Izložba fotomontaža pod nazivom „Šminkeri" nastala je kao odgovor na sve izraženiji trend da svetski i domaći političari postaju zvezde, veće od onih estradnih i filmskih. Ali, za razliku od estradnih i filmskih zvezdi, političari nisu nimalo smešni niti zabavni. Zato je autor ove izložbe odlučio da to, uz pomoć Photoshopa promeni. Ako su već postali velike zvezde, red je da imaju i odgovarajuću (scensku) šminku. Izložba sadrži 50 fotomontaže svetskih lidera i srpskih političara, od kojih su pojedini našminkani u čast nekih velikih filmova, glumaca i pevača, kao što su Cabaret, It, Frankenstein, Joker iz filma Batman, Charlie Chaplin, What Ever Happened to Baby Jane?, Hulk, The Saw, Memoirs of a Geisha, A Clockwork Orange, Santa Claus, Josipa Lisac, Marilyn Manson...

Takođe, ovom izložbom se želi ukazati i na mali broj žena u svetskoj i srpskoj politici, zbog čeka je autor i odlučio da šminka muškarce i da na taj način feminizuje svetsku i srpsku politiku. Praveći od političara moderne i atraktivne transvestite autor je takođe želeo da ukaže i na homofobiju u pojedinim državama, kao što je to slučaj sa Iranom i Zimbabveom, čiji predsednici su se takođe našli u ovoj izložbi.

Autor izložbe je srpski gej aktivista, kao i glavni i odgovorni urednik GayEcho portala, Predrag M. Azdejković. Ideju za ovu izložbu dobio je nakon „šminkanja" srpskog političara Dragana Markovića Palme, koji je poznat srpskoj javnosti po homofobičnim izjavama.

Iako mnogi žive u zabludi da gej muškarci prate modu, da su njom opterećeni i da se ne pomeraju od televizora na kome se vrti FashionTV, moram da priznam da ja uopšte nisam takav. Ja vam se u modu uopšte ne razumem. Ne znam nijednog modnog dizajnera, ne kupujem tu garderobu, ne umem da složim boje i kada mi neko kaže „Moschino“ ja pomislim da je to začin ili neko egzotično južno voće. Isto tako ne pratim modne trendove u vidu borbe za prava životinja na fer i pravedno suđenje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, niti organizujem proteste ispred ambasada jer „U Kini jedu pse“. Jedini modni trend koji ja pratim jeste ljudska solidarnost i uvek ću se solidarisati za obespravljenima, prokazanima, neshvaćenima i od ljudskog društva odbačenih, jer je solidarnost uvek u modi. Naročito, ako su ti neshvaćeni i obespravljeni gej ili trans. Zato se ja solidarišem sa slatkom malom neshvaćenom sirovinom iz Kule, Miladinom Kovačevićem - umetničko ime Minja.

U ovom blogu objavljujem eksluzivnu priču šta se u stvari dogodilo tog kobnog 4. maja.

Minja je oduvek bio fino i povučeno dete. Kao mali igrao se lutkicama, tiganjima i šerpama. Često je oblačio haljinice svoje sestre, u koje bi se jedva uvukao jer su mu bile male, i navlačio mamine cipele, dok je ona bila na poslu, i imitirao Lepu Brenu. Ali, ubrzo, pošto je bio napredno dete, nije mogao da ulazi u sekine haljinice i mamine cipelice, te je postao depresivan. Roditelji nisu znali šta da rade, niti su znali u kom grmu leži problem. Da bi ga izvukli iz depresije upisivali su ga na razne sportove. Od boksa, karatea, ragbija do streljaštva i džudoa. Možda ga je bavljenje sportom izvuklo iz depresije, ali ljubav za suknjicama, cipelicama i Lepom Brenom nikad nije nestala.

Da se kojim slučajem Dragan Đilas potrudio da napiše pismo na francuskom, sve bi bilo drugačije!

 

Ima Mika Antić onu divnu pesmu o nevinoj i čistoj strasti dečaka koji se zaljubi pa izmeša rotkve i romboide, note i pramide, leptire i gradove i sportove i ručne radove, i tropsko bilje i stare Grke i proste ne zna šta će od muke !?

Koliko god voleo Plavi čuperak, nažalost, lepota konfuzije o kojoj je Mika pisao, sa odrastanjem , pretvara se u užasni košmar i haos, jer u toj konfuziji nema nikakve naznake smisla.

Svakodnevno, ogromnu, ali ogromu energiju utrošim na to da se izražavam politički korektno da ne povredim ovu ili onu manjinu, marginalizovanu grupu, da ne povredim koje ljudsko pravo, da vodim računa o rodno senzibilnom izražavanju...to je ponekad zaista represivno.

