Ivy i ostali zli likovi. Sve su to neki zli stranci, pa sam se zapitao koji bi bili naši, srpski zlikovci. Valjda i mi čudovišta, monstrume i zlikovce za trku imamo?!

Piše: Boban Stojanović

Potrebno je malo revolucije.
Dugo, toplo leto, u čijim čarima i ne-čarima provodim vreme, duboko&intimno inspiriše na podrivanje patrijarhalnog sistema vrednosti. Da stvar bude još ozbiljnija, nepodnošljivo je osećanje da nam sudbinu kroje kojekakvi nadri starci, u čiju mudrost i svetost treba da verujem bespogovorno – makar bio to i patrijarh Pavle.
Dakle, ono što sledi je (ponovna) kritika Gojka S. među stanovništvom ovdašnjim poznatim kao patrijarh Pavle – te, ako Vas protivljenje njegovom liku i delu potresa ili ga smatrate neadekvatnim, bolje da ne trošite vreme na čitanje ovog bloga.

Zbog primernog vladanja i odličnog uspeha na kraju školske godine, „Queeria“ je odlučila da me za nagradu biznis klasom pošalje na zasluženi odmor u „Excelsior“ hotel u Dubrovniku. Nagradu sam oberučke prihvatio i jedva dočekao da pobegnem u neku prijateljsku zemlju gde će se moja izdajnička i stranoplaćenička duša odmoriti od slobodnih radikala koji nagrizaju naše društvo kao što Domestos nagriza nežne domaćinske ruke. Kad bolje razmislim, prijateljska Hrvatska je odličan izbor za beg od srpske stvarnosti, naročito u trenutku kada „nas“ tuži za genocid.

Ali, kao što odlično znate, život u Srbiji nas na neki način obogalji i od nas stvori osobe s invaliditetom ili bolje rečeno osobe sa srpstvom. To srpstvo se, kao neki parazit, zakači za nas i osim što nam sisa krv ogleda se i u veoma glasnom govoru, inaćenju, prkosu i naravno preteranom korišćenju reči „bre“ (kokoške kokodaču, krave muču, ovce bleje, a mi Srbi brecamo). Tog parazita postajemo svesni tek kada napustimo teritoriju („genocidne?!“) lepše naše, a posebno je vidljiv ako odemo u prijateljsku Hrvatsku. Mislio sam da smo mi izdajnici i strani plaćenici špricani protiv tih parazita, ali sam se duboko prevario. Prvo što sam učinio kada sam ušao u hotel „Excelsior“, sasvim nesvesno sam pitao recepcionera da li imaju goste koji se lažno predstavljaju da su iz lažne, nepostojeće i nepriznate države koja nosi lažno ime Republika Kosovo. Recepcioner mi je odgovorio da imaju nekoliko albanskih gostiju koji tvrde da su iz nezavisne države Kosovo. Besan i revoltiran sam zatražio da ih ODMAH izbace iz hotela ili ću ja morati da otkažem svoju rezervaciju i napustim hotel. I tako sam u sred Dubrovnika, sa sedamnaest „Louis Vuitton“ kofera u rukama ostao na ulici bez hotelske sobe. Nadam se da će mi taj patriotski gest doneti državno priznanje koje će mi lično uručiti Vuk Jeremić.

If you’ve got a taste for terror... Take me to the Prom.

Danas su me obavestili da se organizuje proslava (bip!)-te obljetnice mature. Užas za svakog ko s trećinom razreda ne razgovara, drugoj trećini se ne javlja na ulici kada ih sretne, a s trećom je radio hopa cupa pa je bolje da se s njima ne sretne u istoj prostoriji u isto vreme, a oni retki s kojima je u dobrim odnosima ili su pobegli u inostranstvo, ili su u zatvoru, ili umrli.

Umesto da idem po kući i vrištim kako nemam šta da obučem i kako ću morati da uđem u nedozvoljeni minus kako bih se opremio za tu svečanost, ja provodim već sate smišljajući izgovor kako da se na istoj ne pojavim.

Dobro veče dragi slušaoci, vi slušate radio „Lopov" i emisiju „Ovce su za šišanje".

Moje je ime je Juca i večeras ću se družiti s vama i deliti vam nagrade. Večerašnja nagrada, kao i svako veče je divni, najdivniji plazma televizor, koji može biti vaš ako pozovete naš jeftini, najjeftini telefon 0900 milion - milion i odgovorite tačno na prosto, najprostije pitanje. Minut razgovora je samo 50 dinara plus PDV.

Spremite se dragi slušaoci jer ću uskoro reći koje je večerašnje pitanje.

Da li ste spremni?

Večerašnje prosto, najprostije pitanje glasi: Ako je Ćira pop, šta je po zanimanju njegov prijatelj Spira?
Pozovite 0900 milion - milion i ako date tačan odgovor na ovo prosto, najprostije pitanje, divni, najdivniji plazma televizor može biti vaš.

Hajde, zovite me, zovite me, jer želim da razgovaram s vama.

Ja želim tačan odgovor, zato telefon u ruke i okrenite 0900 milion - milion. S druge strane žice vas očekujem ja, a moje ime je Juca i ako date tačan odgovor možete osvojiti divni, najdivniji plazma televizor.

