.

Godinama sam živeo u dolini reke Doura. Skoro svake druge godine imali smo poplave. Velike poplave. Digne se reka do nezamislivih visina, preplavi čitavo mesto preko krovova, odseče ga od sveta, nastupi očaj, borba na život i smrt s prirodom. A onda, odjednom, grane sunce, voda se polako provuče i život nastavi dalje. Posle se teško i prisetiš koliko je strašno bilo. Naša je kuća bila na brdu, za svake poplave smo imali zbeg da o njemu brinemo. Kuvalo se za kazanom. Kao iz Na Drini ćuprije, ako se sećate Andrićevih opisa višegradskih "velikih povodanja".

Edit (sreda):  Posle svega što sam pročitala u današnjim novinama, ja moram nešto da kažem. Da ne bude posle da nisam rekla. Kada sam zamoljena da pomognem Anastasiji, pristala sam. Ali nisam pristala zato da bih sada gledala kako je bilo ko živu sahranjuje. Sve dok u njoj ima truna života i želje za životom, niko ne sme da se predaje u njeno ime. Niko.

Edit (sreda): Anastasija je još bolje. Normalno diše, i samo zbog drena u plućima je još uvek na intenzivnoj nezi. Čim joj izvade dren, što će najverovatnije biti ubrzo, preći će na obično pedijatrijsko odeljenje.

Jutros je sama jela plazmu i mleko. Popila celu čašu vode, sasvim normalno gutala. Nema nikakve bolove. Dobro je raspoložena. I smeje se :) 

Pre tri godine, baš na današnji dan, spakovala sam moj bicikl i bisage u autobus za Bratislavu, da se tamo sretnem s čovekom s kojim ću krenuti na put oko sveta. Danas, tačno tri godine kasnije, pakujem stvari u ogroman... kineski ruksak, a bisage i bicikl ostavljam u Irkutsku, odakle za nekoliko sati vozom krećem za Moskvu (četiri dana jahanja) a iz nje avionom za Beograd.

To je ta vest iznenađenja -- vraćam se privremeno. Vraćam se zbog knjige koju objavljujem. Treba da budem tamo kad izađe, da joj pomognem. Odvojila sam dva meseca za to - mesec dana za pripremu, štampanje i organizaciju svega, i mesec dana za promocije.

                I Federara, i pravdu, i balet, i umetničko klizanje, i  Branka Miljkovića i još mnogo štošta jednostavnog i običnog. A sada je više nema.

Nadji vremena, obavi pregled!

Videli ste spot? Kako ste ga doživeli, kako biste ga prokomentarisali, da li vas je podstakao da se, ako do sada niste, odlučite na pregled dojki? Da li ste sa nekim razgovarali o tome? Da li ste nekome rekli - trebalo bi da odeš na pregled? Koliko uopste znate o raku dojke i mogućnostima za njegovo izlečenje ukoliko je otkriven u ranoj fazi?

prenosim tekst Helsinskog odbora, JT

Vrhovni sud Srbije je ove nedelje uvažio žalbe branilaca dvojice pripadnika Škorpiona za zločin u Trnovu u julu 1995, kada je ubijeno šest stanovnika Srebrenice. Optuženom Branislavu Mediću presudu od 20 godina zatvora Vrhovni sud Srbije smanjio je na 15, a ukinuo je presudu Aleksandru Mediću, osuđenom na pet godina.

Negiranje genocida

Slučaj Škorpioni[1] na najbolji način ilustruje kako srpska elita konstruiše sećanje vezano za ratne događaje u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Prikazivanje

Vlada?

Dan drugi je počeo formalnim „zahvatima" u Skupštini Srbije. Prvo je u 10 časova postalo jasno da zakon nije samo povučen sa dnevnog reda već sasvim iz procedure u Skupštini. LDP, DHSS i predstavnici manjina su izrazili opravdano zaprepašćenje zbog razloga i načina povlačenja, dok je Tomislav Nikolić branio „svoju crkvu" lažući vaskoliko pučanstvo kako će prema članu 21. sveštenici morati da venčavaju dve osobe istog pola. Em je to totalna laž, em se može proveriti šta tačno piše u predlogu zakona. Naravno da je „narod" poverovao, uključujući i moju majku koja kaže da čovek to „sigurno ne bi rekao, da tu nema nešto".

