Boreći se za promenu sistema vrednosti devedesetih, izgleda kao da smo zaboravili da „overimo checkpoint", da gurnemo kamen pod točak, kako se kolica ne bi otkotrljala nazad. Umorni od bitaka, željni Boljeg života, lakomimo se za prečicom tamo gde ne bi smeli. A renta koju podmirujemo se, kao teška kletva, ne vraća samo nama nego i deci. Drastično, i pokojni Taton, i dvadesetogodišnjaci koji će ostariti u zatvoru, plaćaju životom iluziju koju smo neodgovorno počeli da stvaramo: da se sve može i sme.

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Ponekad uspem da suzbijem jesen u sebi. Razmaknem nebo, ono najniže, pa noktima, goloruka kopam do plavetnila. Ponekad uspem i sve te neke novembre da sabijem u jednu malu, malecnu kutijicu koja svira poznatu melodiju tišine kad je otvorim, zato, retko je otvaram.

Uspem, ponekad.

Dragi čitaoci i čitateljke bloga B92. Želim da vas obavestim da će moja monografija pod  pod naslovom "Savremena politička teologija" (Savremena politička teologija na Zapadu:dijalektika političke transfomacije društva) biti dostupna na sajmu knjiga u Beogradu u okviru izdanja Bogoslovskog društva "Otačnik". Knjiga će moći da se kupi na  štandovima Srpske pravoslavne crkve (Hala 1) i Sv. Simeona Mirotočivog (Hala 4)

Knjiga predstavlja pregled razvoja teo-političke misli na Zapadu od početka dvadesetog veka pa sve do današnjih dana i pokušaj da se odgovori na deficit kontekstualnog bogoslovlja u konkretnim društveno - političkim okolnostima (post)konfliktnog društva. Srpsko izdanje će biti štampano na ćiriličnom pismu.

Drage kolege blogeri. Na ovom blogu sam nešto manje od 10 godina. Većina me poznaje kao bogoslova koji je objavljivao teme koje se tiču odnosa religije i drušvtva i religije i politike. Javnost me sada zna kao "verskog analitičara" epitet kojeg ne volim jer to svakako nisam ili predsednika Centra za istraživanje religije, politike

Možda jedna od najupečatljivih scena poznatog bosansko-hercegovačkog filma "Remake", filmskog debija sarajevskog pozorišnog reditelja Dine Mustafića u kojoj jedan od glavnih likova Ahmed Karaga (lik tumači Miralem Zupčević) svome sinu pripoveda kvintesencijalnu mudrost u kojoj se oslikava sva stravična jednostavnost i dubina balkanskog paradoksa: "Što je bilo biće, što se radilo, radiće se..."

Poput filma, Balkan je tužna priča o cikličnoj i istorijskoj povezanosti tragičnih ljudskih sudbina i spirale zločina u kojoj jučerašnje žrtve postaju današnji vinovnici

Imaćete razumevanja da kao učesnik okruglog stola ne smem da budem potpuno subjektivan i da moram ponešto i tačno da prenesem. U tom smislu, shvatite ove skupove reči pre kao fan fikšn ili predložak za savremeniju evidenciju situacije na sceni, nego kao opis onoga što se dešavalo na razgovoru, koji je inače vođen na engleskom jeziku i pretežno se odvijao u stihovima, različitih stilova i poetika. Imao sam relativno malo vremena za prevod, koji zbog toga dajem u najgrubljem, pogdegde i bukvalnom obliku. Neki delovi zapisnika nedostaju a u tekst su se očigledno upleli i zapisnici

Autor: Rodoljub Šabić

Od kada su postavljene skele na Narodnoj skupštini? Koliko i kome se plaća postavljanje tih skela? Zbog ova dva pitanja, koja je s pozivom na Zakon o slobodnom pristupu informacijama uputio na adresu Narodne skupštine, budući da nije dobio tražene informacije, podnosilac zahteva je podneo žalbu Povereniku za informacije.
Žalba je odbačena kao nedopuštena. Naime u čl. 2. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja utvrđeno je šest organa protiv kojih nije dopuštena žalba Povereniku. Jedan od tih organa je i Narodna skupština.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre par dana policijska stanica u Sokobanji podnela je Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru krivičnu prijavu protiv direktorke Specijalne bolnice u tom gradu. Uz rizik da budem „optužen" za subjektivnost, zaista mislim da je reč o nečem vrednom ozbiljne pažnje. Naime, prvi put „u istoriji" kod nas se u obrazloženju krivične prijave kao razlog navodi postupanje protivno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Autor: Rodoljub Šabić

Juče je na moju elektronsku adresu, valjda kao posledica mog intervuja Politici, objavljenog pod naslovom "Ne dajte svoje podatke", stigao jedan zanimljiv, "futuristički" mejl. Sin mi kaže da je reč o tekstu koji je već prilično vremena prisutan na internetu ali ću rizikovati da budem neaktuelan i preneću ga ovde na blogu. Dakle:

Operater: Pizza servis! Izvolite!