Hajde dragi slušaoci, zašto me ne zovete. Biću jako tužna ako me ne pozovete. Ne, neću biti tužna, biću besna ako večeras ne poklonim ovaj divni, najdivniji plazma televizor. Stvarno ne želim da sutra brišem prašinu s njega, već će to biti vaš posao, ako pozovete 0900 milion - milion i date tačan odgovor na pitanje: Ako je Ćira pop, šta je po zanimanju njegov prijatelj Spira?

[Napomena: ovo je plaćeni blog]

 

Služba za deratizaciju, dezinsekciju i dekosovizaciju

Bulevar oslobodilaca Kosova 12/44

Beograd, Srbija

Obaveštenje o suzbijanju štetnih glodara, insekata i Kosova

Služba za deratizaciju, dezinsekciju i dekosovizaciju izvršiće veliko uništavanje štetnih glodara, insekata i Kosova na području cele Srbije.

Suzbijanje će se vršiti izlgaganjem mamaca crvene boje.

Akcija počinje sutra i traće do totalnog uništenja i istrebljenja. U slučaju nepovoljnih vremenskih uslova akcija se odlaže za broj nepovoljnih dana.

Uspeh akcije zavisi i od vaše saradnje, zato vas molimo da:

Nikada mi se nije desilo da primim toliko poruka i poziva pre 9 sati ujutru, što bih mogao nazvati genocidom za moj izgled i svežinu, jer ipak, kao što svi znamo, beauty sleep je svakome potreban, naročito pred javni nastup. Uopšte se ne sećam kako sam odgovarao na poruke "jel dolaziš na exit?", "kad krećeš?", "hajde spavaj kod mene, neću ti ništa"... Na kraju sam besan ustao i vrisnuo: "Jeste li srećni upropastili ste mi beauty sleep, izgledaću kao monstrum pred gomilom obožavatelja i obožavateljki!". Ali je za takve situacije Bog stvorio šminku, puder, korektore za podočnjake...

Javni nastup je predstavljanje bloga b92 na Exit festivalu. Na konkursu za šofera koji je raspisala Jelena Milić (Driving Miss Milić) pobedio sam kao iskusni vozač koji ume da promeni gumu i da startuje auto na gur gur (mislim da sam jedini peder u zemlji Srbiji koji to ume, ali ako znate još jednog slobodno mi pošaljite njegov broj telefona). Našu malu družinu koja je iz Beograda krenula za State of Exit kolima domaće proizvodnje čije se ime ne sme spominjati činile su tri žene razvedene: Jelena Milić, Vesna Knežević Ćosić i moja malenkost. U kolima je ostalo taman dovoljno mesta za nekog seksi autostopera, ali izgleda da su bili suviše uplašeni nas uspešnih i samosvesnih žena, tako da nikoga nismo pokupili.

Internet kao anonimni medij nam dozvoljava da pod lažnim imenom ili nickom kažemo šta god želimo bez velikog straha da će nas te reči progoniti. Anonimnost takođe otvara mogućnost za širenje mržnje i netrpeljivosti. Gej-lezbejska populacija je česta meta na internetu, gde joj se preti nasiljem i smrću, poziva na obračun s njom, upad u gej-lezbejske lokale i grupe, organizuju napadi... Ali, ono što je poseban problem jeste da mnogi homofobi nemaju problem da pretnje nasiljem i smrću iznesu punim imenom i prezimenom, sa sve slikom, jer takvim porukama mogu samo da postanu „idoli mladih", a nikako da snose krivičnu odgovornost, kao što treba.

Na popularnom sajtu www.facebook.com svakodnevno se rađaju nove homofobične grupe koje broje desetine hiljada članova, ali one retko postanu javni problem, jer im se ne pripisuje bitnost. U tom vaganju, koje nažalost postoji, prednost u osudi ima mržnja prema nacionalnim i verskim manjinama, dok homofobija spada pod ostalo, ili se uopšte ne percipira kao problem.

Najveću pažnju dobila je anti-gej grupa „Marino Bogdan treba biti tučen", koja je imala oko šesnaest hiljada članova. Nažalost ovaj tinejdžer iz Mostara je tema nekoliko grupa (neke su još uvek aktivne), gde su objavljene njegove slike, pozivalo se na njegovo ubistvo i raspravljalo kako ga treba tući i ubiti. Na meti homofoba je i tinejdžer iz Beograda, Drxy Princeza, protiv koga je takođe napravljeno nekoliko grupa u okviru kojih se može pročitati kako ih treba „jebati satarom u dupe", „tući bejzbol palicom", „spaliti", „nabiti na kolac"... Neke od tih grupa su: „Potrebno 10.000 clanova, da Luka i Ogi odu u Mostar da biju Marino Bogdana", „Jebimo kevu Drxy Princesi, mamu li mu pedersku", „Marino Bogdan mora biti ukinut", „Klub mrzitelja pedera Drxy Princeze i Marina Bogdana", „Smrt pederima", „idite u kurac svi iz grupe 'moj idol je marino bogdan' smrt pederima", „Batinama protiv pedera", „ak mrziš pedere postani fan ovog groupa", „Stop pederima!!! Gej parada nikada u Beogradu!!!", „Стоп педерима - Квирији"...

Veliki broj anti-gej grupa ugašen je zahvaljujući našim facebook herojima, Jovani Lakić i Ognjenom Ognjenu, koji se svakodnevno bore da facebook očiste od homofobije i s kojima smo imali čast da porazgovaramo.