Rob Cobb: „An idea is like a virus, resilient, highly contagious and the smallest seed of an idea can grow. It can grow to define or destroy you".*

U pokušaju da u poplavi misli pretočenih u raznovrsne forme izražavanja na Internetu pronađem neku dovoljno zanimljivu, da me nadahne i ulepša mi dan, čitam i pratim sve: vesti i komentare, blogove i komentare, ono što postave moji prijatelji na socijalnoj mreži i komentare, gledam fotografije i čitam komentare ispod, komentare na komentare. Nisam mogao da ne primetim da se svi žale na sve: na druge ljude, društvene pojave, vremenske prilike, nedostatak novca, ljubavi, ljubaznosti, solidarnosti, pameti, mudrosti i poštenja u svom okruženju. Beznađe se, poput uljeza, odomaćilo u (kolektivnoj?) podsvesti do te mere da se kroz naše misli i reči ono izliva u nas same i svet oko nas, već i mimo naše volje, stvarajući tako zagađenje, uporedivo sa neprestanom i prekomernom emisijom CO2 i drugih štetnih gasova u Zemljinoj atmosferi. Za razliku od zagađenja koje proizvodi industrijsko društvo, kojim preskupo plaćamo cenu razvoja i „opšteg blagostanja", unutrašnje fabrike otrova zvanog Beznađe, koji nastaje kao proizvod procesa u našem unutrašnjem, duhovnom „kazanu", možemo i moramo zatvoriti sami, bez pomoći organizacija i pokreta za zaštitu Planete, bez panela u Ujedinjenim Nacijama, bez oglašavanja i advertajzinga, kampanja i video-spotova.

AleXandar Lambros

CWS (Celebrity Worship Syndrome) ili nova aristokratija sveta 

Medijska hiperinflacija fabrikovanja slavnih logično je dovela i do hiperinflacije "titula" u selebriti svetu. Selebriti je bilo ko ko je slavan, tačnije, bilo ko ko je poznat - bez obzira na uzrok i obim slave. Ali, dok veliki broj njih ostaje samo selebriti značaj izvesnog broja slavnih u medijima se podvlači dodavanjem neke od selebriti aristokratskih titula ispred imena - zvezda, superstar, megastar, ikona.
Iako su svi deo jednog te istog medijskog cirkusa, čini se ipak nemogućim strpati ih sve u isti koš. Mada ne postoje precizno definisani parametri na osnovu kojih bi se dalo odrediti ko kakvu titulu zaslužuje, ostaje činjenica da ne sijaju sve zvezde istim sjajem. Koji su mogući parametri?

 

 

Dragan Bujoševic je jedini direktor RTS a koji je posetio Nišvil. Došao je na koncert Josh Stone u društvu Jelene Milić, Vladimira Vuletića i Nebojše Krstića . Narednih godina Nišvil je bio prisutan na programima RTS-a. Pročitao sam mnogo tekstova iz zlatnog novinarskog doba Bujoševića . On je pročitao samo jedan moj tekst objavljen na sajtu “novinarionline” prošle godine.

Kako je reagovao saznaćete nakon istog teksta:

……………………………………………………………………………..

Dakle... Za razliku od surovih dešavanja sa kojima se svakodnevno sreću deca-vojnici u konfliktnim regionima Afrike i Azije, zatim ona koja robuju praveći cigle od blata ili radeći u rudnicima, o prostituciji da i ne govorim, rečenica u dijalogu jednog crtanog filma – začepi gubicu ili ću te ubiti – i ne predstavlja neki bauk. Je l’? 

 Pocelo je, pocelo.

Srbija ima talente, i ako je suditi po jutru-vece ce biti uspesno. Odlicna produkcija, mladi voditelji, sve bolji (narocito ONA-cujem pocela je u YU-info TV), sudije - e tu imam mali problemm. Tasovac briljantan-,ali ovo drugo dvoje nikako da zasijaju. Nikako da pocnu kako je i zamisljeno u originalnom formatu-dobar policajac-los policajac. Nisam siguran da je Danica Maksimovic bila najbolji izbor, neko mnogo na izgled glamurozniji bi po meni bolje pasao, neko raskosnijeg imidza. O trecem sudiji ne vredi da pricam jer je za mene anonimus, mozda u svetu muzike i

Ovih dana, od 17. do 21. oktobra, boravio sam u Crnoj Gori i bio neposredni svedok tamošnjih oktobarskih demonstracija. Najviše su me zanimale ispisane parole, njihovi sarkastični i satirični naboji. Ni pet para, tj. centa nisam davao za prepucavanja na relaciji režim-opozicija niti za svakojaka podmetanja, plasirana preko potplaćenih

Mnogi moji nekadašnji gosti, a sadašnji prijatelji kao i oni koji su mi prvo postal prijatelji a zatim i gosti, a ponekad i prijatelji prijatelja i prijatelji gostiju mi se veoma često obraćaju sa najavom svog dolaska. Sadržaji tih najava variraju u listi pitanja koja postavljaju ali svima su uvek zajednička pitanja koja se odnose na političku klimu i samom Egiptu a i u celom regionu. Uvek ista pitanja postavljana na raznim jezicima. Sadržaj bi se od prilike uvek svodio na isto: “Ajde, molim te mi reci šta se to u stvari ZAPRAVO događa tamo?”

Neka kaže ko šta hoće, neka RTS opet ovo pripiše B92 kampanji protiv Vajnog servisa (copyright by Ljuba Živkov), neka meni neko pripiše da sam opsednut RTS-om, nek' se Sunce pomrači k'o pre deset godina (a jes' nešto za'ladilo), moram ovo da postavim, neko će nekad možda da pročita i čuje!

Danas sam treći put u nekih mesec i po dana nabasao na spot koji RTS uporno pušta na svom Drugom kanalu (koji je, kao, specijalizovan za kulturu, obrazovanje i sport, a kad mora i - Skupštinu). Spot je pušten između dva poluvremena (nemojte da iz ovog izvučete pogrešan

 Na nedavno održanom MIKRO Festivalu amaterskog filma "LOW-FI IS SKY HIGH",13-14. maja u kafeu "Freedom", u organizaciji Društva ljubitelja amaterskog crteža, kafea "Freedom" i g. Radomira Lazovića, prema izboru žirija laskavu titulu pobjednika ponio je kratki film "Guatemala Mi Amor" Nikole Pavlovića.

 

Godina 1984. odavno je prošla, zajedno sa Orvelovim turobnim predviđanjima nekakve totalitarne budućnosti. Jer, pre tačno 70 godina objavljena je knjiga "1984", koja se na sreću mnogih ipak nije obistinila. Opet, neki će reći da se "1984" itekako desila, kao i da se još uvek dešava, neretko i na načine koji bi možda čak i samom piscu Džordžu Orvelu delovali neverovatno i preterano. I, na kraju, koja bi stvarno i mogla biti neka od ključnih nasleđa „1984", kao i Orvelova predviđanja koja se u principu možda i jesu upravo najviše i obistinila.