U svom postizbornom obraćanju bivši predsednik Srbije, verovatno ponesen emocijama koje mu svakako ne mogu biti strane, nije izdržao a da za novonastalo s(t/r)anje u ovoj našoj nesrećnoj Srbijici ne potraži krivca izvan sebe i svojih redova. Morao je da natukne koju o intelektualcima, političkim analitičarima i građanima koji "nedovoljno razumeju političke procese". Nisam sigurna da mu to treba uzimati za zlo. Konačno, traženje krivca izvan sebe i svojih redova jeste nacionalni sport u Srbiji. Teško je oteti se tom uticaju sredine u kome si se rodio, u kome si odrastao i u kome živiš. Samoposmatranje, samoanaliziranje i samopreispitivanje u nas su tek koncepti neke naučne fantastike.

Проституция се нарича продаването на сексуални услуги като орален секс и полово сношение срещу пари.

Uvek mogu da pricam kako je nasa kosarka odlicna, kako imamo exit i kako je guca do jaja.

Aj sad malo vi:

Uvazene kolege osecam potrebu da prokomentarisem nedavne dogadjaje na blogu.

Nedovoljno poznavajuci pravila igre na nasem blogu, bez namere, mozda sam povredio osecanja homoseksualne populacije. Nije mi bila namera. Mozda je greska bila sto sam iskljucio mogucnost komentarisanja, ko bi ga znao. Bas sam tada napustao svoju radnu sobu pa nisam zeleo da ima neodgovorenih komentara.

Nadem se da cu iz druge da ubodem zeljenu melodicnost bloga. Naime ideja mi je da koristeci slobodu izrazavanja i ideju  ne ugrozavanja tudjih sloboda izrazim ushicenje jednim segmentom svog zivota.Dakle ponosan sam na sebe sto sam porodican covek, sto imam dva sina i sto mi je zena najpozeljnija osoba koju sam ikada sreo. Voleo bih da i moji sinovi imaju takvu porodicu.

U ovom blogu se ne bih bavio problemaima seksualnih manjina, SOS telefona, Kosova, ozonskom rupom... Ne u ovom blogu.

Svako dobro svima.

Sećam se našeg prvog crvenog gramofona. I sećam se nekih prvih ploča i njihovih omota. San Remo, Arsen Dedić. Leo Martin... I naravno, prvih dečijih vinila. Mama nam je kupila Priče za decu na koje smo mi manje više ostali ravnodušni, jer je brat već jurio T Rexe i Čildren of d revolušn, a meni je bila zanimljivija Tereza Kesovija i 'Nono, dobri moj nonooo' jer sam mogla da ispoljavam sve svoje glasovne mogućnosti, verovatno nervirajući

Kažu da ima(m) devet života.

U familiji me zovu Maca... Kad su baš nežni, ili me se užele, obrate mi se sa Mače, a braća od tetaka su me zvali Mačka, kada bi me zadirkivali. A meni je sve to prijalo. Prija mi i danas.

U mom prvom životu, datumi mi nisu značili ništa. Praznici da. Pokloni da. Ali datumi ne. Njih sam počela da pamtim nešto kasnije, u drugom životu.

U tom prvom, čudila bih se kad neko kaže da slavi i drugi rođendan osim pravog, da slavi još nekog sveca osim krsne slave - zato što je tog dana dobio drugu šansu, preživeo nekakvim čudom,

Jedna od dražih epizoda u mom veselom životu je tzv. 'Margita's case' koji se desio pre šest godina.

Moram napraviti i mali uvod. Imala sam sreću da dobijem stipendiju za društvene studije komunikacije i obrazovanja za rad s mladima. Za mene je to bio ogroman izazov, biti s mnogo mlađima od sebe na putovanjima, učiti od svih njih, ne mudrovati i ne praviti se pametnom. Jedini način da naučim jeste da dođem otvorena za učenje. No, prvog dana druge godine studija, kad smo konačno videli naše tutore o kojima smo slušali godinu dana, o njihovoj izuzetnosti, i krenuli sa upoznavanjem, ja napravih ''slučaj''.

