Граница између јавног и приватног се, услед све учесталијих удара тзв. феномена „Велики Брат” на основне вредности људске цивилизације, незадрживо помера у правцу претварања наше приватности у јавну сцену са највулагрнијим садржајима. Ако вас упитам шта је то што из сфере човекове интиме још увек није разголићено и као такво понуђено на ТВ послужавнику милионима воајера свих фела, сумњам да ћете се сетити неког преосталог детаља.

ili smrt fašizmu, sloboda internetu

Ne znam u čemu je stvar. Verovatno je u pitanju više faktora - julske vrućine, višak prostora u časopisu jer je deo redakcije na godišnjem i ko zna šta još, no fakat je da Teofil Pančić početkom svakog jula em dobije više prostora u Vremenu, em ga iskoristi da napiše glupost koju niko, osim njegove publike, a ona mu je ionako delegirala proces mišljenja, dakle, niko, ni poslovični pas s maslom, ne bi progutao.

Ovog jula se eto pridružio Endruu Kinu na braniku kulture i civilizacije kakve poznajemo pišući panegirik njegovoj knjizi, Kult amatera: kako današnji internet ubija našu kulturu.

 Rado pratim dogadjaje u Hrvatskoj. Rado gledam HRT Dnevnik, nekako mi se javlja da je to TVD najblizi nekim mojim profesionalnim standardima. Trenutno je u susednoj nam drzavi velika rasprava oko objavljivanja spiska branitelja Hrvatske
Zato sam zamolio jednog od najboljih novinara HRT-a, Josipa Sarica da nam bude gost i da nam pojasni u cemu je frka.
I evo texta. Josip Saric po drugi put medju nama

 

Registar branitelja oko kojeg se digla cijela

Prisećanje na dve TV KOME(N)DIJE, povodom rezultata istraživanja javnog mnjenja o popularnosti srpskih političara.

LICA:
ON - Sve i svja u jednoj srpskoj varoši, ključni član svake vladajuće koalicije u Srbiji i četvrti srpski političar po popularnosti, sa tendencijom uspona na top listi.
ONA - Visoki funkcioner

AleXandar Lambros

Neke devedesete puste. Mrtav Kragujevac. Na jednoj lokalnoj TV stanici najavljuju gostovanje Modelsica. Zovem kumu.

- Ej, ajmo večeras da gledamo Modelsice?
- Koga?
- Modelsice, bre.
- One prsate cice što otvaraju usta i vrte se oko mikrofona?
- Da.
- Ma, jel si ti normalan, bre? Oćeš neko da me vidi?!

By Agence France-Presse
Thursday, June 26, 2014

Odlazeći izraelski predsednik , Šimon Peres, dobio je u četvrtak Kongresnu Zlatnu Medalju, tokom njegove oproštajne posete Vašingtonu i posle decenija rada s američkim liderima.

Devedesetogodišnji Peres, koji napušta kancelariju sledećeg meseca, odao je počast "Američkom snu" i salutirao je Vašingtonovoj postojanoj podršci za jevrejsku državu.

"Mnogi ljudi me zovu sanjarom. Pretpostavljam da je to razlog što sam se uvek osećao kod kuće u Sjedinjenim Američkim Državama - Amerika kojoj je data privilegija da nosi snove čovečanstva". 

Objasnio je kako ga je njegov mentor David Ben Gurion, Izraelov prvi premijer, poslao u Sjedinjene Države da uči engleski.

"Proučavaj američki san", rekao mi je. "To je ono što treba da radiš. I ja sam to i radio", rekao je Peres.

ОТВОРЕН КОНКУРС ЗА НИН-ОВУ НАГРАДУ ЗА 2022. ГОДИНУ:

Познати су и нови чланови жирија. Они ће још ове године радити са Теофилом Панчићем и Маријом Ненезић, којима истиче мандат

Часопис НИН обавестио је јавност, ауторе и издаваче да је конкурс за НИН-ову награду за 2022. и званично отворен. Имамо и новоизабране чланове НИН-овог

Milan Nikolić

Prošle nedelje je jedna žena održala vatren govor podsećajući svoje "sestre", mlade Muslimanke, na svetost i važnost hidžaba, tradicionalne ženske religijske nošnje. Nastupi tog tipa, mislim na tonalitet, afektiranje, pa onda i na sadržaj izrečenog, obično se karakterišu kao predstava čiste ostrašćenosti, ali u tom glumljenom zanosu, ima mnogo grotesknog i karikaturalnog.

Milan Nikolić

Došao sam kod profesora Ratka Božovića da razgovaramo o njegovim novim knjigama. Ima ih dve. I jedna i druga su zbornici. Prva, Šapa u ruci, donosi priče profesorovih savremenika, kolega, prijatelja, bliskih ljudi koji su opisivali odnose sa svojim najvernijim prijateljima – psima. Druga, Moje simpatije, zapravo je profesorov zapis o ličnostima koje su prolazile kroz njegov život ostavljajući upečatljiv trag za sobom. Motiva više nego dovoljno, da nas usmere ka velikim dilemama vremena, da večitu ljudsku dramu problematizuju u aktuelnim okolnostima, u dominantnom kontekstu koji je nemoguće prevazići.