moj utisak: van konkurencije. 

Utorak?  aaagh!  Nema veze, samo da ovako pržimo, ako ikada omatorimo...

(a nije od Svevišnjeg)

Svima nama je poznato da avioni dok lete ponekad za sobom ostavljaju bijeli trag koji jako brzo nestaje. Ova pojava zove se contrail a do nje dolazi zbog stvaranja kristala leda iza aviona, nastanak ovih kristala moguć je samo na velikim visinama gdje je temperatura daleko ispod ništice i pod uvjetom da je vlažnost

"Mislim da bi bilo daleko bolje da je Njutn ponajprije razmišljao kako je jabuka uopše došla gore."

Viktor Šauberger je bio  jedan od onih umova čije ideje donose  sasvim novi ugao gledanja ( i viđenja)  naše slike svijeta.
Kao takve, one najčešće budu samo djelimično shvaćenje i realizovane u vremenu u kojem su nastale, a onda, u narednim decenijama, poprime nadnarvane dimenzije koje im obično pripišu

a povodom predstojećeg kraja sveta…

Srećno mu bilo u novoj dimenziji. Jer iz stare je nepovratno iskoračio.

Posto mi je, po prirodi stvari, ova tema ne samo svakodnevna, nego i svakodnevno skakljiva (na mnogim nivoima, i po mnogim osnovama) odlucih da olaksam dusu i da blog opteretim svojim razmisljanjima i opservacijama o njoj... Ove (crne?) misli se nekako narocito nagomilaju u jesenjim danima kada po ostrvskim prozorima ponovo pocne da dobuje kisa (u ritmu tam-tama), dok je u glavi jos uvek svez utisak poslednje posete (jos uvek) sarenim stolicama (jos uvek naseg) najdrazeg stadiona, u stomaku se jos uvek valjaju nesvareni ostaci mlevenomesnih djakonija (Graficar, et. al.), a culo mirisa jos uvek moze da oseti miris Dunava tokom ispijanja kafe na splavovima kod hotela Jugoslavija.