Danas mi je žena rekla da su na 4 umiovaonika dobili samo dve polovine sapuna. Začudjene, tražile su objašnjenje. Odgovor je bio da je celom vrtiću (10 grupa, oko 270-toro dece) stiglo samo 20 sapuna i da se ne zna da li će, kada i koliko novih sapuna doći.

Koliko ima nesrećnih sudbina i ljudi kojima je potrebna pomoć u velikim gradovima? Iznenadićete se ako ne znate.

Prošle nedelje kometarisali smo na poslu kampanju borbe protiv gladi. Drago mi je bilo da je bila tako uspešna u Srbiji.

prenosim intervju koji je vigor majić dao novostima.

mislim da je on čovek koji veoma kompetentno
govori o našem sistemu obrazovanja, između ostalog,
zbog toga što ga dovoljno dugo posmatra sa strane,
i dobro vidi njegove rezultate.

(PU-,ŽIVO-)TOPIS

Kao sunce u Londonu
Kao kiša u Las Vegasu
Kao kompas u Amsterdamu
Kao Njujork u Vašingtonu
Kao labelo u Budimpešti
Kao osmeh u Moskvi
Kao saputnik u Barseloni
Uvek mi nešto fali
(Ivan Andonov)

Ne zbog Caneta i njegog neumesnog pokušaja kritike o kojem se već pisalo, već zbog prepune sale Rexa i ljudi koji

Prošle nedelje svet je ponovo video naličje Srbije. Prošle nedelje su ponovo svi građani Srbije obeleženi postupcima grupice bezumnika.

OVE NEDELJE ČISTIMO GRAD!

Pokret „Evropa nema alternativu" vas poziva da u SUBOTU 1. marta u 15h dođete na PLATO ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu da pokažemo sebi, Evropi i svetu kakvu Srbiju želimo. Pokažimo svima da ovde postoji civilizovana, demokratska, evropska Srbija, koja želi da gradi a ne da ruši, koja želi da napreduje a ne da nazaduje. Naličje je već viđeno, vreme je da pokažemo pravo lice Srbije!

Za dobru atmosferu zaduženi su domaći bendovi, za pozitivnu energiju zaduženi ste vi :) 

Najavu ovog mirnog protesta protiv vraćanja Srbije u devedesete obeležila je jedna zanimljiva stvar:

Sada, kad je kosovska skupština (ponovno) proglasila nezavisnost Kosova, postavlja se pitanje – kakve će biti posljedice ovog proglašenja, i – što slijedi?

Iako se u javnosti stekao dojam da je samo proglašenje već dovoljno da stvori neke posljedice, treba upozoriti da to nije nužno točno. Kosovo je prvi puta proglasilo nezavisnost 2. jula 1990, pa se – samom tom deklaracijom – nije ništa dogodilo, jer ju tada nitko nije prihvatio. Također, treba se sjetiti i da su mnoge druge regije u Jugoslaviji proglašavale nezavisnost, ali da te deklaracije također

Na pocetku, mali test, moze?

Ja kazem "kuca od lakozapaljivog materijala", a vi je zamislite kako?

Brvnara neka mozda, montazna kucica - vikendica na Zlatiboru, eventualno kuca na selu, neki etno momenat mozda, slamnati krov, stare banatske kuce...

General, a place.

Pomislis - joj vidi bash dushevan covek. 

Majka: Jel to onaj sto je hteo da puca u demonstrante 5. oktobra?

Pomislim - kakav, bre, dushevan covek, jos malo pa monstrum. Da mu je uspeo 5. oktobra naum da li bi djeneral plakao nad pobijenima. Pretpostavljam - ne. 

Bitno da je zaplakao nad Vojvodom! Izmedju Vojvode i Srbije izabrao Srbiju. Jos kad bi i on i njegovi pajtasi izmedju Vojvode i Srbije izabrali Rusiju i otisli tamo, sto bi rekle Jinxice - gdje je sve po njihovom - bog da nas vidi! Ali daj sta das. I ovo je dobro za pocetak.