Sećate li se serije Yes Minister? Ima ona epizoda kada Džim Haker, ministar za administrativne poslove, pita svog permanentnog sekretara ser Hamfrija da mu odgovori na pitanje sa da ili ne. Ser Hamfri krene da obrazlaže i da obrazlaže, sve izbegava odgovor, ministar izgubi strpljenje i drekne: "Da ili ne?" a ser Hamfri će na to: "Da i ne."

E tako i sa podrškom kandidatima za predsednika. Drugi krug se približava, fossarius ante portas, a politička elita koja je ispala u prvom krugu ili se nije ni utrkivala, još uvek strepi od odluke koju je morala da donese još prošlog ponedeljka: Tadić ili Nikolić, dža ili bu.

APDEJT: Glasanje je završeno, rezultat je 54:52 u korist ekologije, u poslednjih nekoliko sati došlo je do preokreta. Hvala svima koji su doneli odluku umesto mene. Ako nešto krene naopako, vas ću da krivim.

Dakle, napisah pre par dana da ću da batalim političarenje i da pokrenem ponovo onaj moj serijal "Suočavanje s budućnošću" kad ne lezi vraže, primih nekoliko PM-ova da odvalim još koji glupi post, pre nego što pređem na te pametne. E sad sam u dilemi, da li da pišem o ekologiji ili o politici?

Mislim da je najbolje da vam odmah kažem koji je moj tajni plan, jer naravno svako ima neki tajni plan pa imam i ja.

Poginuo je Radojko Luković. Sa njim su u saobraćajnoj nesreći živote izgubili i Mile Veljković, Močetov brat i Aleksandar Mitrović. Radojka je, zajedno sa Močetom Veljkovićem i Nebojšom Sokolovićem, maja 2000. pretukla banda Zorana Roleksa, pajtaša Marka Miloševića. Danima nismo znali jesu li živi ili nisu. Nismo znali koliko su teško povređeni. To je bio najužasniji period, taj maj mesec 2000. Poslednjih dana mnogo sam mislio o maju 2000, skajpovao sam Tozu posle ko zna koliko godina i sad pročitam vest na B92. Strašno. Radojko, neću te zaboraviti, ni ono što si preživeo,

Krajem februara 2007. sam na ovom blogu (tačnije, na starom blogu) postovao poslednji, deseti nastavak originalnog serijala "Suočavanje s budućnošću". Dau Džons indeks je bio negde na oko 12.000 i do leta te godine je prešao 14,000. Bogataši su zadovoljno trljali ruke, sirotinja se radovala novim kreditima, a ekonomisti pisali hvalospeve Miltonu Fridmanu koji beše umro baš krajem 2006. godine.

Krajem februara ove godine razmišljao sam da ponovo pokrenem serijal. U međuvremenu Dau Džons indeks se prepolovio, sa 14.000 pao je na 7.000. Bogataši su trljali opečene prste, sirotinja je strepela od novih kamata, a ekonomisti su pisali hvalospeve Džonu Majnardu Kejnsu koji se beše povampirio baš krajem 2008. godine.

U poslednja tri meseca, dok sam se ja nakanjivao da počnem da pišem, Dau Džons se malko oporavio, prešao je 8.000, optimizam raste, jeste da kriza može da potraje, ali najgore je iza nas, strpimo samo još malo, najviše godinu ili dve, pa će sve biti kao nekad. Mislim da je sad pravo vreme za nastavak serijala "Suočavanje s budućnošću".

Help me help you, kaže Jerry Mcguire. Show me the money, kažemo mi. Help me help you, kaže Jerry Mcguire. Za razliku od suseda, barem imamo toliko pameti da ne povećavamo PDV u vreme ozbiljne krize. Mi kažemo da bi se radije okrenuli smanjenju rashoda i reformama. Hvale vredno, samo što to guslamo već preko 60 godina u svim našim raznim reinkarnacijama. Zašto je sada drugačije? Zato što je kriza i što su svi u krizi.