Evo nadjoh malo vrema da ti se javim i da ti kažem da smo dobro što i vama od sveg srca želimo

 

Pišete li? Mislim: da li stvarno pišete pisma?

Razgovor uz večeru u stanu porodice Markov, u Temišvaru, 28. decembra 2009. godine

Mi Markovi smo iz Dinjaša, sela na 25 kilometara od Temišvara. Tu je nekoliko generacija moje porodice, mada potičemo iz Srbije. Deda po majci mi je bio dobrostojeći čovek, ali je onda sve izgubio. I, zbog sramote, otišli su svi na daleko. On se uputio u Ameriku i tamo dirinčio da nakupi novac i povrati porodični ponos. Baba je sedam puta prelazila Antlantik brodom i vraćala se sa uštedjevinom. Tako smo i nakupovali dovoljno zemlje ovde, na obali Begeja i trajno ostali tu.

 

Na današnji dan,

pre četrdeset osam godina,

u Borbi je objavljena vest:

"Mladi beogradski književnik i dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda za 1960. (za zbirku "Vatra i ništa", "Prosveta", Beograd) nađen je u nedelju mrtav. Posle uviđaja organa SUP, utvrđeno je da je Miljković izvršio samoubistvo. Istraga povodom ovog slučaja je u toku."

Istraga je

Biće dobro. Znam.

Ona je dama i borac. Moja majka.

Kaplje infuzija u levu ruku,

ja spuštam mini plazmu, jednu sa čokoladom

jednu bez, mleko 1,6%,

i par ružičastih čaša na...nešto.

Na tome stoji špric.

Idi ti kući sada, ovo će da traje,

a treba da vidim šta Teofil kaže...

Ušla je juče u moju sobu i rekla:

E, ja ne vidim na levo oko. Sa osmehom.

Ja sam prsla u smeh...mislila sam da je smislila nešto.

pa onda:

 

Slikajući samu sebe kakva će tek biti, Olja je demonstrirala ne samo svoju vizuelnu fantaziju i svoju estetičnu prekogniciju, no i vlastitu moć da se razvoj ćelija, rast njenog sopstvenog tkiva, njeno privatno, fizičko lice u tolikoj meri podredi unutrašnjem diktatu i ambicijama njene prevelike duhovnosti.

Zelim sa vama da podelim kako BN televizija diskriminise ljude i nije dozvolila da gost u emisiji bude Boban Stojanovic, samo zato sto je - gej. 

Pred novu godinu izasla mi je knjiga "Srpski domacin u raljama seXa" i otprilike u isto vreme usledio i poziv da gostujem na televiziji BN iz Bjeljine. Pozvala me je Svetlana Djokic koja pravi emisiju "Slucajni partneri" i rekla

Promocija čišćenja Srbije na teniskom turniru Srbija open koštala je poreske obveznike oko 475.798 evra. Iznos je plaćen preduzeću „Njus vol" za izradu i postavljanje platna sa sloganom akcije, od 2. do 10. maja 2009. godine i od 1. do 9. maja 2010., piše B92

Pola miliona eura da bi obavestili  gradjane koji bleje u tenis nekim čaršafom da Srbiju treba čistiti? A ja još uvek nemam nikakav kontejner za reciklažu ispred zgrade, koja izlazi na Krunsku ulicu i Desanke Maksimović?

(sociološko-patološki eksperiment)

Šta je gore: nezaposlenost ili besposlenost?

U mom slučaju- kombinacija. Nezaposlenost, besposlenost, radoznalost i još neka čudna opsednutost likom i delom Miroslava Miškovića, koja me prati već neko vreme.

 

U novoj situaciji na Kosovu i oko Kosova, postavlja se pitanje: ima li mirnog, sigurnog i poštenog (fair) izlaza iz krize koja danas izgleda ozbiljnom i potencijalno trajnom? Postoji li rješenje kojim bi se omogućio ipak neki održivi kompromis, izbjegle daljnje napetosti (koje, kako sam napisao u prošlom tekstu, vode radikalizaciji i u Srbiji i na Kosovu), te štoviše, čak i ostvarili glavni interesi svih uključenih strana, a posebno Srba i Albanaca. 

