Ovaj tekst nema mnogo veze sa naslovom ali to je prva rima koja mi je pala napamet u ovo mamurno nedeljno jutro. Jeste. Sinoć sam izlazio sa drugarima... I malo se popilo. Dimenzije svog sinoćneg pijanstva sagledao sam ujutru, posredno, po stvarima koje sam zatekao razbacane po dnevnoj sobi. Pouzdano znam da moj ralf loren sako XXXL nikad ne bih tako bacio iza kauča da nisam cele noći čitao sabrana dela džeka denijelsa. No nije to tema.

Prva stvar koja me je navela, sinoć, onako pijanog, da se distanciram od atmosfere u diskoteci "svi se sada njišu i ubrzano dišu" je što su mi sve cure za našim stolom persirale. Sve! A rođene su kad sam već položio vozački. Koliko se svet profinio u zadnje vreme.

"Upoznale smo Vašu suprugu sinoć. Prelepa je."

Je li? Baš lepo. I šta još?

"Moj brat mi je pokazivao Vaše klipove sa youtube."

"Moj otac kupuje playboy samo zbog Vašeg teksta."

Ovde nešto ozbiljno ne valja. Cure su zaljubljene u moju ženu a njihova braća u mene. Negde grešim.

 Vučić: "Ne kosta državu obezbeđenje parade već huligani"

Ja: "Pa smanjite im plate. Racionalizujte. Zadržite Bogdanova i Mišića kao stručan kadar, a autsorsujte klince. Ne mora svi da budu na platu."

4 pitanja:

1. Zašto Dveri, Naši i 1389 nisu tradicionalno napravili kontra miting na dan parade, makar u pokušaju?

2. Šašto huligani sakriveni iza klupskih boja Rada, Partizana i Zvezde nisu, po ustaljenoj praksi, pokušali da osujete paradu?

3. Zašto mediji ama ni reč nedejama ranije da napišu o paradi a kamo li o potecionalnim, za tabloide veoma primamljivim, opasnostima koje nosi parada?

4. Zašto je crkva ove godine ostala nema na ovaj skup iako su ranijih godina tradicionalno bacali ozbiljan hejt i na pedere i na organizatore i pomagače?

"Srećni ljudi imaju loše pamćenje i bogato sećanje"

 Cesto sam provodio vreme istrazujuci dvoriste i lepo uredjenu minijaturnu bastu sa ne bas preterano prijateljski nastrojenim ruzama. Uzivao sam naklonost dedinih lovackih pasa i bio jedan od retkih prezivrelih koji su smeli da udju u njihov boks. Igrao sam se treskajuci dedinim alatom u radionici, a nije bilo nezanimljivo ni u garazi gde je bila parkirana freza i prikljucne masine. Ogroman dedin bicikl je bio nesavladivo prevozno sredstvo za moju konstituciju ali je bio idealan kao pokretne merdevine za penjanje na garazu. Dok me je leti bastensko crevo pretvaralo u vatrogasca pocetnika koji je stalno vezbao kako da ugasi vatru u kuci, u kolima u pokretu, na biciklisti... Zimi mi je pec na drva bila najinteresantnijna igracka. Neverovatno kakvi sve predmeti mogu da izgore i da naprave toliko dima.

Dan za danom kao u "Velikom bratu" imao sam manje privatnosti nego ikada. Snimanja, intervjui, razgovori sa klincima po skolama, prijemi kod lokalnih budzovana, ... Posto sam se kao dobar pionir primerno vladao tokom prethodnih dana snimanja, po zoloskim vrtovima sa zmijama, krokodilima, slonovima, lavovima, pokazao se kao postojan dok smo snimali po zamkovima i hramovima mnogih dinastija i sto nisam krao srebrne viljuske po prijemima, dobio sam od matorog Lukija, svevideceg rezisera, slobodno popodne i vece. Poljski kolos Gregor Peksa, uvek raspolozen za avanturu, na jedan je prihvatio moj predlog da procunjamo malo Bangkokom. Bez dvoumljenja smo se opredelili za onaj deo grada koji se ne preporučuje turistima. Nismo bas zašli u geto, ali smo definitivno zagrebali deo multimilionskog grada gde kulise postavljene za turiste prestaju

Dobrih 15-20 kg viška, u roze odevena, sa trenericom preko dupeta vezanom (kamuflaža), flašica vode po Nadi Macuri. Zajapurena kao trči, kao hoda. Nije joj dobro. Skoro kao status na fejsu "hodam, sapletem se, padnem, namestim krunu ,ustanem i nastavim". Samo što je bila malo deblja. Upadljiva roze gomila je svakodnvno trčala pored moje teretane i bilo ju je teško ne zapaziti teretane.

Prođe leto, dođe jesen, ona trči i dalje, samo obukla onu trenericu, kojom je

Za činjenicu što im je rejting niži, u promilima, od zakonom dozvoljene količine alkohola u krvi, optuživali su jedni druge. Niko od njih nije bio sa onima zbog kojih postoje i čije članarine troše, sa radnicima koji štrajkuju glađu i u samopovređivanju traže način za ostvarivanje svojih ciljeva.

Političari su prazničnu nedelju proveli radno, prepirući se oko toga ko će dobiti koliki procenat, valjda budžeta, i izračunavajući koliko štede narodne pare ako sami sebi kuvaju kafu ili ako supu odlažu u frižider tek kada se ohladi... Uvereni u svoju nepogrešivost i patriotizam i ovi na vlasti i oni u opoziciji zadovoljni su svojom politikom, svojim mestom i ulogom u njoj.