Mili Bože, čuda golemoga,
ja li grmi, ja l' se zemlja trese,
ja se bije more o mramorje,
ja se biju na Popina vile?
Niti grmi, nit se zemlja trese,
ni se bije more o mramorje,
ni se biju na Popina vile;
već pucaju u Ševeningenu topovi,
šenluk čini aga Bramerc-aga,
uvatio Malog Komadića,
pa ga meće na dno u tavnicu.
U tavnici dva sužnja,
jedan plače, drugi popijeva:
"Ne boj se, brate moj dvagi,
eda Bog da kakva gođ junaka
koji će nas junak izbaviti!"
A kad k njima Komadić dođe,
svi u jedno grlo zaplakaše,
Komadića ljuto proklinjahu:
"Komadić, dopadnuo muka!
I mi smo se i uzdali u te
da ćeš ti nas kadgođ izbaviti,
eto i ti sade k nama dođe -
ko li će nas junak izbaviti?"
Veli njima Mali Komadić:
"Ne bojte se, braćo moja draga,
već ujutru kad danak osvane,
vi dozov'te agu Bramerc-agu,
pa mu kaž'te da j' umro Komadić
ne bi li me aga zakopao!"
Kad svanulo i sunce granulo,
a povikaju dva sužnja:
"Bog t' ubio, aga Bramerc-aga,
što dovede k nama Komadića?
Jer ga sinoć objesio nisi,
već se kod nas noćas prestavio -
hoće li nas pomoriti smradom?"

 

Dok sam išao u osnovnu i srednju školu jako su me radovale ekskurzije, jer su bile najlepši i najzanimljiviji deo školske godine. Na njima smo se družili, opijali, drogirali, tuckali, jebuckali i pravili razna sranja. Sve nam je bilo oprošteno jer smo bili mladi i ludi. Bio sam jako tužan kada su ekskurzije otkazivane zbog ratova ili loše ekonomske situacije.

I dan danas se radujem ekskurzijama i za njih imam vremena bez obzira na obaveze, posao, porodicu, decu... Nije bitna destinacija, niti da li je organizuje planinarsko društvo, klub penzionera ili skupština, važno je da je dobro društvo i da je dobra zeza. Apsolutno je razumljivo što sam sa velikim oduševljenjem prihvatio poziv da sa mojim drugarima iz DSS i NS i ostalim patriJotama odem na jednodnevnu ekskurziju do Zvečana. Nije mi čak ni smetalo što sam morao da ustanem jako rano.

Nažalost, uspavao sam se pa sam u žurbi da stignem na autobus zaboravio da ponesem sendvič, grickalice i sokiće. Dobro je da sam se toplo obukao, umotao u šalove, stavio kapu i rukavice, jer je juče baš bilo hladno. Kada sam stigao na dogovoreno mesto, već su svi stigli, a ja sam onako zadihan od žurbe i hladnoće imao crvenije obraze od Andrije Mladenovića, a zbog neispavanosti veće podočnjake od Aleksandre Janković.

Jednoglasno sam odlučio da se mesec dana neću kupati, prati zube niti kosu, da se neću brijati, seći nokte, ni šišati, sve dok se maksimalno ne usmrdim, da ljudi vrišteći beže od mene, sve u cilju razumevanja kako je biti član narodnjačke koalicije, odnosno radikala. Već posle nedelju dana ljudi su počeli da me izbegavaju, nisu hteli da se druže s mnom, niti da stoje u mojoj blizini. Oni tolerantniji bi zapušili nosiće, ali vremenom su mi i oni okrenuli leđa i pobegli. Niko više nije hteo da pravi vladu i koalicije s mnom. Bio sam usamljen i smrdljiv.

Jedno veče, posle dve nedelje, smučio sam se sam sebi, za razliku od narodnjaka i radikala, i odlučio da prekinem sa ovim eksperimentom i da se okupam, obrijem, operem zube, isečem nokte i skratim kosu. Da se upristojim i civilizujem, što i ostalima preporučujem.