Mislim da takvo rješenje postoji, pa ću ovdje iznijeti jedan prijedlog, svjestan naravno da on ima vrlo male (zapravo

Zlatnu buniku za najbizarniji momenat u toku TV emisije u sezoni prolece/leto 2009:

Pocelo je tako sto nisam hteo da je gledam. Mislim, Vuk Bojovic u jos jednoj od svojih lamentacija nad tuznom sudbinom starog svetskog poretka. Pomislim, mozda je kakvom novom vaginolikom simbolu - toponimu nadenuo ime Monike Levinski (ha-ha-ha vickastog li i vrcavog coveka), ali me i to brzo proslo. Nije bilo vremena za bizarnosti!

Idete li na pecanje? Da... Pa lepo, ako volite pecanje. Ali ako koristite email (a gotovo sigurno koristite, inače ne biste bili ovde), onda pazite da vas ne upecaju. Ako ste baš radoznali i ako volite da otvarate upozoravajuće, blagoglagoljive, obećavajuće, moleće i slične mailove od nepoznatih ili navodno „poznatih" tj. onih koji se pretvaraju da Vas poznaju, budite vrlo oprezni. Možete se upecati.

Pecanje ili „phishing" je omiljena zabava hakera sa crnim šeširima i raznih prevaranata na Internetu već neko vreme. U novije vreme je to sve češća pojava i lako biste mogli da postanete njihov plen. Metode su sve suptilnije i perfidnije, pa se dešava da se i znalci „upecaju".

Beše nedavno jedan slučaj, koji se izgleda dobro završio, zahvaljujući pravovremenoj i ispravnoj reakciji „plena", a podstakao me je da napišem ovaj tekst.

Da li Facebook igra, koja je nastala u Srbiji, može da doživi svetsku popularnost i postigne više od milion igrača? Ekipa koja stoji iza igre Pilići (engl. Chicken Lines), sa Nenadom Hrnjakom na čelu, čvrsto veruje da može. Veoma uspešan start, kao i trend brzog rasta, pokazuje da igra ima potencijal. Igra je veoma „zarazna" i prvi pokazatelji govore da je cilj dostižan. Sa preko 46.000 aktivnih igrača nakon prvi tri nedelje od pojavljivanja ove igre, autori su zadovoljni i očekuju postizanje cilja „milion igrača" za oko 6 - 9 meseci. Igrača već ima na svim kontinentima.

UPDATE 02.09.2011.: Igra trenutno ima 80,297 aktivnih igrača.

Trenutno je aktuelan slučaj ugrožavanja velikog broja kreditnih kartica, njihovog blokiranja i prilične konfuzije u vezi sa neposrednim uzrocima. Prema vestima u medijima, pretpostavlja se da su bezbednosne mere preduzete zbog upada hakera u sisteme pojedinih banaka kao preventivna mera, ali ta informacija još nije zvanično potvrđena. Sumnja se da je prevara izvršena u više zemalja istočne Evrope. Takođe se kaže da je evropska centrala kompanije Viza obavestila je da su podaci iz tih kartica ugroženi i da bi moglo da dođe do zloupotrebe. Pominju se i neki veliki trgovinski lanci i mogućnost da su podaci „iscurili ili provaljeni" u njihovim sistemima. Nadam se da ćemo uskoro saznati prave razloge i detalje događaja. Javnost treba da bude obaveštena o detaljima događaja i ima pravo da to traži, pogotovu što je u pitanju blokiranje velikog broja kartica. Ovaj tekst je o onome o čemu se nešto manje govori, a trebalo bi.

Autor: Rodoljub Šabić

Brzo, ekspresno, munjevitom brzinom. Postoji šansa da baš u tom stilu dobijemo Zakon o elektronskim komunikacijama. Šteta što je tako, naravno. Radi se o izuzetno važnom, sistemskom zakonu za koji po članu 77. Zakona o državnoj upravi postoji obaveza organizovanja javne rasprave, koji zavređuje ozbiljnu pažnju javnosti, pogotovo stručne. A predlaže se njegovo donošenje po hitnom postupku, za dan ili dva, iako je konačni tekst predloga zakona bio faktički nedostupan javnosti koliko do juče, nije ga bilo moguće pronaći ni na veb sajtu Vlade, ni