Posle mene potop je najčuvenija sebična rečenica na svetu! Postala je životna maksima mnogim kasnijim diktatorima a koliko vidim danas je i u Srbiji na delu.

Na Svadbi u Kani,  Mati Isusova, Bogorodica, primače se Sinu i šapnu mu: Nemaju vina!  I šta biva? Sin Božji, plod bezgrešne Marijine utrobe, grubo (za moj ukus) joj odgovori: Ženo, šta ja imam s tobom? Slična stvar se desila, nije bitna lokacija niti da li je bila pre ili posle ove, sedeo je za večerom u kući nekog domaćina sa svojim apostolskim trabantima,

Nisam znao. Šta to nisam znao? Znao sam da ne znam ali nisam znao šta ne znam? A kako sam znao da ne znam ako nisam znao šta ne znam? Pile u kučine! I znao sam i nisam znao, nisam znao i znao sam. Ne, nije to ono Sokratovo Što više znam, shvatam koliko toga ne znam, ovo što nisam znao, je bilo nekakvog drugačijeg sastava i sočinenija. Znao sam da je prisutno u mojoj mentalnoj nutrini ali nisam znao šta je to što ne znam.

Mučilo me neko vreme, ustvari dugo, često mi ne dozvoljavajući uronjavanje u san, oči mi kao fildžani, prevrći se i obrći po

Nisam ga pročitao, ne nameravam, neću, čemu? Čuh tu i tamo ponešto a dovoljno imam godina, znam gde živim te mi nije teško shvatiti da sam/smo najebali. I radnici i mi penzioneri i svi ostali zaposleni koji nisu rod ili pomozbog nekome iz vlasti.

Jebote, pa gde to ima na ovom dunjaluku da se budžet jedne države, puni novcem koji se oduzima zaposlenima i penzionerima?! Sad se setih mog kolege, a bejasmo mlađani i besmo otišli da podignemo lovu za likovnu koloniju, kad pred poštom red penzionera od jedno 300 000 ljudi! Ovaj blesav kako ga bog dao, razdra se iz sveg glasa:

Gost autor: Pokojni književni kritičar D.J., Predsednik saveta Izdavačke kuće KLJ.

D.J.: Podignutih gustih obrva, rendasto naboranog čela, pogleda usmerenog u unutrašnjost sopstvenih mentalija, kuckajući olovkom po stolu, ćuteći, praveći dramsku pauzu koja se otegla, pred unezverenim očima ostalih članova saveta, najzad progovori: Pažljivo sam slušao vaša izlaganja u vezi izdavanja, štampanja

Za dlaku je izbegao da mi se pridruži i drago mi je zbog toga. Mnogo stvari je ostalo koje će morati da obavi a vidim da mu je krenulo. Kako vidim? Vama koji ste živi ne bih mogla ni delić da objasnim pa da vam pričam sve do kraja sveta i Vasione. Ovde to nije najvažnije, govorim o njemu. Ne sećam ga se s Akademije iako je na trećoj godini bio u klasi do moje, ali se on mene sećao. Govorio mi je da sam bila prelepa devojka veselih očiju ali uzdržana, pocrvenela bi na svaku reč, na svaki pokušaj komunikacije. Manje, više, ostala sam takva do kraja života. Osetljivost

Ne, nije mi stigao poštom, telefonom, mejlom, ne, stigao mi je direkt u glavu! Pojavio se iznenada pre nekoliko minuta. Sve misli su namah nestale, samo je odgovor F.M. Dostojevskog sijao u mojoj glavi! Iznenađujuće je kratak, neko bi rekao koncizan. Na francuskom je! Evo ga:

Cher Mikele ,

Je ne peux pas dire que je suis désolé pour vous, ou, je suis désolé que vous étiez mon travail, comme vous l'écrivez, perturbé. Vous vous plusieurs fois déclaré que les travaux, livres, photos, composition ... que vous laisse pas indifférent, pas digne d'être appelé

Ašenbah naredi starcu u platnenim pantalonama, mornarskoj bluzi i slamnom šeširu, koji je vodio tamo dole nadzor nad kupalištem, da mu iznese sto i stolicu na peskovitu daščanu platformu i udobno se smesti u ligeštul koji je izvukao dalje ka moru, u pržinu žutu kao vosak. Sav u belom, belom odelu, belim cipelama i belom šeširu, ispruženih nogu i ukrštenih prstiju na stomaku, zagledao se u plitku plavkasto sivo smeđu boju mora plaže Lido. Posle pola sata, počeli su da pristižu prvi kupači, otvarala su se i zatvarala vrata od kabina, dečji glasovi i glasovi guvernanti, prekinuli

sam za mašinom, šila sam.

Nemanja, SMS br. 1: Pedest tri puta sam te zvao, pisao ti bezbroj poruka, zašto se ne javljaš?

Sanja, SMS br. 1: Ne želim više ni da te čujem ni da te vidim!

Nemanja, SMS br. 2: Kaži mi bar zašto? Šta sam to skrivio, ja pojma nemam!

Sanja, SMS br. 2: Znaš ti dobro, znaš!

Nemanja, SMS br. 3: Kunem ti se da ne znam, napiši mi molim te, ako sam pogrešio, ispraviću to.

Sanja, SMS br. 3: Uzalud me zoveš i pišeš mi, neću ti više odgovarati.

Nemanja, SMS br. 4: Znaš da

1) I Imam... godina i ni jedan jedini bezbrižan dan... Bar jedan dan da proživim bez misli, bez briga, bez tuge...

2)    ... nemoj da razmišljaš. Ne razmišljaj i gotovo. Ja već petnaest godina ne razmišljam. Ako budeš razmišljao – izgubićeš volju za životom. Svako ko razmišlja je nesrećan.

3)    ?

Prvo ću o prvom, onda o drugom a zatim o trećem.

1)    Da li se pronalazite u prvom? Ja, DA! To mu dođe taj toliko izvikan život. 'ajd' za za ono bez misli, to ću