Mušterija: Dobar dan! Želim da naručim dve pice!

Operater: U redu!  Mogu li prvo dobiti Vaš JMBG?

Uz do sada redovne, vrlo posećene i dinamične poetske događaje (poetski clubbing), udruženje Poezin  prvi put organizuje jedinstveni Beogradski Spoken Word Poetry festival, najavljen za 11. i 12. novembar u klubu Ilegala (ispod knjižare Plato) od 20 h. Festival je tematski posvećen borbi protiv diskriminacije i socijalnog isključivanja, takmičarskog je karaktera, a najbolji izvođač dobija nagradu od 30.000 dinara.

Organizator festivala, udruženje Poezin poziva autore: pesnike i pesnikinje, slemere i slemerke, performere i performerke, da se prijave za učešće i na taj način doprinesu borbi protiv društvenih nepravdi. Dobitnika nagrade odabira publika jačinom aplauza i stručna komisija bodovanjem.

Bila sam nedavno na gerijatrijskom odelenju Kliničko bolničkog centra Zvezdara, gde sam suočena sa nezamislivo turobnim prizorima. U poznim godinama ljudi nemaju puno izbora. Kada im pozli, njihovi najbliži obično zovu hitnu pomoć 194, a po ustanovljenoj dijagnostici, pacijenti završe na Gerijatriji. Tako je i moj ćale tamo dospeo. Smešten je na intenzivnu negu u lošem stanju, priključen na aparate, dobio je infuziju, urađene su laboratorijijske analize, obavljen mu je ultra-zvučni pregled... Stari je u poodmaklim godinama, slične krize je uspešno prebrodio nekoliko puta zadnjih godina, nismo bili previše iznenađeni, ali je prvi put dospeo na gerijatriju KBCZ. On je prevalio devedesetu, na izmaku je života, ali smo uvek bili optimistični i verovali da će se izvući. Do skoro je bio vispren i pokretan, bolesti su ga srećom dosad zaobilazile, ali je popustio pod bremenom godina u prirodnom procesu postepenog odumiranja.

U Skadarliji, najprometnijem turističkom kvartu, ona svako veče prodaje ruže gostima lokala. Viđam je često kad svratim u Perku, moj omiljeni kafić. Kad nema ruže, ona prosi. To je njena rutina. Devojčica je lepa, uredna, fino obučena, i što je bitno, uvek je dobre volje. Sedela sam i ćaskala s prijateljicama uz pivo, kad je prišla našem stolu. Izvinila sam joj se što ne mogu ništa da joj dam, ali su moje prijateljice uletele sa po sto dinara i oraspoložile je za razgovor.

- Izvini što nemam ni banke, bankrotirala sam, - rekla sam joj skrušeno.
- Nema problema.
- Kako se zoveš?
- Lana.
- Koliko imaš godina?
- Osam.
- Je l' ideš u školu?
- Idem.
- Koji razred?
- Prvi.

zato, da polako spremim vojsku slika koja će,
kada dođe, poraziti paralizu od straha i možda bola
da mogu slobodno da volim i koga nema baš sada i baš ovde
čak i nekog ko je prvo davao i davao pa onda deo ubio i odneo
da uspostavim apsolutni red među ljudima i njihovim pečatima u mojoj glavi
da ih poređam, odredim im snagu, sjaj i značaj,
da znam od koga sam i kome sam i da konačno formulišem
što verujem da je bilo i što verujem da je moje.

Beograd je, nekada, jer ne živim u njemu, a dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', na jeftini Mc Donalds. Na tortu Mona Lisa iz Ruskog cara. Na mirise knjiga iz poznatih knjižara.
Pariz je mirisao na kroasane i Senu, na Šanel 5, Atina na žuckastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, na nešto što sebi nikako nisam mogao da definišem.
Venecija je mirisala na more, jod, so. Temišvar na uskršnja jaja.
Rim je mirisao na divan šampon iz hotela Gargantua. A Pešta na ljuti gulaš.

A miris Smedereva, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

 

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu,pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Opozicija je održala miting u Beogradu i tom prilikom zatražila od vlasti da raspiše vanredne izbore najkasnije do aprila.Ako vlast bude čekala do poslednjeg trenutka ...očekujem da ovaj njihov zahtev ispune...prvog