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako to da vam kažem, ali - baš me boli guza za Srbe!

U nekom prethodnom blogu napisao sam da su Srbi glup narod, i dodao ili se prave da su glupi, što je odmah sutradan osvanulo na naslovnim stranama.

U ovoj zemlji je skandal kada imaš stav prema državi u kojoj živiš i njenom većinskom narodu, koji osim sado-mazo preferenci ka sebi samom voli da maklja i ostatak, posebno tzv. manjinskog življa.

No, nije mi ideja da danas pljujem, štaviše, sve ručice sklapam i Boga molim da konačno iz usta najbližeg mu naroda iskola još nešto osim NIJE, NE ZNAM I NEĆU.

 

Prema pisanju Sportskog žurnala, predsednik Teniskog saveza Vojvodine Milan Jerinkić je najavio da bi novi predsednik TSS mogao da bude ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić koji već obavlja jednu tenisku funkciju. Jeremić je prvi čovek Unije teniskih profesionalaca.

Na Queeria blogu od danas počinje emitovanje novog serijala kviza „Milioner“. „Producentska kuća „Advantage“ je posle dugih pregovora sa Queeria blogom odlučila da prekine ugovor sa televizijom B92 i da novi serijal kviza „Milioner“ organizuje na ovom blogu“, izjavila je Sandra Lalatović, PR producentske kuće „Advantage“ za informativnu agenciju Zokster.net.

„U pitanju je sasvim nova verzija kviza, sa novim pravilima i uslovima takmičenja. Nadamo se da će publika odlično reagovati na novu verziju. Premijera je zakazana za petak 19. oktobar u 21h,“ dodaje gospođa Lalatović.

Uprkos insistiranju dopisnika agencije Zokster.net, gospođa Lalatović nije želela da otkrije kako će izgledati nova verzija kviza.

Tačno je 21h.

Queeria blog ima čast da vam prikaže kviz:

Javno priznajem da sam ljubomoran na Hrvate. Prvi put sam osetio ljubomoru kada sam zajedno sa svojom prijateljicom, koja ima tu sreću da poseduje hrvatski pasoš, putovao u Nemačku. Ona je stala u VIP red, sa ostalim državljanima EU, dok sam se ja našao u non-EU redu i pola sata „flertovao“ sa zgodnim nemačkim službenikom.

Ljubomoru osećam i svake godine kada se u Zagrebu organizuje gej parada, dok je u Beogradu parada još uvek misaona imenica.

Pukao sam od ljubomore kada su Hrvati dobili prvog otvoreno gej učesnika „Velikog brata“, dok naši, i kad im na čelu piše, neće da saopšte tu „strašnu“ činjenicu.

Ali, kap koja je prelila čašu jeste vest da su Hrvati dobili i prvog gej kandidata na izborima za Sabor. Zbog te činjenice tri dana skoro da ništa nisam jeo, spustio sam roletne i nisam hteo da izlazim iz sobe, niti da komuniciram sa spoljnim svetom. Jedva sam preživeo taj udarac. Ostale su vidljive i nevidljive posledice.

 

Nas strane plaćenike nalogodavci iz inostranstva na kraju svakog projekta teraju da uradimo evaluaciju. Da im crno na belo pokažemo kako smo potrošili silne milione koje su nam dali, da im dokažemo da nismo trošili na trang & frange, već na ozbiljnu destrukciju srpske države i nacije. Moramo da analiziramo do u detalje uspešnost naših akcija. Ali, to je izgleda samo obaveza nas evro-atlantskih stranih plaćenika, dok ovi rusko-pravoslavni strani plaćenici nemaju problema sa birokratijom i papirologijom.

 

Jutros u 7 po srednje evropskom vremenu zvonio mi je mobilni. Nisam bio besan, jer sam kao i svaki domaćin čovek, već bio budan i ložio vatru, ali sam se začudio ko me tako rano zove. Bio je to fabulozni Tim Gunn koji je cvileo preko telefona kao malo dete kad oguli kolena. Kaže on meni tako cmizdrav:

„Azdejkoviću, gde je tvoj blog o crvenom tepihu. Kako da znam koje haljine su bile lepe, a koje ružne, kad ti nisi napisao blog!!!"

Cmizdrio je i molio skoro sat vremena da napišem blog, ali sam se iznervirao i spustio slušalicu. Zvao je još nekoliko puta, ali sam ja odbijao pozive.

Izvinite, ja sam radan i produktivan član ovog društva. Nisam kao Mlađan Dinkić. Ja spavam u vreme kad se daje Oskar. Ako mislite da piše o crvenom tepihu, onda pomerite satnicu.