Krenuo sam ka kupatilu hodajući na prstima, kako ne bih probudio ostale ukućane jer je već prošla ponoć, ali, dok sam prolazio pored dnevne sobe, primetio sam nešto veoma čudno. Moja cenjena maman je bila budna, iako uvek zaspi odmah posle Dnevnika 2. TV je bio uključen s kojeg je dopiralo surround brundanje haškog optuženika (gospodina) Vojislava Šešelja i čulo se diskretno zujuckanje, kako mi iskustvo govori, Black Jelly Invadera od 20cm. Brzo sam se sklonio kako me smrad ne bi odao i pokušao sebe da ubedim da je to samo slučajnost, da to nije ništa strašno. Sledeće veče Sloba mi ne da Mira, te se opet na prstima uputih ka dnevnoj sobi i zatekoh isti prizor. Opet sam pomislio da je to samo slučajno, da to nije ništa strašno, ali kad se isto ponovilo i po treći put, shvatio sam strašnu istinu: Moja majka, kao i mnoge druge, ima izvanbračnu aferu s Vojislavom Šešeljem.

 

Juče je u Beogradu osnovan Fond „Slobodan Milošević". Osnivači Milutin Mrkonjić, Branko Ružić i Mirjana Marković, supruga pokojnog velikana srpske politike Slobodana Miloševića, održali su telefonsku osnivačku skupštinu fonda. Mirjana Marković je zbog dobro poznatih razloga bila sprečena da dođe u Srbiju, te se u rad skupštine priključila telefonom iz Moskve. Fond „Slobodan Milošević" će stimulisati mlade talente u naučnim oblastima, koje su bile bliske Miloševiću, poput politike, jezika, društvenih nauka i ekonomije.

Milutin Mrkonjić je izjavio novinarima: „Cilj ovog fonda je da, s jedne strane, sačuva trajno sećanje na tog velikog čoveka, a sa druge, da nastavi da ostvaruje njegove ciljeve. Ono što će biti posao fonda u praktičnom smislu, to je da stimuliše talente, studente i učenike iz svih oblasti nauke, jer su mladi i njihova budućnost uvek bili prioritet u politici Slobodana Miloševića."

Sve sponzoruše i über udavače su razočarane i skrhane vešću da se princ Vilijam od Velsa verio onom kučketinom. Dobro, ima nade da se do sredine 2011, kad je zakazano venčanje, veridba raskine. Ne bi to bio prvi put da se tako nešto desi (veridba švedske princeze Madeleine je prekinuta jer ju je njen verenik Jonas Bergstrom prevario). Ali ne treba toliko očajavati, ipak je počeo da gubi kosu i kako godine prolaze sve više da liči na svog oca. Ni Vilijam nije više ono što je nekad bio, a i postoje mnogi lepi, zgodni i bogati plavokrvci. Pa da vidimo sestre sponzoruše i über udavače kakva nam je ponuda.

 

Kad smo već kod Vilijama od Velsa, njegov mlađi brat Hari je mnogo bolje parče. Jeste da nije prestolonaslednik i nije bogat, ni pametan (kako kažu moji izvori bliski kraljevskoj porodici koji su želili da ostanu anonimni) kao Vilijam, ali je ipak slatki plavokrvac koji je još uvek single. Kao što znate, udavače vole oficire, a njemu uniforma tako dobro stoji.

Piše: Boban Stojanović  

Od ekstremnog fašizma više me nervira površni antifašizam.
Dakle, ako smo ZAISTA antifašisti, onda smo antifašisti i ne sme biti kompromisa niti bilo koje vrste -ustezanja da o grupama prema kojima je fašizam usmeren govorimo otvoreno i da ih branimo.

Juče održani antifa skup u Novom Sadu, prošao je kako je prošao...Moglo je bolje, ali je moglo biti i gore...

Ipak, nekoliko stvari mi je zaparalo uši, mislim da su važne i da o njima treba da se polemiše!

Naime, fašizam je (nažalost) jedna od retko jasnih i čistih ideologija, najmanje se unutar njega promišlja i diskutuje. (Anti)vrednosti fašizma prihavataju se bez ikakve diskusije, dakle, ili jesi ili nisi fašista.

Ona druga, antifa strana, međutim, neprestano promišlja šta da definiše, šta da ne definiše kao fašizam, šta je lepo a šta nije reći za već regutovane fašiste, da li govorom o fašističkim tendencijama samo još više rasplinjujemo mržnju...

Ma daj, pali...

Piše: Boban Stojanović  

Ovih dana u novinama čitao o čudu – pojavi lika Bogorodice ili Svete Petke na nekom drvetu u selu Rudovcima. Kažu, pila devojka kafu sa drugaricama (alkohol isključen), kad ne lezi vraže, uočila da se je na korenu drveta gleda Majka Božija lično i personalno. I tako je krenula priča, od 4.avgusta do danas na hiljade vernika dolazi u selo Rudovce da vidi tu mutaciju na kori drveta.

E, zašto to mene zanima?

