Danas, 3. marta, negde oko pola pet popodne, zvoni mi interfon.

Naviknuta da nenajavljeno vazda dolazi ili neka dostava ili čitači, istrčim dole bez provere na kapiju, kad tamo ispred zatičem dve žene od po pedeset i kusur godina, i jedna uz osmeh počinje nešto:

Dobar dan, mi smo došli za Naprednu...
Pitam, Srpku Naprednu stranku?

Da, odgovara ona.
Iz momenta se okrenem i samo kažem do viđenja, ulazeći u dvorište i zaključavajući vrata, kad čujem s druge strane:
Dobićeš ti šut kartu iz Srbije!

Srbija se ponovo, ne svojom greškom našla u dilemi, ako bezrezervno podrži EU ljutiće se Rusija, ako ne ljutiće se EU. Upravo zato ne treba žuriti sa decidnim izjašnjavanjem, srediće oni svoje odnose i bez nas.

Umesto da i EU i Rusija očekuju da Srbija postupi po njihovoj volji, bilo bi korektnije da i jedna i druga pokažu mnogo više razumevanja za poziciju Srbije. Ovo tim pre što ni jedena ni druga nisu baš čiste savesti kada je u pitanju kosovska prošlost Srbije, a ni sada oko Krima

Svakako da bi bio dobar argumenat da Srbija kaže kako je osetila sankcije na svojoj koži i da je zbog toga principijelno protiv sankcija i neće ih nikome uvoditi  te  da EU to treba da uvaži jer ionako sankcije koje bi Srbija uvela neće imati nikakav uticaj na Rusiju.EU od toga neće imati nikakve koristi a Srbija može imati štetu.

Poslednjih nedelja i meseci na BLOGU B92 pojavila se serija tekstova čiji je autor Dušica Popadić,  direktorka INCEST TRAUMA CENTRA  .

Krajnje neobični tekstovi. Više liče na oglase koji bi trebalo da privuku pažnju ljudi, žrtava seksualnog nasilja i naravno, donatora.

Tekstovi Dušice Popadić su imali sledeće naslove:

VIZIJA NAŠE BUDUĆNOSTI - ZNANJEM PROTIV SEKSUALNOG NASILJA

DOSIJE ITC

„PREKINIMO

Ne žurite sa osudom da sam ja preslobodan u izražavanju, pa da, u stilu blogokolege Drage Kovačevića, tražite da mi se oduzme autorska opcija (on je to nedavno radio, poor soul,  kada mu se nije svideo moj blog o Nataši Kandić). Nemojte, nije fer! Jer, moja namera nije da vređam ičija osećanja, niti da ikome solim pamet, već da ukažem na neke svoje - začuđenosti.

Tek punoletni S.S. svoj zemni život okončao je obesivši se o granu topole kraj Tise. Od saznanja o tom događaju i njegovim uzrocima danima sam uspevao da se odbranim odbijajući da pročitam išta osim naslova i podnaslova u novinama.

Onda me prevari prijatelj statusom na Fejsbuku i pročitam sjajan tekst-optužbu i šamarčinu zlotvorima Zlatka Pakovića u Danasu: Samoubistvo mladića S. S.  . I sa knedlom u grlu sa Pakovićem se ne slažem u jednom: Niko ne zna niti može znati šta je zaista mladića navelo na ovaj strašan čin. 

ili

Kako su Hrvati potpisali kolektivno samoubistvo

SBB je ukinuo (zabranio) sve muzičke kanala zbog dana žalosti. Kažu da je njihovo pravo da menjaju spisak kanala kako njima padne na pamet, a i dan žalosti je. Postadoše veći katolici od Pape. Pa što onda ne ukinu i humorističke kanale za koje su oni imaju posebne ugovore? Kad već ne možemo da slušamo muziku, onda bar da se smejemo uz Vil i Grejs i Hanu Montanu.

Nadam se na im neće pasti na pamet da ukinu i internet