Zato što i ja nešto znam!

Nešto pre pojave u čuda u Rudovcima, oko godinu dana,  u selu Mudište kod Velikog Donjeg Krivog, seocetu u zapadnoj Srbiji u koje redovno odlazim na odmor, pojavilo se na drvetu čudo – intimni deo Sv.Đorđa, odmah  u narodu prozvan Veliki Đoka, onako iz milošte.

Veliki Đoka se pojavio ničim izazvan, nakon jedne olujne noći.

Piše: Boban Stojanović  

Veoma često se pitam, kako je moguće da smo u eri obeležavanja svakojakih praznika: državnih, međunarodnih, verskih, važnih i nevažnih, propustili da u kalendar istih unesemo i 27.jun - Dan ponosa?

Nije to samo reda radi. Još manje radi demokratije ili poštovanja ljudskih prava. Sama činjenica da jedno društvo u kalendar svojih događaja neskriveno uvrsti dan posvećen pravima gej osoba potvrđivala bi to sama za sebe.

Tek da podsetim: 27.juna počele su velike, višednevne demonstracije za prava gej osoba. Rezignirani neprestanim nasiljem od strane policije, američki homoseksualci, lezbejke i tranvestiti podigli su svoj glas. Ali, ova je priča imala dve jasne strane: nasilje i njegove žrtve. Ova borba traje i danas paralelno donoseći poštovanje prava i odnoseći ljudske živote.

U Srbiji homofobija nije samo mržnja, nije još jedna fobija sa precizno i jasno određenim granicama u kojima deluje. Homofobija u Srbiji nije netrpljejivost usmerena prema jednoj grupi ljudi, prema jednoj zajednici ili nekom određenom kulturnom obrascu. Homofobija u Srbiji je deo opšte, političke, kulturne klime, koja neprestano produkuje neprijatelje kako bi sačuvala privid ispravnosti, zajedništva, kolektiviteta, ali i sebe pokušala da predstavi kao ispravnu i zdravu. Ovakva postavka ne odražava se samo na pripadnike gej zajednice, ona se reflektuje i na one koji nisu pripadnici pomenute zajednice – ovdašnja homofobija je mesto iskazivanja opšte mržnje prema svima sa kojima se ne slažemo, prema svima koje ne uvažavamo, i što je najgore, prema svima sa kojima želimo da se politički obračunamo. Uperiti prst u nekog i nazvati ga homoseksualcem (ili koristeći čitav spektar izraza, kako god vam volja), efektno je sredstvo diskvalifikacije, išćlanjivanja iz zajednice, činjenja te osobe nepodobnom. Homofobija je neizostavni i sastavni deo antievropskih tendencija, koja razvoja društva i njegov izlazak iz patrijarhalnih matrica proglašava neprihvatljivim.

Ajmo sestre glasno samo, da kažemo šta mi znamo, poznajemo mušku ćud, daćemo o njima sud. (Lepa Brena, Vesna Zmijanac, Mira Škorić)

Queeria Web Portal poziva sve ljubitelje lepih muškaraca i sve eksperte kada je u pitanju muška lepota da zajedno izaberemo NajFrajera za 2008. godinu.

Nominovani za prestižnu titulu najFRAJERA 2008. su:

1. Radovan Jelašić - guverner NBS

2. Mladen Obradović - bezObraznik

3. Vanja Udovičić - vaterpolista

4. Vojin Ćetković - glumac

5. Miladin Kovačević - siledžija

6. Slavko Kalezić - bivši dečko Marije Šerifović, inače glumac

7. "Gole činjenice" - golaći sa bilborda

8. Nebojša Milovanović - glumac

9. Skaj Vikler - bivši dečko pevačice Kaje, inače muzičar

10. Milorad Čavić -plivač

Bio jednom jedan zli aga, čiji zulum nije poštedeo nikoga. Čim bi ga neko popreko pogledao, bacio bi ga u najdublju tamnicu, gde bi trunuo bez hleba i vode. Narod je mislio da ima veze sa samim đavolom. Živeli su u velikom strahu od age, mukotrpno i prekovremeno radili na njegovim poljima, i svakoga dana plaćali sve veći i veći danak, i bili sve siromašniji i siromašniji. Noću bi se krišom molili Bogu da im pomogne da se reše zlog age, ali pomoć nije dolazila. Kada su već izgubili nadu, u selo je došao snažni i hrabri junak po imenu Imenjak u kome su videli spas, koji ne beše posebno zainteresovan za ulogu Robin Huda, ali...